СТРАХ ОД БОЛЕСТИ може изазвати ОЗБИЉНА ОБОЉЕЊА: Ево како да га ПОБЕДИТЕ!
Докторка Лиса Ранкин, посветила се изучавању страха у циљу да помогне својим пацијентима.
Страх с којим се нисмо суочили одузима нам животну радост, претвара нас у своје затворенике и угрожава наше здравље, постајући озбиљан фактор ризика за срчани удар или рак. Лиса Ранкин је лекар, списатељица, предавачица и оснивачица Института здравља.
У подручју њеног интереса је спој науке и духовности те буђење свести, првенствено о страху, а у сврху самоисцељења.
Ауторка је бројних научних радова и књига међу којима су најпознатије "Ум изнад медицине" и "Лек за страх."
У првој књизи говори о томе како се снагом ума и променом размишљања сами можемо излечити, а у другој открива како пригрлити властити страх и претворити га у савезника.
Након што је схватила да у многим ситуацијама не може помоћи својим пацијентима, јер је спознала да они то морају сами учинити, напустила је лекарски позив и постала тренер живота.
Физиологија страха
Сигурно вам је добро позната ситуација када се појави лоша мисао, на пример: Бојим се да ћу се тешко разболети.
И онда ту мисао стално вртите у глави, не знајући да тако заправо само храните, односно појачавате свој страх. Независно од тога да ли вам прети стварна опасност или не, након такве мисли у вашем мозгу се покреће амигдала – својеврсни центар за страх, који производи стресну реакцију у телу.
Викторија Бекам је ЗЛА СВЕКРВА - Забранила будућој снахи да уради ОВО?!
Направите одмах: Витаминска бомба која лечи АНЕМИЈУ и ПОПРАВЉА КРВНУ СЛИКУ! (РЕЦЕПТ)
У телу се луче хормони стреса кортизол, адреналин и норадреналин, који тело припремају за ситуацију бори се или бежи (fight ор flight). Амигдала сарађује с делом мозга који се назива таламус, а који прима информације, затим с хипокампусом, који памти, те с церебралним кортексом, у којем се одвија наше размишљање. Чак и дуго времена након нестанка стварне претње, све што покреће осећај страха, ланчаном реакцијом стимулише наведене делове мозга и чини затворени круг – каже др Ранкин.
И због тога можете постати хронично престрашени и анксиозни.
Стрес и страх воде у болест
Данас смо стално под стресом. Али да ли знамо уопште шта је то стрес? Стрес није ништа друго него страх, брига и анксиозност одевени у друштвено прихватљивије рухо. Сваки пут када доживите стресну ситуацију, појачава се деловање ваше амигдале на претње, стога постајете осетљиви на страх. Стресне реакције тела буквално троше део вашег мозга – хипокампус, који је задужен за сећања, а хормон стреса кортизол слаби неуронске синапсе у мозгу и успорава стварање нових.
Дакле, стрес, односно страх, убрзава пропадање вашег мозга! Стрес такође буди симпатички систем и тело се понаша као да је под стварном претњом па сву крв преусмерава према већим органима, попут мозга и срца.
А када се страх отме контроли и постане ваше трајно стање, ти механизми одбране престају да функционишу и отвара се пут разним обољењима.
Али, када страх замените емоцијама попут љубави, захвалности, осећаја повезаности и слично, укључује се ваш парасимпатички систем те се крв преусмерава према пробавним органима и имуносном систему. То значи да се, када је ваше тело опуштено, укључују механизми који штите од болести.
Истински и лажни страх
Др Ранкин наводи две врсте страха - истински и лажни страх. Истински страх можете осетити кад вам прети стварна опасност - несрећа или чак смрт. То је користан страх који активира тело за самообрану.
- Глас истинског страха јавља се с намером да вас спаси - каже др Ранкин.
С друге стране, лажни страх јавља се кад нема стварне опасности. Например, чека вас неки пословни састанак, а у вама се јавља лажни страх у облику стрепње, бриге, забринутости око тога шта ће даље бити, хоћете ли стићи на састанак, хоћете ли разочарати сараднике… И најчешће се ништа од тога не догоди.
То је безразложан и често неоправдан страх који вас дугорочно може довести до физичких оболења.
Шта учинити с лажним страхом?
Будући да се лажног страха не можете потпуно ослободити, решење је да промените свој однос према њему. Како? Допустите му да постане ваш учитељ.
- Кад се страх појави, не реагирајте аутоматски. Уместо тога, преиспитајте га. Отворено, знатижељно, питајте га чему вас може научити - саветује др Ранкин.
Ако још из детињства вучете навику да се грчевито држите сигурности, то вас увелико ограничава у животу. Због тога се јако бојите промена и неких нових ситуација. Али не заборавите да живите у свету који не гарантује баш ништа стално и сигурно. Ублажите своје страхове тако да престанете да тражите сигурност. Схватите да је лепота живота управо у неизвесности и несигурности. Страх ће вам тако помоћи да освестите спознају како и усред промене и хаоса можете живети мирно и спокојно.
Кад пригрлите страх, ваше тело ће чак и у стресној ситуацији почети да се опушта јер ћете ви на неком дубоком, исконском нивоу знати да вам је управо то искуство потребно за ваш духовни раст.