Сме ли се СУТРА ЈЕСТИ НА ГРОБЉУ? Вероучитељ коначно дао одговор, ево зашто се на ЗАДУШНИЦЕ износи ХРАНА и служи људима
Много је обичаја које људи сматрају православнима, а они су остаци паганства
Српска православна црква и њени верници у суботу, 7. октобра, обележавају Михољске задушнице у знак сећања на Велику суботу, када је Исус Христ сахрањен и сишао у Ад, овај дан у седмици посвећен је преминулима.
У српском народу се посебно издвајају четири задушна дана - уочи Васкршњег поста, празника Свете Тројице, Митровдана и Михољдана.
Михољске задушнице су се ове године поклопиле са даном посвећеним Јовану Богослову.
Многи верници ГРЕШЕ када ЦЕЛИВАЈУ СВЕТЕ ПРЕДМЕТЕ: Православна црква налаже СТРОГА ПРАВИЛА - "Не љубите свеце у лице!"
Сваки верник МОРА ДА ЗНА ОВА ПРАВИЛА! Света ЛИТУРГИЈА има свој КАНОН, ако га не испоштујете одлазите БОГУ НА ОСУДУ
Ко је био Јован Богослов?
Апостол и јеванђелиста Јован (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов.
Јован је био и (према Писму) син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.
Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина, његовом брату Јакову и њему Христос је дао име Воанергес, што значи: синови грома.
Обичаји на Михољске задушнице
На Задушнице се у цркама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, свећу запали у цркви.
Ове три ствари које се носе имају моћну симболику. Жито подсећа да зрно "тек кад умре род доноси", како је - по предању - говорио Исус Христ. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове.
Како је званична религија неодвојива од народне, завладали су многи обичаји који се сматрају православнима, а који су плод људских навика и система "рекла, казала". Међу њима има највише оних које се тичу смрти, дакла погреба, опела, али и Задушних дана.
На пример, у народу влада веровање да се на сутрашњи дан људи са села треба да одмарају своју стоку, а жене да не дирају плетиво, маказе, ни игле. И када бисте упитали неку баку зашто, вероватно бисте добили одговор "па тако се ваља".
Вероучитељ Стеван Јовановић напомиње да је много оваквих "обичаја" за које каже:
- То су остаци оног базичног човековог осећања шта би требало да уради. То су остаци паганских обичаја. Не само да потичу пре него што смо примили хришћанство, него наш професор Владета Јеротић је говорио да сваки човек у својој религиозности пролази кроз три фазе. Једна је паганска, друга је старозаветна када се води рачуна о нормама, а трећа је овозаветна када долази до љубави. Највећи број људи, иако се зову хришћанима заправо су на том незнабожачком, полуганском нивоу своје вере. Јако мали број људи је на моралном нивоу схватања вере, а најмањи број - то су светитељи - до оног степена када их вера мења и они постају бића љубави.
- То је све нормално и разумљиво, али нас Црква учи да није поента у томе да изнесемо тону хране - прасиће и јагњиће, јер ми као хришћани не верујемо да покојници једу. Задушница значи за душу, а не за тело.
- Смисао доношења хране је потпуно другачији. Замислите некада, вама на Задушнице долазе пријатељи, породица из других села, градова, па ти људи морају да поједну нешто. Данас не морамо да једемо на гробљу, хвала Богу. Потпуно је у реду после изласка на гробље јести код куће, али не на гробљу.