Радила је као КОНОБАРИЦА, а онда је један човек ушетао у ресторан и ПРОМЕНИО ЈОЈ ЖИВОТ заувек! (ФОТО)

Професор Ричард Спехт изгубио је сина Риса када се малишан 2012. године удавио у базену у свом дворишту. Дечак је био тек двогодишњак.

Ова огромна трагедија јесте уздрмала и заувек обележила Ричардов и живот његове супруге, али нашли су начин да се изборе са њом, наставе са свакодневицом и раде племените ствари за друге. Они су након овог потресног догађаја основали меморијалну школску стипендију "Живот Риса Спехта", чији је задатак да подсети све колико је важно заједништво, саосећање и поштовање.

Овакав потез инспирисао је велики број људи и подстакао их да се и они сами потруде да побољшају животе других онолико колико су у могућности. Колико је овај поступак имао одјека, показује и следећа прича.

Кључни догађај одиграо се у једном ресторану на Тајмс скверу, када је, инспирисан поступком Спехтових, један човек решио да конобарици на рачун од 43 долара остави напојницу од 3.000! 

ПЛАШИ ЈЕ СТАРОСТ? Мадона ШОКИРАЛА фанове снимком - овакав ТРЕТМАН лица још нисмо видели!

Овај великодушан поклон, међутим, није прошао без одређених услова. Анонимни човек је на полеђини рачуна написао и поруку конобарици: "Хвала на љубазности и човечности. Мој професор из средње школе пре неколико година прошао је кроз језиво искуство, али то га је нагнало да учини овај свет бољим местом за живот. Он ме је и инспирисао да урадим ово. Моји једини захтеви су следећи: 1. Идите na ReesSpechtLife.com i учите 2. И ви за некога
учините нешто 3. Пошто се ради о једној племенитој мисији, а не о мени, или вама, ником не говорите наша имена, и наставите ову мисију анонимно".

Сазнај који си знак у индијанском хороскопу и шта он говори о твојој личности

Конобарица је уважила наведене услове, а чак је контактирала и Спехта како би му испричала за овај дирљив гест. Неком сулудом срећом професор Ричард је препознао рукопис са полеђине рачуна - он је предавао овом младићу пре десет година. Професор се сећа овог младог човека као дечака који је често долазио у учионицу да разговара са њим, а Спехт је био дубоко дирнут чињеницом да он и даље памти све оно што је он преносио својим
ђацима.

- Чињеница да је овако одао почаст мом малом Рису, као и то да ме и дан данас памти - то ме је оборило с ногу - истакао је професор.