ПОКАЈАЊЕ ГРЕХА, ЉУБАВ И ПОНИЗНОСТ - Зашто се у црквама пале свеће?
Не постоји особа која барем једном у животу није упалила свећу из овог или оног разлога.
Чињеница је да мало људи уопште нешто и зна о вери (у случају српског народа, православном хришћанству), а велика већина мисли да је то што зна како се правилно крсти довољно да се назове православцем (или римокатоликом, или у случају клањања – муслиманом).
Једна од ствари о којој практично ништа не знамо је чин паљења свећа: шта је суштина и који је смисао тог чина?
Дакле, због чега хришћани пале свеће у црквама?
Светлост у православној цркви изображава небеску Божанску светлост. Она такође означава и Христа као Светлост свету, Светлост од Светлости, Светлост истинску, Која просвећује сваког човека, који долази у свет. Спољна светлост је пуштана у унутрашњост цркве само као одраз нематеријалне светлости, и то у веома ограниченој количини.
ЈУПИТЕР УЛАЗИ У БИКА 16. МАЈА И ДОНОСИ ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ - Сетите се шта сте радили пре 12 година јер се ти догађаји враћају
ОВО НАЈВИШЕ СЛАБИ СРЦЕ - Кардиолог Др Сеферовић открива колики притисак треба да буде и шта изазива СРЧАНИ УДАР
Светлост у ужем смислу у црквеном поимању представља само Божанску светлост, Христову светлост, светлост будућег живота у Царству Божијем. Тиме је одређен и карактер унутрашњег осветљења цркве. Уље, као и восак, такође означава чистоту и искреност човека у његовом поклоњењу Богу. Али уље има и своје посебно значење. Јелеј је уље плодова маслиновог дрвећа, маслина. Господ је још у Старом Завету наредио Мојсију да као жртву Богу приноси чисти јелеј без талога.
Кандило, које виси испред иконе, симболизује древни огњени стуб, који је по ноћи извео Израиљ. Свеће, које горе на свећњаку, постављене око кандила, подсећају онога који се моли на купину, трнов грм, који је горео, али није изгорео, и у коме се Бог јавио Мојсију.
Купина, која је горела а није сагоревала је посебно била праобраз Мајке Божије. Свеће, које су постављене по правилним круговима, означавају кола која су узнела светог Илију, а сами кругови изображавају точкове тих кола.
Паљење свећа у цркви је посебно дело, које је тесно повезано са појањем песама и свештенодејствима. На свакодневним Богослужењима, када се у свим молитвама изражава само једно: покајање, скрушеност и туга због грехова, и осветљење је минимално: понегде гори усамљена свећа или кандило.
У празничне дане – као на пример за Васкрс, када се прославља победа Христа Спаситеља над смрћу и ђаволом, или на пример када се прослављају људи који су посебно угодили Богу, црква испољава своје славље великом светлошћу. Тада се већ пале поликандила, или како код нас кажу паникадила, што у преводу са грчког значи велики број кандила. На највећи хришћански празник – светло Христово Васкрсење не само да се осветљава цела црква, већ и сви православни стоје са упаљеним свећама.
Дакле, што је радосније и свечаније Богослужење у цркви, то има и више светла.
Упаљена свећа је симбол, видљиви знак, који изражава нашу пламену љубав и благонаклоност према ономе за кога се та свећа пали. И уколико нема те љубави и благонаклоности, онда свећа нема никакво значење, и наша жртва је узалудна. Нажалост, то се веома често дешава. Многи који пале свеће “за здравље” и “покој душа”, за успех неког дела, не само да не воле оне за које пале свеће, већ чак не знају коме их пале.
И на крају још: свеће треба куповати само у оној цркви у коју сте дошли да се молите. Не треба доносити са собом свеће, које су купљене чак и на благочестивом месту, али ван цркве, и постављати их пред иконама. Свећа, која је купљена у цркви, је за верника – предмет поштовања, и назначена је да служи као жртва Богу, мирисом духовног благоухања. Свећа која је купљена ван цркве и потом донешена у Цркву – није жртва.