"Ја сам прави верник, не једем месо!" Свештеник открива у чему је КРУЦИЈАЛНА РАЗЛИКА између ПОСТА и ВЕГЕТАРИЈАНСТВА, али и када начин исхране постаје ГРЕХ
Православна теологија одржава став поштовања према животињама, али не на начин као популаран правац
За Цркву је вегетаријанство и уздржавање од меса блиско повезано са свим постова у години. Али циљ вегетеријанства се битно разликује од циља поста - основни циљ православног поста је очишћење душе и тела, док вегетеријанци могу да имају ове циљеве, али не морају.
Вегетаријанци се залажу за здраву исхрану, али и заштиту животиња и њихових наводних права.
"Преварила сам дечка, хоће ли ми Бог ОПРОСТИТИ?" Свештеник открива како Црква третира ПРЕЉУБНИКЕ и да ли постоји могућност ОПРОШТАЈА - и Божјег и партнеровог
ЛЕЧЕ ЛИ БАЈАЛИЦЕ? Духовник манастира Лешје открива ПОСЛЕДИЦЕ препуштања ГАТАЊУ над ИКОНАМА, ево шта очекује гатаре и врачеве, а шта ПРАВОСЛАВНЕ "ПАЦИЈЕНТЕ"
Православна теологија одржава став поштовања према животињама, као и према свој Божијој творевини, препознајући у њима креативне разлоге постојања створења које је поставио сам Бог. Дакле, према речима Светог Силуана Атонског, човек чије је срце гори пламеном љубављу према Створитељу, немогуће је да не изгара од саосећања према сваком створењу. Сличан став налазимо у учењу, али и у личном примеру многих отаца и светитеља наше Цркве. Међутим, овај став не води до апсолутизма и обожавања творевине, живе или неживе, животиња или биљака. Црква одржава став поштовања према творевини, која је међутим створена да служи човеку, круни творевине.
Човек мора да "чува" творевину, али и да живи у њој и од ње. Животиње и биљке служе као храна човеку и ниједно од њих не може да се искључи. Оци и светитељи, који су и сами изражавали своју љубав и поштовање према природи, никада нису осуђивали нити забрањивали конзумирање меса, рибе или било чега другог. Такође, никада нису признавали животињама права до мере која их изједначује са правима човека.
Ни на једном библијском тексту или светоотачком спису не могу бити заснована екстремна схватања која у наше време излажу неке организације за заштиту животиња. Поштовање и вредновање творевине има за Цркву дубоко теолошко знашење. Тесно је повезано са обожавањем и поштовањем према "Створитељу целе творевине". Међутим, упркос јасној подели, морамо се сложити да је окрутно поступање, мучење и беспотребно убијање животиња у супротности са библијским и светоотачким православним духом.
Као што смо рекли у историји Цркве често наилазимо на вегетаријанство. У животу светих подвижника, израз "јео је зеље" појављује се као једна од најчешћих навика у исхрани. Али и у овим примерима не налазимо искључивост навика у исхрани. Пост заузима централно место у православном духовном животу, као начину смиривања страсти и посвећење. Али није циљ, већ само средство. Зато црквени календари садржи онолико дана поста колико и дана разрешења.
Подвижници међутим не посте због тога што осећају одвратност према месу или га сматрају нечистим, већ због подвига. Вегетеријанци, са друге стране, заговарају овај начин исхране као покрет здравља и као културни и морални избор.
Ево како је протојереј Димитриј Гарчук, секретар Синодалне литургијске комисије Украјинске православне Цркве говорио о односу православља и вегетеријанства:
- Вегетаријанство није грех ако се не уздигне у култ, не учини средиштем живота и, наравно, не осуђује оне који се не придржавају дотичног начина исхране. Друга је ствар што у пракси често видимо како се вегетаријанство и његове варијанте претварају готово у религију, а његови следбеници се презирно односе према онима који једу месо, или се чак бацају на њих као опседнути. Ово је, наравно, грех. Све мора бити у својој мери, рекао је он и закључио:
- Дакле, вегетаријанство само по себи није грех, ако не иде у евентуално здравствено шкодљиве крајности (веганство, фрутаријанство, искључиво сирова прехрана и сл.) и особа не предбацује и не тера друге на исто. Храна нас не приближава нити удаљава од Бога. Друга ствар су понос, таштина и охолост. Они удаљују од Бога, и у случају тих грехова, никакав пост или веганство само по себи неће спасити човека.