Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ПЛАКАО И ЛЕКАР И МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ: Умро је од короне, а пре респиратора понављао је ове тужне речи

02.12.2021. 09:41
Пише:
Србија Данас
Džon u bolnici
Џон у болници / Извор: Фото: Facebook printscreen/John Eyers

Тешка прича о младом човеку који је касно схватио где је погрешио!

Све је почело 11. јуна 2021. године. Џени Мек Кан седела је у врту своје куће у северном Лондону са својим братом близанцем, Џоном Ејерсом, њиховим родитељима, Лин и Дереком, својим супругом и децом. Прослављао се 10. рођендан њеног сина.

Џон и његови родитељи дошли су за викенд на прославу. Одрасли су разговарали о вину, деца о рођенданској торти.

Џени не може да се сети како је почела свађа око вакцине против ковида

- Џон је изговарао неке луде ствари које нису имале смисла. О томе како су се људи вакцинисали само да би добили бесплатан оброк у ресторану брзе хране и даје у вакцини било формалдехида.

Остатак породице му се супроставио. На телефонима су проверавали информације које је изговарао. Али Џон је био неумољив.

- Стално је говорио како неће бити заморче - испричала 43-годишња Џени за The Гуардиан.

Савршен викенд уз кратку свађу због маски

На крају се нашалио и променио тему, што је био његов начин да смири напетост. На страну сукоб око вакцина, било је то сјајно дружење. Потом су отишли на вечеру у турски ресторан и играли пикадо. Џон је затворених очију погодио центар и тиме се хвалио цео викенд.

Догодио се још само један инцидент кад је породица отишла у локални клуб. Џон је одбио да стави маску. Близанци су се посвађали.

"Рекла сам да стави маску. Одговорио ми је да му нисам ја мајка", прича Џени.

Џон је на крају пристао, а затим се још једном нашалио. Отишли су на купање и играли тенис и заборавили на то. Савршен викенд. Близанци су уживали у друштву након присилног раздвајања због пандемије.

Нико није ни слутио да ће им то бити последњи пут да су заједно.

Џон је увек био спортиста

Џон и Џени рођени су 1978. године. Џени је била одлична ученица, а Џон несташан, али добар у спорту и незаинтересован за школу. Упркос разликама, били су блиски. Џени је отишла од куће с 18 година како би студирала. Џон је за то време радио у фирми за тепихе њихових родитеља, али није уживао, а затим се придружио еротској плесној gruppi "Chippendales", наступајући широм Европе.

Отприлике у то време добио је ћерку Масеј, која данас има 19 година. Веза с њезином мајком није успјела, али Јохн је био предан отац пун љубави. Прошли су дани стриптиза, вратио се у родни крај и почео да ради као стручњак у индустрији подних облога. Обожавао је спорт.

У тинејџерским годинама био је првак у скоку с мотком и хокејаш. У одраслој доби прошао је кроз фазе. Неко време се бавио триатлоном, па такмичењима у бодибилдингу, па планинарењем.

"Слушао је дезинформације"

Од јунара ове године, Џон се борио са са менталним проблемима. Ограничења због ковида су га оптерећивала. Био је љут што није могао да иде у теретану, мруеп је што се није могао пењати, мрзео је што се не може да се вожа са пријатељима. Живео је сам, раскинуо је с девојком уочи Божића и био је усамљен. Поверио сестри.

- Стварно сам била забринута за њега. Морала сам да га заовем сваки дан како бих се уверила да чо је добро - каже Џени.

У марту им је умрла бака. Кад га је Џени видела на сахрани, била је ужаснута, јер је јако смршао.

Џонатан мисли да је то изазвало скептицизам његовог пријатеља према ковиду.

Био је фрустриран зато што није могао да ради уобичајене ствари. Није желео још једно затварање. Џон је сматрао да је ковид стварности, али да су га власти драматично прецениле. Нико кога је познавао у Саутпорту није добио ковид.

- Дошло је до трачке да одбијао да носи маску - каже Џени.

- Питао сам га зашто не жели да се вакцинише. Стално је говорио да жели да сачека. Из неког разлога није хтео да слуша поруке владе. Слушао је дезинформације - рекао је Џонатан.

Џон је био обожаватељ Тониај Робинсона, којем су мотивациони говори донели богатство од 500 милиона долара. Иако се клонио од директних изјава против вакцина, Робинс је током пандемије давао коментаре који умањују озбиљност ковида или имплицирају да су ограничења претерана. У септембру 2020. године Робинс је објавио повезницу са чланаком новинске странице "РТ" коју финансира Москва, у којој је писало да затварање нема учинка код ковида и да није спрећен ниједан смртни случај. У септембру 2021. појавио се на конференцији на Флориди где се шалио на рачун аустралијских ограничења, довео у сумњу ефиканост вакцина и поручио публици да не допусти да их страх контролише.

"Говорио је да младима и здравима неће бити ништа"

- Џон ми је једном споменуо да сматра да не би требало да живимо у клими страха око ковида. Говорио је да младима и здравима неће бити ништа - каже Џени.

