ГРЕШКА ЈЕ ДА ЈЕ ТОМА ДУБОКО ВОЛЕО СИЛВАНУ! Ево шта је права истина и за ким је уствари патио!
Да би неко понео часно име боема, мора да има оно нешто, по чему је песник Мика Антић био Томин двојник, а Силвана – брат боем.
Шта је то с нама? Здраво се хранимо, вежбамо и радимо на себи, а онда одемо у биоскоп да гледамо Тому и исплачемо се ко киша. Изгледа да смо се баш ужелели кафане, гласио је један луцидни коментар на огромну популарност овог филма. Мада, реч популарност у данашњем смислу не одговара животној причи, ни музици Томе Здравковића.
Не ради се ту о броју људи, већ о томе колико дубоко су сви ти људи били дирнути оним што су видели и чули. Тома Здравковић је имао и расипао оно „нешто” што су људи препознавали и што је, изгледа, заразило и целу филмску екипу, па пало и по данашњој публици.
Кад су Тому сахрањивали на београдском Новом гробљу, дувао је оркански ветар, који је потресао столетне кестенове и из корена ишчупао једну брезу. Није се дало то „нешто”, отимало се, било је сувише јако да би било сахрањено. Од онда, свих ових 20 година, то Томино нешто падне на оркестар, на певача, на свакога ко у кафани наручи Дотакʼо сам дно живота или Данку.
Цео текст прочитајте на tosamja.media