Почиње СЕЗОНА СЛАВА, пазите да не погрешите! Ево шта се дешава ако домаћин одлучи да послужи ПЕЧЕЊЕ уместо РИБЕ И ОБРНУТО!

Иако нам временска прогноза другачије говори, на прагу нам је зима. Крај октобра је увелико познат као почетак сезоне слава, од којих је највећи број оних у зимским месецима. 

Крсна слава је код Срба најважнији празник после Божића и Васкрса. То је обичај слављења породичног свеца када се окупља цела породица, пријатељи и обично се прави гозба, која уз обавезни славски колач и кољиво (кувано жито) укључује и традиционалну сласку трпезу.

Да не бисмо заборавили када треба да честитамо неком од пријатеља, рођака и колега, али и да ли треба да спремамо рибу или печење, данас ћемо се подсетити које нас славе све очекују.

Октобар је традиционално отворио сезону слава, па смо већ прославили:

6. октобра: Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља, 12. октобра: Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, 14. октобра: Покров Пресвете Богородице, 19. октобра: Светог апостола Тому – Томиндан, 20. октобра: Свете мученике Сергија и Вакха – Срђевдан, а данас домаћини славе Преподну мати Параскеву, у народу познатију под именом Света Петка.

На сам крај текућег месеца, 31. октобра, обележава се велики светац, Свети апостол и јеванђелист Лука, а многи верници ову славу називају Лучиндан. Овај светац се слави са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли "пада" у среду и петак односно неким другим даном. Посшто ове године пада у уторак, домаћини ће приперамти мрсна јела.

Остали зимски месеци доносле следеће славе:

Новембар:

1. новембар: Преподобни Прохор Пчињски, Свети пророк Јоил, Преподосни Јован Рилски. Припрема се посна трпеза и то на води.

8. новембар: Свети великомученик Димитрије – Митровдан. Припрема се посна трпеза.

11. новембар: Преподобни Аврамије Затворник. Припрема се мрсна трпеза.

14. новембар: Свети Козма и Камјан – Врачеви. Трпеза је мрсна.

16. новембар: Обновљење храма Светог великомученика  Георгија – Ђурђиц. Прославља се уз мрсну храну.

21. новемабр: Сабор Светог Архангела Михаула и осталих Небеских Сила Бестелесних – Аранђеловдан. Припрема се мрсна трпеза.

24. новембар: Свети великомученик Мина. Пада у време поста на води.

25. новембар: Свети Јован Милостиви. Припрема се мрсна трпеза.

26. новембар: Свети Јован Златоусти. Домаћини припремају кољива, прославља се уз печење.

29. новебар: Свети апостол и јеванђелист Матеј. Посна трпеза на уљу.

У децембру све славе ће бити посне:

4. децембар: Ваведење Пресвете Богородице. 

9. децембар: Преподобни Алимпије Столпник. 

13. децембар: Свети апостол Андреј Првозвани.

19. децембар: Свети Николај, Архиепископ мирликијски Чудотворац – Никољдан

Јануар:

2. јануар: Свети Игњатије Богоносац. Посна трпеза.

9. јануар: Свети првомученик и архиђакон Стефан. Домаћице ће припремати мрсну трпезу.

14. јануар: Свети Василије Велики. На јеловнику ће се наћи мрсна храна.

20. јануар: Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан. Мрсна слава.

27. јануар: Свети Сава – Савиндан. Мрсна слава.

29. јануар: Часне вериге Светог апостола Петра. Мрсна трпеза.

Фебруар:

14. фебруар: Свети мученик Трифун. Посна слава.

15. фебруар: Сретење Господње. Мрсна трпеза. 

16. фебруар: Свети Симеон и Ана. Посно на уљу.

У марту нас очекује само једна слава и то посна:

22. март: Светих 40 мученика Севастијских – Младенци. 

А када је славска трпеза мрсна, односно посна?

Постоје породице које се традиционално држе исте трпезе годинама, не марећи за верске обичаје, али правила кажу да постоје мрсне и посне славе.

Славска трпеза је обавезно посна у време четири велика поста: божићног, васкршњег, петровског и госпојинског. Исто тако, и када није време поста, а слава пада у среду или петак, трпеза мора да буде посна.

Међутим, оно што многи не знају, а то је да у "трапавим" недељама, прве недеље након великог поста, у било који дан да слава падне, чак и ако је среда или петак, трпеза мора обавезно да буде мрсна, јер је то период разрешења од поста.

Према опису из црквеног календара, ако се за славу која пада на пост спрема мрсна трпеза, то је велики грех, и у том случају је боље да се уопште и не спрема.

"Боље је не славити, него правити јавну саблазан и наводити на грех друге (госте) да мрсе на велики празник у време када црква наређује пост", наводи се у црквеном календару.