АЛАРМАНТНО! СРБИ прекомерно користе АНТИБИОТИКЕ- стручњаци УПОЗОРАВАЈУ, инфекције могу постати НЕИЗЛЕЧИВЕ
Године прекомерног коришћења антибиотика учиниле су да неке бактерије у нашем телу постану имуне на лекове
Употреба антибиотика у Србији расте из године у годину, а према подацима Европског центра за контролу болести, Србија се налази међу европским земљама са највишим процентима резистентних изолата по употреби ове групе лекова.
Замислите следећи хорор сценарио: болесни сте, лекар вам преписује антибиотике и... ништа се не догађа! На жалост, за некога је то већ стварност. У доба у коме све више расте отпорност на антибиотике, постоји реалан ризик да лекови ускоро уопште неће деловати и да могу на крају умрети милиони људи. Број бактерија које постају отпорне на антибиотике постаје алармантан, а нових антибиотика готово да нема у припреми.
У популарну продавницу управо су стигла још боља сезонска снижења!
Крварење десни ПРВИ ЗНАК УПОЗОРЕЊА - Ево како ћете знати који ОРГАНИ су угрожени по стању у којем се налазе ЗУБИ
Године прекомерног коришћења антибиотика учиниле су да неке бактерије у нашем телу постану имуне на лекове, па данас неке болести на које би антибиотици могли без проблема да делују представљају прави проблем. Такође, растућа отпорност бактерија на антибиотике би могла довести до тога да постане немогуће безбедно извршити многе рутинске медицинске захвате из страха од инфекције за коју неће постојати ефикасан третман.
Прекомерна и неоправдана употреба антибиотика може да доведе до стварања резистентних бактерија којима постојећи лекови не могу ништа. Оваква предвиђања нису научна фантастика.
Светска здравствена организација упозорава да је “посебно алармантно убрзано глобално ширење мултирезистентних и панрезистентних бактерија (такође познатих као “супербактерије”) које изазивају инфекције које се не могу лечити постојећим антимикробима као што су антибиотици”.
Управо због тога земље широм света улажу посебне напоре да ограниче неоправдану употребу антибиотика. Са покретањем националне кампање током 2015. године и Србија се придружила том напору и ефекти су били одмах видљиви.
Ипак, након што је кампања окончана а пажња јавности усмерена на другу страну, употреба антибиотика у Србији је опет порасла.
Питер Гибсон, из добротворне организације “Антибиотиц Research УК” каже да постоји сој салмонеле откривен у Сједињеним Америчким Државама који је потпуно отпоран на лекове.
- Антибиотици на њега уопште не делују. Све више чујемо и за стања попут инфекција уринарног тракта и пнеумоније која су код неких људи резистентна. Прекомерно смо користили и злоупотребили антибиотике и то је заиста проблем. Бактерије у нашим телима су се промениле и постале отпорне на лек – наводи др Гибсон.
Уколико не буде промена у оваквој досадашњој пракси, предвиђа се да ће се до 2030. године потрошња повећати за 200 одсто, односно на 128 милијарди дневних доза.
Многим лековима развијеним у 1960-им и 1980-им патенти истичу, што значи да се могу користити генеричке, јефтиније верзије лекова, и самим тим се повећава њихова употреба. Оно што забрињава јесте недостатак успешног истраживања нових лекова.
Др Клејн наводи да када се једном појави резистентна бактерија, она се много лакше шири од особе до особе ако се антибиотици превише употребљавају.
- Када одете код лекара опште праксе јер кашљете и он вам да антибиотик, то је често непотребно и може да вам донесе само малу корист тиме што ће скратити трајање болести за један дан, али су зато негативни друштвени ефекти огромни. У многим случајевима је јефтиније дати антибиотик него спровести дијагностику и установити шта с неким заправо није у реду - каже др Клејн, који истиче да су антибиотици углавном сигурни и јефтини, што је довело до њиховог повећаног прописивања.
Много бактерија се шири у болницама, а болнице имају тенденцију да преписују обиље антибиотика.
- Важно је напоменути да се антибиотици дају свим пацијентима који су оперисани, такође и пре операције, а уколико добију и постоперативну инфекцију и после тога - каже Пидок.
У извештају британске владе се наводи да би до 2050. године десет милиона људи сваке године могло умрети од инфекција резистентних на антибиотике. Ако заиста дође време да лекови не делују, болести против којих се данас боримо постаће смртоносне.