СЛАВИМО СВЕТУ ПЕТКУ ТРНОВУ: Жене, од данашњег дана зависи СРЕЋА ваше ПОРОДИЦЕ, никако НЕ РАДИТЕ ово и обавезно се ПОМОЛИТЕ мученици
Овим празником завршава се мали летњи "циклус женских празника", коме припадају и Огњена и Блага Марија.
Православни верници и Српска православна црква славе 8. августа Свету Параскеву, у народу познату као Трнову Петку. А овај празник посебно поштују жене.
Празником Свете Петке Трнове завршава се мали летњи "циклус женских празника", коме припадају и Огњена и Блага Марија.
"Прилази ми младић у гомили људи, хвата ме за руку!" Речи оца Предрага Поповића ОПОМЕНА су ЗА СВАКОГ Србина и православца
Мати ЕФИМИЈА САВЕТУЈЕ - Ево шта да радите када се ЖЕЉА НЕ ОСТВАРУЈЕ, последње што треба је очајавати И ПЛАКАТИ
Преподобномученица Параскева живела је у време цара Антонина. Родила се у Риму од хришћанских родитеља, Агатона и Политеје, који ревносно држаху заповести Господње. Пошто нису могли да имају деце, они су се непрестано молили Господу да им подари једно дете. А, Господ који твори вољу оних који Га се боје, дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак.
Мајка је Параскеву од малена посвећивала Богу и одгајала у хришћанској вери. Када је научла да чита и пише, Света Параскева је стално читала Свето писмо. Сваки слободан тренутак је проводила молећи се у цркви.
Када су јој умрали родитељи, који су били изузетно имућни, она све је своје имање разелила сиромасима, па се замонашила. Као монахиња још са већим жаром ревности проповедаше веру у Христа, јединог истинитог Бога, и многе незнабошце приведе Господу Христу, иако у је то време хришћанство било крваво гоњено од римских власти.
Неки злобни Јевреји оптужише Свету Параскеву цару Антонину због проповедања забрањене вере, говорећи: "једна жена по имену Параскева проповеда Исуса, сина Маријина, кога преци наши распеше".
Чувши то, цар нареди да Параскеву доведу пред њега. Посматрајући је, би поражен и одушевљен њеном мудрошћу и лепотом. И рече јој:
"Девојко, ако пристанеш на мој предлог и принесеш жртву боговима, постаћеш наследница многих дарова и добара; ако пак не пристанеш, знај, предаћу те на многе муке".
На то светитељка неустрашиве душе одговори цару:
"Не било тога да се икада одрекнем Христа Бога мога! Јер, као што каже пророк Јеремија, богови који не створише небо и земљу, истребиће се са земље".
Цар се јако наљутио због одбијања решио је да је казни, па нареди да се усија гвоздени шлем и метне на главу светитељки. Тако би и учињено, али светитељка остаде неповређена, јер је сачува божанска роса. Због овог чуда многи незнабошци тог часа повероваше у Христа.
Затим нареди цар да се велики казан напуни зејтином и смолом, па да то проври на јакој ватри. Када то би урађено, цар баци светитељку у тај казан. Параскева, међутим, опет оста неповређена. Гледајући је тако, цар јој рече:
"Параскево, попрскај ме тим зејтином и смолом, да видим да ли пеку".
Светитељка захвати руком зејтина и смоле и баци цару у лице, и овај одмах ослепе. Ослепевши, цар стаде громко запомагати: "Смилуј се на мене, слушкињо Бога истинога, па ћу и ја поверовати у Бога кога ти проповедаш".
Света мученица се помоли Богу и поврати вид цару. Стога поверова у Христа цар и сви поданици његови, и примише Свето крштење у име Свете Тројице.
Света Параскева је затим напустила Рим и почела да проповеда Јеванђеље у осталим градовима и селима. Тако дође у један град у коме беше кнез Асклипије. Изведена пред њега, она призва име Господа Христа, прекрсти се и изјави да је хришћанка, и објави да је Христос Бог неба и земље. Када то чу, кнез Асклипије се наљути, па је посла к једној страшној змији која је живела изван града у пећини. Тамо су обично бацали осуђене на смрт да их поједе.
Када је света мученица дошла тамо, змија је угледа, па страховито зашишта, и отворивши уста испусти много дима. А светитељка приближивши се змији рече: "Дође, о звери, гнев Божји на тебе!", и дунувши на змију она је закрсти. Јекнувши страховито, змија пуче на два дела, и црче. Видевши ово чудо, кнез и сви што беху с њим повероваше у Христа.
Отпутовавши одатле, светитељка дође у други неки град, у коме кнезоваше неки кнез Тарасије. Када овај дознаде за светитељку, изведе је преда се на суд. И упита је о вери. Она изјави да је хришћанка и да је Христос истинити Бог. Кнез је због тога баци у један котао пун зејтина, смоле и олова, па нареди те запалише ватру испод котла.
Али анђео Господњи сиђе и расхлади котао и све у њему, те тако мученица Христова остаде неповређена. И на многе друге муке стави је овај бездушни тиранин, али није успео поколебати чврсту веру њену. Стога јој напослетку одсече чесну главу њену, и победоносна душа блажене одлете у вечне обитељи небеске.
Веровања и обичаји
Мошти Трнове Петке чувају се у Цариграду. На фрескама и иконама представљена је у монашкој одећи са крстом, као симболом страдања, у једној руци и гранчицом мирте у другој руци.
Обичај је да се жене не баве кућним пословима, већ треба да празнују и проведу дан у радости, миру и молитви.
Наше прабаке су веровале да на данашњи дан никако не ваља месити хлеб, прати веш, износити пепео или радити било шта од ручних радова, да женама током године не би трнуле руке.
На данашњи дан жене и девојке беру свеже цвеће и са њим украшавају своје домове како би у њима целе године владали мир и слога. Такође, верује се да данас треба обући нову и лепу одећу, посебно девојчицама, како би их пратила срећа.
Према предању, ова светитељка је заштитиница жена и верује се да помаже болеснима и сиромашнима. И данас многи се моле над њеним моштима јер се верују да исцељују и помажу код животних проблема.
Молитва Светој Петки Трновој гласи:
Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божја као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.