Имала ШЕСТ ВАНТЕЛЕСНИХ - Ово је порука за жене које планирају исто, због овога је желела да ПЛАЧЕ И ВРИШТИ
Пре него што започнете процес, добро се припремите и информишите.
На почетку да кажем главну ствар - код мене нема одустања, без обзира што ће, док читате ово моје, речи понекад да звуче песимистично.
Једини загарантован неуспех у процесу вантелесне оплодње је да одустанете, а то није опција ни у једној животној ситуацији, понајмање овој. Нико није рекао да ће бити лако, али уживати на путу до успеха једнако је као и сам успех. Ово је био мој мото док сам корачала и неким другим стазама. Сличан разговор обавила сам сама са собом када се после неколико година и три инсеминације није догодила трудноћа. Вантелесна је била логичан корак.
Прошла сам много тога јер је пет процеса иза мене и ништа ми није било толико тешко колико приче девојака и жена које сам упознала у ходницима комисије за вантелесну или чекаоницама клиника.
Знате, све смо ми посебне на свој начин и другачије доживљавамо животне ситуације, али у овој ситуацији жеља донесе толико бриге да је танка линија до унуштења здравља, пре свега психе.
Мама је одбила да сину купи слаткиш, он је направио СЦЕНУ - Њена реакција је савршена лекција за све родитеље (ВИДЕО)
Толико потресно и тужно... Жена снимала супруга док умире од неизлечиве болести - "Лежим поред њега цео дан и гледам га"
Вређање интелигенције
Мени је лично најтеже пало (сваки пут - и више од неуспеха) прикупљање папира за комисију. То је једина ствар коју сам у целом овом процесу сматрала неболузном и зато ми је сваки папир задавао муке јер сам га сматрала вређањем интелигенције. Пробала сам ја на различите начине да разумем због чега вам неко тражи све те анализе, али нисам успела. Никада нисам могла да разумем коме ја то и због чега треба да доказујем да не могу да останем у другом стању, и због чега тамо неки доктор или службеник РФЗО има право да то процењује и одобрава пет пута.
Ако је једном утврђено да код пара нешто не штима, чему наредни доласци, изнова попуњавање исте документације... Реченица "прошли сте" у мени је будила бес. Где сам прошла и ко ми "отвара рампу". На све то два пута ми се догодило да ми доктори и поред листе докуметације, која је на списку клиника, траже нешто додатно (као у оном клипу Мице шалтеруше и ФТ1П). Но, када схватиш да је то све глупа бирократија буде ти мало лакше, посвађаш се и идеш даље.
У другим земљама то је регулисано тако што када ти доктор напише да мораш да идеш на вантелесну, ти одеш. А онда ти траже анализе које сматрају да треба пре самог процеса. Но, разглабање на ту тему би била борба са ветрењачама.
Општа неиформисаност
Оно што ме стварно забринуло биле су приче које сам чула у ходницима и зато пишем овај текст у нади да се макар један посто жена освести или потражи релевантне информације. Не бих волела да ме неко погрешно схвати, али жене које које пролазе кроз процес ВТО често из различих разлога постану растрзане, а то је плодно тло за различите врсте манипулација.
Често сам се питала како су уопште поједине жене успеле да се информишу како да дођу до свих папира који су им потребни јер смо и даље, поред свих напора медија остали неиформисани. Многе жене, колико год то нама било чудно, имале су велике муке да натерају своје партнере да дођу на вантелесну. Нисам могла ни да замислим колико им се у тим тренуцима стезао желудац да пронађу праве речи и објасне неком, ко претпостављам исто толико жели дете, да треба да дођу у клинику и пронађу решење. Не капирам, ни дан данас шта је био проблем код тих мушкараца? Ако те боли зуб одеш код зубара, ако имаш аритмије посетиш кардиолога и шта онда има да се натежеш шта треба да урадиш ако после одређеног времена не можеш да добијеш дете.
Разумем да је непријатно, разумем и да смо Балканци и толико поносни на то као највећи комплимент, али давно смо стигли у 21. век. Погледајте у календар. Чула сам и да су биле оптужене да не могу да имају децу јер су оне имале више партнера, да су им депилацијом пренели неку бактерију која утиче на стерилитет да не спомињем реч "јаловост" коју су оне препричавале говорећи чиме су их супружници стављали на стуб срама. То су били једини моменти када ми је дошло да плачем и вриштим, не ни током терапије, ни када сам сазнала да бета није позитивна јер то ће се једном променити. Али овде сам била немоћна да учиним било шта да олакшам тим женама које слушају овакве ствари. Не знам ни да ли су и саме веровале у те речи јер је деловало да су тражиле потврду да њихови мужеви лупетају глупости, од нас који слушамо. И данас сам бесна јер је и без тога многима овај процес психички довољно тежак.
“Да ли ће дете из епрувете бити моје?”
Док седим у једној од чекаоница, од девојке која има 27 година, наводим године да бисте знали да је интернет писмена, сам добила питање.
- Знате, ја сам у овоме први пут, али ме само занима да ли ће ово дете из вантелесне бити моје?
Ја ћутим.
- Мислим, да ли ће имати моје особине као да сам природно остала у другом стању? Мени је докторка у Дому здравља само дала папир са списком анализа и рекла да идем на вантелесну.
