ОВИМ РЕЧИМА ОТМИЧАРИ МАМЕ ДЕЦУ: У 99% случајева, дете крене са њима добровољно због ОВЕ СТВАРИ
Отмица деце је све присутнија тема. Званични подаци су застрашујући (на свака два минута се у ЕУ пријави нестанак детета, у Русији у просеку нестане четворо деце у току дана, у Америци је статистика још гора.
У Србији се годишње пријави око 700 нестанака, на сву срећу највећи број се врати кући, али…). Родитељи се питају како спречити отмицу? О овој врло непријатној и болној теми најчешће не желимо ни да мислимо, уобичајено се о њој и не разговара (док се далеко било нешто не догоди). Ипак, пред вама је извод из штампаног приручника државних органа који се дели родитељима нама далеке Новосибирске области. Препоруке су универзалне и није их лоше и прочитати, злу не требало, пишу детињарије.
ДОКТОРКА УПОЗОРИЛА: Узимање овог ВИТАМИНА може да СКРАТИ ЖИВОТ, не сме се конзумирати свакодневно, резултат је истраживања
МА КАКВА ДИЈЕТА! Глумица ЗАПАЛИЛА мреже, показала како се ДЕТОКСИКУЈЕ, кожа јој БЛИСТА, нема ГРАМ вишка (ВИДЕО)
Отмица деце: ПРАВИЛА КОЈА ДЕЦА МОРАЈУ ДА ЗНАЈУ:
Правило 1. Научи да кажеш „НЕ“
Умети рећи јасно и гласно „не“, разговарати о својим проблемима с неким ко заиста може да помогне – то су вештине од животне важности које треба уливати детету како би их користило у било којој ситуацији која угрожава његову безбедност. Дете може избећи невоље ако тачно зна шта треба да ради када се нађе у опасној ситуацији.
Правило 2. Не разговарај са непознатима
Криминалци често користе дечје поверење. Научите дете да не сме да разговара са непознатим и да нипошто не пристаје на његове понуде или позиве (да погледа животињу, игра своју омиљену игру, иде у продавницу слаткиша, сладоледа, играчака, да крене с њим код маме, тате, баке…). Објасните му да се криминалци претварају да су љубазни, нежни и саосећајни.
Правило 3. Сети се шта су ти мама и тата рекли
Научите дете како да препозна опасну ситуацију и како да се из ње извуче. О овоме ће бити речи даље.
Прво: молим вас, схватите прво и најважније – педофил не хвата дете за руку и не одвлачи га на силу на место где нема људи. У 99,9% случајева дете добровољно полази са педофилом, одушевљено неком примамљивом понудом.
Друго: на дете можете од главе до пете окачити ако треба и антене, то га НЕЋЕ спасити од злочина (само ће помоћи да се пронађе кривац). Међутим, можете детету у за њега најразумљивијој форми објаснити да постоје неки зли људи који краду децу…
Треће: НЕМА, НИЈЕ НИКАД БИЛО и НИКАД НЕЋЕ БИТИ ефикасније мере од обичног ИНФОРМИСАЊА ДЕТЕТА о могућој опасности. Наши родитељи (сетите се детињства) радили су управо то.
Објасните детаљно детету једну једину ствар: нормалан одрасли човек НЕМА ШТА ДА ТРАЖИ од детета јер нормалном одраслом човеку НЕ ТРЕБА НИШТА од детета. Ако „непознати чика“ или „непозната тета“ позову дете да крене са њим БЕЗ ОБЗИРА ЗАШТО и БЕЗ ОБЗИРА КУДА (ово ви кажете детету) – тај „чика“ или та „тета“ су 100% – КРАДЉИВЦИ ДЕЦЕ.
Отмица деце је све присутнија тема. Дете може избећи невоље ако тачно зна шта треба да ради када се нађе у опасној ситуацији.
Ево примера дијалога које смишљају отимачи деце:
Девојчице, тамо у кутији имају мачићи без мајке. Хајде да ти покажем, много су слатки. Можеш да их мазиш или да узмеш једно ако хоћеш.
Здраво, децо. Хоћете да вам покажем слику мог зеке? Погледајте, то је прави зека. Пођите са мном, даћу вам да га држите у наручју.
