ДЕЧАК УБИЦА имао страст према ОРУЖЈУ! Да ли је то био АЛАРМ који је игнорисан и који све СИГНАЛИ могу на наговесте КАТАСТРОФУ?
Сви траже одговоре на крају драме која се десила 3. маја у ОШ "Владислав Рибникар", када је Коста Кецмановић извршио масакр и убио осморо ученика, чувара и ранио седморо.
Да ли је страст према оружју сама по себи била алармирајући сигнал, колико гласно се чуо позив у помоћ након изопштавања из друштва, да ли је трагедија могла бити спречена да је проблем уочен на време, питали смо стручњака.
"ТРЕБА ДА БУДЕМО СПРЕМНИ ДА ЋЕ СЕ ОВО СВЕ ВИШЕ ДЕШАВАТИ": Црне слутње Др Црнобрње забринуле јавност
ХТЕО ЈЕ ДА ЊЕГОВА МАЈКА ПАТИ! Речи малог К.К леде крв у жилама, психолог објаснио зашто је ово рекао
- Све зависи шта дефинишемо као страст и како се та страст испољава. Као што су неки људи фасцинирани механиком и технологијом авиона, аутомобила или возова, тако неко може бити и фасциниран оружјем. Неко се може разумети у различите моделе пиштоља, може скупљати слике или читати магазине на ту тему - то још није аларм сам по себи. Аларм треба да се упали оног тренутка када видимо да се неко фасцинира оружјем зато што има реално интересовање или намеру да то оружје употреби да неког повреди. Ако неко истражује како да набави оружје, како да га сам направи, како да уклони отиске са оружја, које оружје је најлакше сакрити и прошверцовати негде, како сакрити тело, како уклонити доказе - то су знаци за узбуну - наводи психолог Лео Иванишевић.
Треба обратити пажњу на то шта се још у животу детета дешава и обратити пажњу на то какви су конкретни садржаји на тему оружја које дете истражује. Да ли су у питању YouTube клипови, званични документарци или магазини о оружју или су у питању неки чудни форуми и сумњиви сајтови на којима људи размењују идеје и планове везане за конкретну примену оружја у циљу освете, терористичког напада или нечег трећег.
Одбаченост у друштву је, такође, веома важан сигнал на који треба одреаговати на време.
- Изопштеност може да доведе до низа проблема: депресије, анксиозности, суицидалних идеја, ризичног понашања, самоповређивања, антисоцијалног понашања и деликвенције. Листа је заиста дуга. Људска бића имају јаку развојну потребу за припадношћу, а одбацивање из заједнице нам је свима један од практично урођених страхова, јер током већине наше историје изопштавање и протеривање из заједнице у сурову природу је значило смрт - истиче психолог.
Уколико дете нема пријатеље, родитељ треба да покуша да открије разлог. Могуће је да се дете не уклапа добро са децом из школе, али да зато има пријатеље из краја или из спортског клуба, музичке школе.
- Уколико се дете баш нигде не уклапа и увек завршава у конфликтима са другима, то је позив родитељу да преиспита своје поступке према детету и установи где греши у социјализацији детета. Затим, може (уз помоћ стручњака) да покуша да промени сопствени приступ, како би дете развило социјалне вештине, здраво самопоуздање, позитивну и реалистичну слику о себи, резилијентност и емпатију - прича Иванишевић.
Многи су на друштвеним мрежама постављали питање која је потенцијална дијагнозна 13-годишњег Косте. Психолог каже да је незахвално говорити о овој теми.
- Не бих се упетљавао у ово, могу само да кажем да су критеријуми за дијагностику другачији код деце, јер се узима у обзир да је развој мозга и личности још увек у току. Да је овако нешто починила одрасла особа, могли бисмо да извучемо неке типичне претпоставке, међутим, то не важи када су деца у питању. У сваком случају, нагађање дијагнозе није примерено, то треба оставити форензичким психолозима и вештацима - објашњава Лео Иванишевић.
На крају је појаснио и да нема правила да ли ће дете као жртва насиља и малтретирања извршити масакр или самоубиство, већ да то зависи од специфичности нечије личности, приче и случаја.
Бесплатни разговор са психијатром
Многи психолози инсистирају на препорукама у понашању родитеља у оваквој ситуацији, позивају на терапије, многи нуде чак и бесплатну помоћ, а све у циљу да се новонастале трауме и ране што пре зацеле.
- Омогућавамо родитељима који имају децу, а који су поводом трагичних догађаја у страху или кризи да могу да позову дежурну службу између 8 и 20 х. Јавиће се медицинска сестра која ће даље успоставити контакт са присхијатром, а он ће проценити да ли разговор може да се обави телефонски, онлајн, да ли је неопходно да дођу одмах у ординацију, или ће им се заказати термин када да дођу на разговор. Уколико се јави велики број људи, биће организоване и групе подршке - наглашава др Коља Контић, психијатар.
Број телефона који родитељи могу позвати је 011 363 0 782