И даље ћутим, не знам како да почнем разговор. Тешко је неком ко улази у овај процес објаснити све што до тог тренутка није учинио ни један едукативан текст, а има их пуно, кол центар који је доступан свима. Проблем је доктор који мисли да сви све знају, а још имају и такав став да их ништа нико не пита. Најчешће смо на покретној траци. За сваког по два минута. Не знам ко је кривац, али није ни битно, суштина је да смо неинформисани и не зато што информације нису доступне, већ зато што очигледно поједини не знају ни где да их траже.
Одрастамо уз "паметне телефоне" али не знамо да их користимо паметно. Понекад нам служе само за друштвене мреже. Ја сам прва која не иде на форуме јер тамо свако може написати шта хоће, али на сајтовима свих клиника, у текстовима многих Интернет медија, специјализованим сајтовима за потомство можете наћи апсолутно све информације. Мали број жена зна да постоји кол центар који може позвати и добити све информације везане за вантелесну оплодњу. Са друге стране, кривим и све оне који се овој жени нису нашли да објасне, нису издвојили време јер подразумевају да зна.
Нису ни сви доктори исти, макар мој није, али ја и питам све што ме занима иако му ВТО није специјалност. Зато питајте, тражите, имате право.
Сви смо на истој страни
Још један проблем, који иде у другу крајност уочила сам слушајући приче из чекаонице, а то је претерано сурфовање о дијагнозама, предлозима, лековима, терапијама... За све ово време више сам "доктора" срела на клупи за чекање, него у ординацијама. Једна другој су преписивале терапију, давале дијагнозу, упоређивале колико којих ампула је која примила и зашто ВТО није успела. Можда сам ја друга крајност јер ме заиста не занима чиме ме боду, све док сматрам да знају шта раде. А сматрам да знају и да је сваки доктор у нашој земљи вољан да помогне, проблем је само што су неки више уморни од осталих, некада мање посвећени али да једнако желе успех као и ми саме. И не волим реченицу "борба за потомство" јер у борби постоји непријатељ, овде га нема. Сви смо на истој страни. И нема потребе да процењујемо да ли је неки доктор одредио добру дозу, промените га ако вам не одговара али не разбијајте главу стварима које нисте учили.
"Плодна" храна као лек
Ананас, кикирики, чај од матичњака, брусница, бадем, лешник, индијски орах и још подужи списак намирница чула сам у истим тим ходницима, у којима сам чакајући провела добар део живота, да су добри за плодоност па су их жене конзумирале и једна другу нуткале у нади да ће помоћи. И није спорно, здрава храна је здрава и треба је јести али овде је реч о томе колико читав процес са свих страна оптерећује жене да се потпуно изгубе. Многе сам доживела као везане различитим стегама које их гуше од коментара околине, савета са форума, дијагноза других жена, препорука разних саветодаваца да су заборавиле суштину - да буду опуштене. Гушиле су се у бунару различитих информација које су често биле опречне.
Сећам се приче моје другарице која је прошла кроз слично, па сам је цитирала првом приликом. Већ трећи сат седим у ходнику Народног фронта, чекам да после првостепене комисије уђем на консултације. Девојке поред мене причају о свему горе наведеном, од терапија где за сваку ампулу знају име, преко оцењиванаја доктора до тога која је храна добра за ендометријум, која је за сперму, јајне ћелије до прокрвљености материце. Не упуштам се у разговор јер ништа од тога не знам. Немам појма и није ме срамота што не знам назив ниједног лека који ми је дат што у вену, што у стомак. Не рачунајући фраксипарин, јер сам се њим сама убадала. Одговарам само ако ме нешто питају, а моји одговори су углавном "не знам". Умара ме и то упоређивање колико је ко чега примио јер логично, нисмо сви исти. Па мајку му, ваљда доктори знају због чега неко прима другу дозу. Но, није ни важно. У једном тренутку вадим "студентски микс" јер сам гладна, а то је једино што имам у торби уз паковање жвакаћих гума јер трећи сат седим у ходнику.
- За шта је то?, пита ме једна, која је непосредно пре тога причала о значају зелене салате у процесу, али, како каже само између аспирације и ембрио тренсфера.
Кажем: За глад.
Тишина.
Ником није јасно зашто једем нешто само зато што сам гладна, а не зато што је то добро за неки репродуктивни орган.
Немојте изгубити себе
Ја подржавам све што је у границама нормале и верујем да свака жена има право да верује да ће јој нешто помоћи на овом путу до остварења жеље, али не верујем у претеривања и оптерећивања. Верујем и да би жене требале у процесу ВТО да добију саветника, свака и то обавезног да јој одговори на све питања, а не да одговоре тражи од других жена, форума и успутних саветодаваца.
Ја свима нама које пролазимо кроз ово желим пуно среће јер је поред свега осталог неопходна, али исто тако нам желим здрав разум јер ће га многи изгубити на путу остварења ове жеље. Овај текст сам написала управо због тога што желим да све пријатељице, сестре и колегинице жена које пролазе кроз процес вантелесне оплодње кажу "доста, застранила си" оног тренутка када виде да брига превазилази жељу и када неком фали информисаности, а још горе када прелива узимајући све што се нуди из непоузданих извора.
Ја немам кога другог да молим, осим околину жена које пролазе кроз ВТО да реагује јер многе ће доћи до циља, али ће на том путу изгубити себе.
Све најбоље свима нама у жељи да две цртице засијају у овој години.
Србија Данас/Блиц