"У Србији се намеће ова ГЛУПОСТ!" - Ђакон решио вечиту дилему, да ли је ГРЕХ славити НОЋ ВЕШТИЦА на дан Светог Луке
Сваке године се води вечита дебата на друштвеним мрежама да ли је грех поред православних празника славити и Ноћ вештица.
Свет 31. октобра прославља фамозну Ноћ вештица, која је посвећена келтском паганском божанству. Првог новембра Келти су бележавали почетак Нове године, крај сезоне сунца и наступање периода мрака.
Како није први пут да Срби забораве своје старе обичаје, а прихвате туђе, сутра се ретко у ком месту у Србији може видети да млади практикују наш празник ког такође карактерише прослава под маскама – такозване Покладе или Мачкаре.
Знате ли зашто се у цркву НОСИ НОВАЦ? Ово је једини прави одговор и ИМА ВЕЗЕ са богаћењем
Срби стављају НОВАЦ НА САНДУК, а то раде и поједини СВЕШТЕНИЦИ - Обичај на САХРАНАМА који је ШОКИРАО СВЕ, а ево ко УЗИМА ПАРЕ на крају
Празник "Ноћ вештица" није прослава, бар не у правом смилу те речи, јер они који славе одређени празник, прича ђакон Стеван Јовановић, имају идеју и осећају смисао тог празника. "Ово је више повод за друштвени догађај, него што је слављење празника", додаје. Људи који обележавају "Ноћ вештица" уместо хришћанског празника Свети Лука не праве никакав грех, али би свакако требало да обележавају наше празнике, у овом случају, Светог Луку и Светог Петра Цетињског, каже ђакон Јовановић.
Није толико стражно да обележавате овај празник, јер он у својој позадини нема систем вредности или неку посебну идеологију - нема тај потенцијал".
Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри ("олалија"). У Хомољу је постојао обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.
Покладе се састоје од поворки маскираних играча које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите радње магијско-забавног карактера. Маскиране поворке певају, а сељани их даривају месом, сланином, колачима, јајима. Маске су се најчешће правиле од тикве, бундеве, перја, белог платна.