Био сам жена, али сам са 30 година ПРОМЕНИО ПОЛ: Тек сад схватам КОЛИКО ЈЕ МУШКАРЦИМА ЛАКШЕ
"Зато на сваком кораку говорим о томе колико је друштво неправедно према женама, и говорићу о томе кад год ми се пружи прилика."
Томас Пејџ Мекби је 2012. године, са пуних 30 година, поново извадио крштеницу. Да би пол из женског пребацио у мушки, на том папиру, потрошио је на хиљаде долара, прошао многе операције, ишао на разговоре са психологом, али и сваког дана себи у бутину забадао иглу и убризгавао 80 милиграма тестостерона.
ТОМОВИЋУ ПРЕТИ РОБИЈА? Биће ИЗВЕДЕН ИЗ ЗАДРУГЕ! Испливао видео: "Брат је причао са АДВОКАТИМА!"
(ВИДЕО) Испливао ПРИВАТАН СНИМАК Миљане Кулић са ПЕВАЧЕМ - Ставио јој стопало на главу, па је терао ОВО
ПРОЖИВЉАВА ПАКАО! Ћерку Сандре Суботић МАЛТРЕТИРАЈУ У КОМШИЛУКУ: "Да јој ОТМЕ ТЕЛЕФОН!"
Мекби каже да је, док је био девојчица, у себи знао да је заправо дечак. Знао је и да постоји начин да физички постане мушкарац, али сада када то и јесте, ради на много важнијем питању - шта то значи бити прави мушкарац и постоји ли уопште прави мушкарац?
Тим питањем данас се бави у својим књигама и блоговима, а његово запажање у вези са односом колега према њему после промене пола посебно је привукло пажњу јавности. Каже да сада на послу пролази много боље само због чињенице да је мушкарац.
Ево како описује своје искуство...
- Због тестостерона ми је глас постао баш тих. Ипак, не морам да вичем, јер чим зинем људи се нагињу ка мени да чују. Фокусирају се на моје усне или руке, спремни да упију све.
- То је невероватно, будући да раније нико на послу није обраћао пажњу на моје мишљење. Некад су ме толерисали, некад игнорисали, али никад посвећивали у пажњу. Пре тестостерона, моје безбрадо, андрогено тело било је проблем и деловало је "непрофесионално". Радио сам у корпоративном окружењу и отворено су ми бранили да се састајем са клијентима да "не кварим имиџ фирме".
- Редовно су ме прекидали усред реченице. На састанцима су говорили преко мене. Никад нисам успео да испреговарам већу плату. А сада не морам ни да тражим нови посао; понуђен ми је због мог "потенцијала". Притом, имајте на уму да сам радио у прогресивној фирми, где није било сексизма, где је много жена било на кључним позицијама.
СХВАТАЈУ МЕ ОЗБИЉНО
- Моја каријера је, реално гледано, почела после операције. За само годину дана постао сам уредник у листу "Бостон финикс". У наредне две, био сам директор листа "Миц". Зову ме из других листова и нуде сјајне позиције и огромне суме.
- Јесам ја напредовао и научио много тога. Ипак, мислим да је већи разлог чињеница да сам сада прави, брадати мушкарац. А мушкарцима је, открио сам, довољно да се једном докажу и сви им безрезервно верују.
- И психолози кажу да људи инстинктивно верују да су мушкарци способнији и да на послу аутоматски имају више поштовања од жена, чак и уколико га нису заслужили. Не само то, сада моје колеге верују у мене и мој суд. А што више они верују у мене, то ја желим да будем бољи и то је један зачарани круг успеха.
ЗАРАЂУЈЕМ ВИШЕ
- После моје транзиције решио сам да тражим повишицу. Пријатељица ми је дала уобичајени савет: "Причај са шефом сталожено и рационално. Понеси доказе о својим успесима и не осећај се кривим што тражиш оно колико вредиш."
- Био сам убеђен да нећу добити повишицу, јер је никада раније нисам ни добио. Али, сада нисам морао ни да питам! Заказао сам састанак са шефом и он ми је сам понудио већу плату.
- Постоје нека непотрвђена истраживања која кажу да хормонска терапија активира "успаване" хормоне у нама и открива нашу другу верзију. Данас, када сам ја у прилици да дајем повишице, доводим се у ситуацију да жене морам да убеђујем да то заиста заслужују. Неколико пута ми се догодило и да жена истиче квалитете неке своје колегинице и нека њена постигнућа која нису прошла запажено. Мушкарци то не раде; мушкарци траже своју плату и верују да заслужују још више.
- Зато на сваком кораку говорим о томе колико је друштво неправедно према женама, и говорићу о томе кад год ми се пружи прилика.