ЦРКВА ЈЕ ДОМ БОЖЈИ! Уколико НЕ ПОШТУЈЕТЕ његову кућу, не поштујете ни њега - отац Александар подсећа на ПРАВИЛА понашања у СВЕТИЊАМА

На нашој грешној земљи свети храм је једино место где ми, мирјани, бар на неко време можемо да се ослободимо свакодневних стресова и невоља, као и да очистимо душу од прљавштине, коју доноси свакодневни живот.

Храм је праслика Неба на земљи, јер, с нама у храму "служе невидљиве силе". Присетимо се: Црква је Дом Божији у коме невидљиво станује Сами Бог, и због тога наше понашање у храму мора да буде у складу са Његовом Светости и Његовом Величином. 

ПРАВИЛО ПРЕ ПОЛАСКА У ХРАМ

Строго је забрањено улазити у храм у пијаном стању и доводити животиње.

Када кренете у цркву, обуците се скромно. Ваша одећа мора да буде пристојна и уредна. Не стављајте накит, тим пре злато и сребро. Не облачите кратке хаљине и сукње, шорцеве, одећу кратких рукава, кратке мајице, одећу за плажу. Жене морају да буду одевене у женску одећу.

Спремајући се у Дом Божији, не шминкајте усне и лице; не стављајте парфеме, нити колонске воде, па чак и ако имају врло благ мирис.

Жене не треба да долазе у цркву ако имају циклус и то током целог периода, од првог дана до потпуног престанка. (Ако је жена из неког разлога ипак дошла у храм, нека остане у предворју цркве).

Ако сте узнемирени, при уласку у храм заборавите свој немир и непотребне ситнице, и - смирени уђите у цркву.

У цркву треба да се дође на време, 10-20 минута пре службе, да бисмо купили свеће и поклонили се иконама и моштима, као и осталим светињама у храму.

Улазећи у храмовни простор, треба три пута да се осенимо крсним знаком. А мушкарац, пре него што се прекрсти, мора да скине капу. (Када се прекрсти, ако је хладно, а до цркве још далеко, или из неких других, здравствених разлога, мушкарац до уласка у храм поново може да стави капу).

Жена не треба да скида мараму, напротив, мора да је стави на главу пре уласка у црквено двориште и да је више не скида.

Ако није пост, крстимо се (без било каквих рукавица) и чинимо појасни поклон.

За време поста, треба да се осењујемо крсним знаком чинећи земни поклон.

ПОНАШАЊЕ У ЦРКВЕНОМ ДВОРИШТУ

У црквеном дворишту не сме да се пуши, прља, нити да се гласно разговара или смеје, не сме да се пљује, нити шмрче.

Строго је забрањено доводити животиње у црквено двориште.

Снимање фотоапаратом или камером, као и било какво видео или аудио снимање, може да се врши искључиво уз благослов и дозволу настојатеља храма.

При уласку у храм такође треба да се прекрстимо три пута.

Пре него што се прекрсти, мушкарац мора да скине капу и да је више не ставља. Дакле, сви мушкарци у храму морају да буду непокривене главе.

Жена, ако још није ставила мараму, пре него што се прекрсти треба да је повеже и да је више не скида. Дакле, жена у храму мора да буде у марами, односно, покривене главе.

ПОНАШАЊЕ У ХРАМУ

У храму не смемо да разговарамо гласно, да се смејемо, да држимо руке у џеповима, нити иза леђа, да једемо, нити да жваћемо бомбоне.

Никад не смемо да стојимо окренутих леђа Олтару.

Без изричите потребе не смемо да ходамо по храму.

Поклањајмо се иконама и палимо свеће тако да не сметамо људима који се моле.

Разговоре морамо да ограничимо и да разговарамо изван храма. Са познаницима се у храму поздрављамо благим наклоном, одлажући разговор за после. Није примерено ни да се рукујемо у храму.

Ако у храм дођемо са децом, не смемо да им дозволимо да трче, да се смеју или да се у храму шале. Дете које плаче, треба одмах умирити или га извести или изнети из храма.

Уз хор треба да певамо сасвим тихо, како не бисмо ометали друге око себе. Када сви у цркви певају, не смемо да се истичемо, нити да бесмислено штрчимо.

Седење у храму дозвољено је само болесницима и изузетно слабим лицима. При седењу не смемо да прекрстимо ногу преко ноге. То се сматра за веома непристојан гест.

За време читања Јеванђеља, "Херувимске песме" и Евхаристијског канона (од Символа вере до "Оче наш..."), најстроже је забрањено кретање и разговор у храму.

Људе који ремете правилан поредак у цркви треба тихо и благо да опоменемо. Али, најбоље је да се уздржимо од било какве примедбе. Боље је да водимо рачуна о свом понашању.

Из храма не смемо да излазимо све до краја Богослужења. Изаћи се може само због неке слабости или ако постоји озбиљан разлог.

Излазећи из храма треба да се осенимо крсним знаком, док при изласку из црквеног дворишта треба да се окренемо ка храму и поново осенимо крсним знаком.

Остала правила

- Многи људи и многи храмови могу да имају своје обичаје. Ако неко од вас почне да тражи да поштујете другачија правила, немојте одмах да одмахујете руком, већ размислите и проверите да ли он омаловажава Ваше благочестиве навике. Ако их омаловажава, онда останите при своме. А ако се прилагођава Вашем поимању побожности, онда можете, без устезања, да прихватите и његове савете.

- Један од читалаца написао је да нема правила које каже да се крстимо испред капије храма. Немамо правила при руци, али нису ни потребна: довољно је да застане пред било којом црквеном капијом пре Богослужења. И даље он пита: "Како да се врше земни поклони на улици, па још ако пада киша и ако је блатњаво?" Наравно, када је напољу киша и блато, сигурно нећемо клекнути на колена, јер у храму треба да будемо чисти и уредно обучени. Тада те поклоне вршимо у храму испред Олтара.

- У пракси се често суочавамо са сличним нијансама, али се оне, по правилу, решавају једноставно. Компликације ће лако измислити свако за себе, завршава своју беседу о правилима отац Александар Востриков.