Волиш ли сладолед, дечко? Имам пун фрижидер, били ми сестрићи у гостима па морали да оду, али сладолед би се истопио у торби па нису могли да га однесу. И ја сад не знам шта да радим, жао ми да га бацим. Хоћеш ли да га дам теби?
Хеј, девојчице (дечаче) – непознат човек довикује из аутомобила – како да дођем до те и те улице? Вртим се овде већ два сата и сви ми показују прстом да је тамо. Одем тамо, а онда ми покажу у другом правцу. Као да су договорили да ме насамаре. Девојко, уђи у ауто и покажи ми улицу молим те. Ево платићу ти хиљаду динара. И вратићу те овде назад. Седи, не бој се…
– Дечко, како се зовеш? – обраћа се детету незнанац из аутомобила.
– Ја? Марко. Зашто?
– Е напокон сам те нашао! Лутам около неколико сати. Комшије твојих родитеља замолиле су ме да те под хитно нађем и одведем у болницу. Твојој мами није било добро, у болници је. Уђи у ауто, да те одвезем код ње.
– Је ли тата већ у болници? – дете може да поставља разна питања која би требало да прецизирају ствар, али оно то не чини из неповерења, већ механички.
– Марко, не знам. Ја не познајем твоје родитеље. Ја сам пријатељ ваших комшија с петог спрата. Чика Петар и тета Марија. Сигурно их познајеш. Е, они су звали и мене и друге људе да помогну. Тражимо те по целом крају. Нема много времена. Улази у ауто, све ћу ти успут објаснити.
Ефикасност последње технике заснива се на основним својствима људске психологије – у стресној ситуацији човек не процењује ситуацију како треба и није кадар да размишља логично.
Отмичари могу да смисле много варијанти ових разговора, али овако или онако у основи ће увек бити маце и куце, животиње, сладолед, брз новац или „Знам твоје родитеље“.
Наведите све ове примере свом детету, детаљно му објасните да не постоји разлог да наседне на провокацију.
3 беспотребна страха родитеља и само 1 који треба озбиљно да схватите
Отмица деце: Како дете треба да се понаша?
Да се одмах окрене, одмакне од те особе и оде тамо где има људи.
Само вођењем ових детаљних разговора са дететом, неколико десетина пута СМАЊУЈЕТЕ ризик да ваше дете буде отето са свим последицама које из тога проистичу, а које, мислимо, да нема потребе овде описивати. Одрасли смо људи, јасно нам је све.
Имајте у виду једну ствар. У случају деце до три године, у принципу је боље искључити сваку вероватноћу сусрета један на један са непознатом особом. У овом узрасту код деце се формира базично поверење у људе, а опозиција „добро–зло“ још увек не постоји.
Деци 3–5 година може се на основу бајке говорити о томе како је опасно разговарати са непознатима. Типичан пример је „Вук и седам јарића“.
Од 5. године деца већ могу да разграниче круг познаника и породичних пријатеља. Познаници су мамине и татине колеге с посла, комшије. За дете они треба да су исто што и незнанци – са њима се не иде никуд. Да би детету било јасније, наведите му конкретне људе којима дете може веровати и са којима може да иде било где. То су баке, деке, тетке, ујаци, стричеви и остали блиски рођаци.
Такође је корисно објаснити детету да на свету постоје разни људи – и добри и зли. А понекад на први поглед није јасно какав је човек испред вас. Као пример узмите ликове из бајки.
Мали тест безбедности: Питања и одговори који би могли спасити живот вашем детету
Ако незнанац понуди слаткише …
Детету мора да буде јасно: узимати поклоне, слаткише, сувенире од непознатих особа НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО! Изузетак је ситуација када је мајка поред њега – у том случају дете мора да каже незнанцу да ће прво питати мајку да ли може да узме поклон.
Ако незнанац инсистира на поклону, дете треба да се окрене и побегне без објашњења или да се обратити некоме од случајних пролазника и затражи помоћ. Треба да каже нешто попут: „Извините, можете ли ми помоћи? Овај човек жели нешто од мене, али не да разумем шта тачно хоће.“
Да би детету било јасније, своје речи можете илустровати примером из бајке или личног искуства, али СА СРЕЋНИМ КРАЈЕМ, пишу детињарије.