ИСПОВЕСТ БЕОГРАЂАНКЕ: Мој живот са силиконима је НЕЗАМИСЛИВО тежак!
"Нити је Београд тако отворен град нити су Београђани тако толерантни и еманциповани каквим желе да се прикажу".
Предрасуде су свуда око нас. Чим изгледате или се понашате на "одређени" начин људи једва чекају да вас етикетирају. Рушити стереотипе и предрасуде није нимало лако, али када истој тој околини докажате да сте сушта супротност онога како су вас они "видели", ствари постају много другачије, и за Вас, боље.
Ово је исповест девојке која је желела себе да усрећи на начин који се њеној околини није допао.
"Нити је Београд тако отворен град нити су Београђани тако толерантни и еманциповани каквим желе да се прикажу! Част изузецима! Већина мрзи оне, мрзе ове, смета им оно, смета им ово. Смета им кад си дебео, смета им кад си мршав, смета им ако си "нафурана плавуша", смета им ако си обична девојка из суседства. Мушкарци су посебна прича - дро*а си ако си провокативна, али ако си фина и смерна, онда си "права светица", а те "поштене" су најгоре...
Мене, рецимо, етикетирају као "лаку" девојку чим ме угледају. Немам чак прилику ни да покажем да није тако, јер имам силиконе, а онда мора да сам "глупа старлета"!
Да, имам силиконе - у грудима и уснама. Па шта?! Нисам била задовољна својим изгледом и нисам се добро осећала у свом телу и решила сам да то променим. Хиљаде жена на свету се одлучују на овај потез свакога дана, али испада да се само код нас оне "етикетирају".
ОДСЕКЛА МУ П*НИС САТАРОМ! Разлог је ЗАПАЊУЈУЋИ, али он и даље НЕ ЖЕЛИ да се РАЗВЕДЕ
Уградила сам силиконе и данас се свиђам себи - и споља и изнутра! Имам лепу фарбано плаву косу, увек савршену шминку и "фирмиране крпице"... И све је то моје, све сам зарадила сама, са својих 10 прстију! Нико ми ништа од тога није купио и ни са ким нисам спавала за то! Завршила сам факултет (о, не трчите пред руду, државни је), и можда ћете се изненадити, али и ја сам у животу прочитала неколико књига. Неколико десетина, можда и стотина, заправо. Имам успешан приватни бизнис, а још ми није ни тридесет. Али све то не вреди, чак и када људи сазнају све то - ја и даље остајем "лака и глупа силикоњара" у очима највећег дела популације. У најбољем случају спонзоруша. У најгорем "ку*ва".
То мисле мушкарци који ме угледају, то мисле пролазници - радници у супермаркету, продавачице у бутику, то мисле људи у клубу, позоришту, биоскопу... Колико год да си способан, паметан, успешан, ако имаш силиконе, ти си осуђен на негативне стереотипе које су толико тешко руше, да понекада паднем у очај...
Да, ја сам лака! Лака сам у очима свих тих бахатих фрајера који седе у луксузним кафићима и чекају да уђе нека баш као ја. Нека за коју мисле да је довољно то што "фурају" скуп сат, добар телефон, фирмиран каиш и патике, што им је испред паркиран брз и лускузан четвоточкаш. Нека за коју мисле да ће је то купити и да ће им се чим их види "бацити под ноге", а затим и у кревет. Нека за коју мисле да је мајстор акробације и "dirty талк-а", и која иза себе има позамашан сексуални стаж...
Вребају ме, баш као лешинари, и крећу у "трку" за лаким пленом - неколико лепих речи, добар наступ, увежбане шмекерске форе, позив на пиће и мисле: "То је то, ускоро ћемо се ваљати међу чаршафима". Понекад их пуштам да заиста да играју своју игру, понекад их спустим на земљу, прилично неочекивано од "површне силиконке", а понекад ми се неко и допадне. Међутим, кад се сетим зашто су ми пришли, та првобитна, фина емоција напросто нестане."
УГРАДИЋЕТЕ СИЛИКОНЕ У ГРУДИ? Морате да знате ОВЕ чињенице, пре него што то урадите