Ово су ЗНАЦИ да НЕ ПОШТУЈЕШ СЕБЕ и да немаш ни трунку самопоуздања, а један ће те ШОКИРАТИ!
Одмах престани да ово радиш себи, све је у твојим рукама!
Емотивна исцрпљеност може бити замаскирана кроз друге симптоме стреса, можете мислити да сте преморени, да превише радите, да сте под стресом због бриге да ћете изгубити посао, можете сумњати у партнерову верности, или га оптуживати за то што нисте срећни и испуњени, можете се чак и разболети, да бисте имали бар једно јасно оправдање за то што се лоше осећате и да бисте имали од чега да почнете – болест је крајњи дар свести, јер ако не одбаците све што вам смета и не промените начин живота да бисте сачували живот, онда вам ништа неће помоћи. Да не бисте дошли до тога да се разболите, потражите знаке емотивне исцрпљености и покушајте да схватите себе и да промените нешто пре него што изгубите снагу.
Смрзнуто, а као свеже: Уз ове намирнице будите здрави и током зиме
ТАЈНА МАДОНИНЕ ВИТКЕ ЛИНИЈЕ: Њена дијета НИЈЕ ЛАКА, даје ДУГОТРАЈНЕ РЕЗУЛТАТЕ и ОВО је обавезно!
Узнемирују вас свакодневна осећања, чак и она врло слабог интензитета: Када дођете дотле да вас свака, макар и мала и слаба "негативна" емоција избацује из такта, то не значи да сте нетолерантни, него презасићени. Емоционално преоптерећени. То је знак на површини, да треба да потражите у дубини, да видите шта је испод тих малих дневних сломова, који вам ометају функционисање.
Говорите себи и другима да сте хиперсензибилни: Хиперсензибилност постоји, како у позитивном смислу, тако и у негативном. Када сте стално преосетљиви и претерано реагујете (на шта вам други често указују), то значи да се налазите на преломној тачки, да вам је чаша препуна и само једна кап је довољна да се прелије. Не покушавајте да управљате околностима, нису вас оне довеле до исцрпљености, оне су се креирале да бисте ви сагледали своје стање и запитали се шта вас заправо толико исцрпљује. Можда испуњавате сувише захтева других и правите сувише компромиса, а занемарујете и игноришете сопствене суштинске потребе.
Осећате се поражено: То је још један кључни знак емоционалне исцрпљености – сужена перспектива типа "све или ништа". Сви ваши успеси, постигнућа и победе немају значај и снагу да вам одрже самопоуздање и веру у себе, осећате као да сте потпуно оманули и да сте поражени. Прихватите то осећање, јер вам оно пружа могућност да препознате остале емоције које у вама постоје, да осетите њихов интензитет, тежину и трајање. Када се осећате поражено, то не значи "немам куд". Порука управо гласи "овако не може даље" и позива вас да нешто битно промените.
Идете напред "на мишиће": Снага "мишића" (истрениране воље, тврдоглавости, ината, беса, амбиције), може вас довести доста далеко, али у једном тренутку постанете толико уморни, да вам се сва снага истопи и више не можете “ни кашику да подигнете”. Како да уопште замислите да идете даље? Кад помислите на будућност , из перспективе исцрпљености осећате се потпуно безнадежно – нема шансе да ишта постигнете овако испражњени. Зато, не гледајте у будућност, већ се усредсредите на садашњост. Понекад, вашу снагу превазилази чак и дневна листа обавеза. Понекад морате просто бити у тренутку, као да следећи уопште не постоји. Понекад започнете дан, без икакве идеје како ћете га завршити, а кад се на крају нађете у кревету, осећате да бисте могли да преспавате остатак живота. Живите свој живот минут по минут, не мислите на распоред, на планове и рокове. Пустите менталне мишиће да се одмарају и регенеришу, вегетирајте као биљка – иако се тај појам користи у најгорем значењу, то је права препорука. Биљка не чини ништа, само упија светлост и воду, без икаквог плана да сутра ради то исто.
Плашите се да ће вас нешто гурнути преко руба: То је реалан страх – окидачи постоје, а када сте емотивно исцрпљени, нека ситница вас може одгурати преко руба разума. Али, та ситница није ни потребна, довољан је страх да не полудите. И тако, круг је затворен. Плашите се да не одлепите и полако одлепљујете. И још више се плашите. Али реално, немате чега да се бојите. Све најгоре се већ одиграва, већ сте у паклу. Зашто се налазите ту? Како сте ту доспели? Корак по корак, вероватно. Па лепо, сада се удаљите, корак по корак – од тог места на коме пуцате и распадате се. Искорачите из драме и илузије, станите и посматрајте.
Екстремно изражавате осећања, или их потпуно блокирате: Смењују се моменти када се растапате у сузама и уопште не можете да контролишете то колико сте потресени, са онима у којима се осећате као зомби – све радите аутоматски и не осећате ништа. Да бисте функционисали, потребно је да уравнотежите ове две крајности. То значи да препознате како се осећате и да разумете шта је реално, а шта није. То значи проналажење начина да адекватно изражавате своја осећања – а овде се саветује вођење дневника, као најделотворнији начин.
Заправо сте спремни за промену:Иако се опирете променама (свесно и несвесно), спремни сте, јер вам је дубоко јасно да овако не можете даље – ту поруку сте одлично разумели и примили к срцу. Знате да вам није добро, плашите се да вам може бити још горе и у праву сте. На корак сте од спремности да урадите било шта, што вам може помоћи, а то "било шта" обично значи да морате одбацити своја уверења, преиспитати вредности, променити приоритете, проширити перспективу.
Што повлачи промену нивоа вибрација, што резултира чишћењем укупног емотивног талога. У свакодневици, то значи да ћете се удаљити од неких људи, да ћете неке везе прекинути, а у некима поставити границе, да ћете упознати неке нове људе који доносе свежу и полетну енергију и који вас охрабрују. Можда ћете променити посао, исхрану, дневну рутину, фризуру, облачење – а вероватно све то заједно.
И после неког времена, људи ће почети да вам говоре да сте се променили – неки са прекором, а неки одушевљено. И ви ћете тачно знати зашто се једни осећају издано – јер сте ви успели у нечему што се они не усуђују ни да покушају, а други су одушевљени – јер су препознали у вама оно са чиме се суочавају у себи и јер су и сами на путу трансформације, или су већ направили позитивне промене.