Без љубоморе нема љубави, али када постаје ПАТОЛОШКА?
Иако то нерадо признајемо, свако од нас је понекад љубоморан. То је сасвим нормално.
Када некога волимо, желимо да знамо где се ноћу смуца и с ким проводи време. Разлог је једноставан: не желимо да изгубимо вољену особу. Љубомора је саставни део живота и љубави. Ако партнер флертује с другом особом, нормална особа ће испољити љубомору.
Прочитајте и:
И бебе знају за љубомору
- Једна америчка студија показује да 98 одсто свих људи познаје осећање љубоморе. То не значи да су сви они љубоморни, али знају за тај осећај - објашњава Данијела ван Сантен, стручњак за љубомору из Хамбурга.
Код ње долазе људи који су сами љубоморни, или имају љубоморног партнера. Деца упознају то осећање већ неколико месеци након рођења.
Феноменални разлози да спавате у чарапама - један има везе и са СЕКСОМ!
Неки људи су, међутим, изузетно сигурни у вези и имају изражено самопоуздање, те је због тога код њих осећање љубоморе слабије изражено.
- У неким везама људи се осећају толико сигурно да немају разлога да сумњају. Уколико би се, међутим, десило нешто што би пољуљало статус једног од партнера, онда би и та особа реаговала љубомором - објашњава стручњак.
ВЕЗА И ФЕЈСБУК нису најбољи спој: 5 проблема које парови имају због ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА!
Када љубомора постаје патолошка?
- Када почнете да контролишете партнера, када користите сваку прилику да прочитате његове поруке у телефону и претресете његове џепове. Ако преслишавате партнера шта је, где и када радио и ако од њега очекујете доказе. Ако се потреба да га контролишете непрестано повећава, ако ангажујете приватног детектива и чак користите апликације за праћење. У таквим околностима, маневарски простор партнера сведен је на најмању могућу меру - каже Данијела ван Сантен.
Сан сваке жене: Откривено - 80 посто жена у кревету жели САМО ову ствар!
За разлику од реактивне љубоморе, где постоји повод, код патолошке љубоморе по правилу нема окидача. Љубоморна особа упада у стање узбуђења, које се може упоредити са стањем под дејством дрога, и све више почиње да сумња. За овакво стање криви су неуротрансмитери адреналин, норадреналин, допамин и серотонин.