ЛЕЧЕ ЛИ БАЈАЛИЦЕ? Духовник манастира Лешје открива ПОСЛЕДИЦЕ препуштања ГАТАЊУ над ИКОНАМА, ево шта очекује гатаре и врачеве, а шта ПРАВОСЛАВНЕ "ПАЦИЈЕНТЕ"
Они који изводе овакве ритуале често то раде под велом православља, ево шта каже Црква о томе
Веровање у лечење бајањем ни у данашње време није изумрло у Србији, али ни у Босни, Хрватској, Црној Гори или Македонији. Тај неконвенцијални вид медицине која је део наше културе и традиције још из прастарих паганских времена посебно је узео маха у руралним крајевима, али га у истој мери практикују и они из урбаних средина.
Они који изводе овакве ритуале често то раде под велом православља убеђујући "пацијенте" да ће им једна бајалица над иконом тог и тог свеца излечити курје очи, ишијас, мигрену, али и теже болести (наравно, након неколико сеанси).
Срби, ово је ПРОЦЕДУРА за УЛАЗАК НА СВЕТУ ГОРУ - Спремите се унапред, ово морате да урадите пре него што крочите на острво
У питању је ГРЕХ ПРЕДАКА - Када вам НЕ ИДЕ у ЖИВОТУ из непознатог разлога, УРАДИТЕ ОВО, саветује свештеник
Црква све гласније позива вернике да не падају у искушење и да не чине зло пред Богом и пред собом. Међутим, човек који је у боловима или невољи покушаће да се ухвати и за најтању сламку и зато га не треба осуђивати.
Духовник манастира Лешје, баћушка Јован, можда је на најбољи начин описао како сујеверје улази у друштво и шта му ћини. Његов одговор једном забринутом вернику на питање "како препознати бајаче и њихове бајалице?" преносимо у целости:
"Помаже Бог! Ако узмемо у обзир да ко приступа молитви немарно бива проклет - ако не престане с тим и на тај начин, онда на ово питање није тешко одговорити.
Људи савременог доба будући да нису већина упознали дух Православља бивају у старту заражени и убрзо и савладани духом Сујеверја који има хиљаду маски, а покаже своје право лице најчешће тек кад буде касно. Веома болна чињеница је да је неко на потпуно погрешном путу, готово у лавиринту из кога треба изаћи. Дакле, слепи случај, тако то називају свети Оци.
Иконе су маска за такозване исцелитеље новог доба и то по кућама својим и не слуте да су свети Оци и главе губили у очувању иконопоштовања и како нам ваља са њима поступати. О бајању преко икона је срамно и страшно говорити да ће им оне (иконе) бити судије шта су надри лекари и исцелитељи пред њима говорили, какве речи употребили.
На жалост бива и таквих који се у својој самообмани осмељују да читају из Требника молитве свештеника које једино може да чита свештеник пред Богом и људима.
Ђакон не може читати те молитве иако припада клиру црквеном и важан је у служби, а пазите човек обичан чита и наплаћује услуге. Није ли то дрскост пред Богом?!
Симптоми таквих молитава или бајања "своје врсте речи измишљених су" вражија злурадост која напушта човека, он пар дана бива ослобођен или неко време да би га следећи пут кад се врати убедио за сва времена да му је помогло и опет испочетка, али сад све снажније и јаче бива. У кући све горе и горе. Зашто?!
Једноставно, помоћи у суштини и нема. Не долази одозго него одоздо из Таме. Иконе су само маска. Проблем су и ти који читају и бајају, јер нису смели то да чине, па им Бог не помаже иако се они иконама изјшњавају да то чине у име Бога и светаца. А пацијенти не бивају трајно излечени, јер нечиста сила мрзи човека и нема стрпљења да много чека, веч га лаже и краде му душу. Онај који баје каже: "То је добро, видиш, мало помогло, долази чешће и биће ти боље".
Да их неко пита: "А шта ви ту тражите јадници? Јесте ли се ту Крстили и дали обећање да ћете до краја живота служити Богу у Цркви?"
Најћчешће употребљаване молитве су Врачевске, али не и Врачарске и молитве седам светих младића за несаницу и личне речи које немају везе са Црквом, више народне умотворине које се римују вешто обликоване да пажњу незналице привуку. Да не говоримо о молитви кад наложе да се земља са гроба раствори у води и пије, то ће да те откључа да имаш срећу у животу и љубави.
Да резимирамо, најчешће и скоро увек иду код врачара, магова, биоенергетичара, гатара што у длан гледају и проричу судбину људи који не посте среду и петак, не моле се ујутру и увече из православног молитвеника и немају духовника у својој цркви или оближњем манастиру.
Нажалост, појаве се на причест, искористе гужву и немарност свештенослужитеља и људи их запамте да су били по кад-кад у цркви и кажу да он има дар Божији...
А да ли је тако, реко бих да није и не може никад бити!", завршава баћушка Јован своје излагање.