Није да Џон није био у праву. Вероватноћа да ће преминути од ковида је била мила, јер је био физички спреман 42-годишњак без хроничних болести и стања. Стопа смртности од ковида за 40-годишњаке без претходних здравствених проблема је отприлике један од 1490 заражених особа. Али његова рачуница када је реч о процени ризика и користи од вакцина против ковида није била правилна.

Ако је заражен, неко ко није вакцинисан има 32 пута већу вероватноћу да ће умрети од ковида него неко ко је вакцинисан. Иако вакцина носи ризик од нуспојава, тај је ризик далеко мањи од ризика избегавања вакцине током пандемије. Од 46.3 милиона потпуно вакцинисаних људи у Великој Британији, 77 их је умрло од крвних угрушака за које се сматра да су у вези с вакцином против ковида.

- Постоји велика асиметрија у ризику. Ако успете да се извучете са стварима за које постоји мала вероватноћа, не знате колико су опасне док не буде прекасно - каже др. Том Стафорд, професор психологије на Универзитету у Шефилду. Стафорд користи пример вожње без појаса, углавном је безопасно, али кад једном доживите несрећу, ствари би се могле врло брзо погоршати.

Зашто је неко попут Џона прихватао дезинформације?

Али зашто је неко попут Џона био склон да прихвати информације о пандемији од инфлуенсера на друштвеним мрежама, а не од научних стручњака?

Стафорд је коаутор рада из 2009. који је испитивао људе који су живели на некадашњим индустријским подручјима која су могла бити контаминирана загађивачима. Иако је већина људи веровала научницима да ће им рећи истину о загађењу, готово је једнако вероватно да ће своје информације узети од породице и пријатеља, упркос потпуном недостатку стручности. "Није да нису веровали стручности научника. Само су мислили да научници не раде у њиховом интересу, док су код породица и пријатеља били уверени да је тако", каже Стафорд за The Гуардиан.

Интернет реплицира овај темељни људски импулс - веровати породици и пријатељима готово једнако као што верујемо стручњацима - у великим размерама. "Осећамо повезаност с људима који нам говоре ствари на начин који не осећамо кад слушамо свете стручних јавноздравствених тела", каже Стафорд.

У доба друштвених мрежа не морамо ни да упознамо људе којима верујемо колико и етаблираним стручњацима.

"Зато су друштвени медији толико опасни. Зато што људи деле ту емоционалну везу с инфлуенсерима које можда никада нису упознали. Али то је асиметрична интимност. Можда мислимо да познајем неког влогера и да се он обраћа нама. Али заправо се обраћа милиона људи и оглашивачима који им доносе приход", каже Стафорд.

Неистине које је Џон понављао својој породици и пријатељима у месецима који су претходили његовој смрти уобичајени су у антиваксерским круговима и лако их је пронаћи: вакцина има опасне дозе формалдехида у себи; вакцина је експериментална...

"Најбоље што људи могу да учине је да схвате да су платформе друштвених медија у основи несигурна окружења за прикупљање чињеница о пандемији која би вас могла убити. Друштвени медији садрже огромне количине дезинформација које се неприметно мешају с квалитетним информацијама. Дезинформације би вас могле убити. Они не желе да пронађете истину. Желе да наставите да кликћете. Ако пронађете истину, не морате више тражити. Желе да наставите претраживати и свађати се и тражити још с*ања", каже Имран Ахмед, извршни директор Центра за сузбијање дигиталне мржње.

У свега неколико дана постао је тешко болестан

Џон је био позитиван тесту на ковид 29. јуна. До 3. јула био је озбиљно болестан. Његова девојка Ејми морала је да га присили да назове хитну помоћ. Истог дана одвезен је у болницу "Southport & Ормскирк". Џонатан је свом пријатељу послао поруку чим је чуо вест

"Рекао је да не може да куца, али да је у болници с упалом плућа. Није желео да призна да је добио ковид".

Џон је имао високу температуру и потешкоће с дисањем. Следећу ноћ се пробудио и повраћао крв. Следећег јутра послао је Џонатану гласовну поруку.

- То је најгори глас коју сам икада чуо у животу. Бризнуо сам одмах у плач. Траје минут и по. За то време Џон је изговорио око 12 речи. Чуо сам страх у њему. Дословно бори се за ваздух, а пре тога могао је да се попне на планину без муке - објашњава Џонатан.

"Не дозволите да одустану од мене"

Џени је 6. јула била у супермаркету када ју је обузео осећај панике.ћ

"Имала сам осећај да нешто није у реду с Џоном".

Вратила се кући, а да није обавила куповину. Тог послеподнева добила је телефонски позив. Џон је био на интензивној. Одмах је стигла возом у Саутпорт, јецајући целим путем. Џон је 11. јула требало да добијем респиратор.

Џени је разговарала с њим телефоном пре него што је добио седатив. Рекла му је да га воли. Није могао да одговори, али јој је послао поруку: "Немој да допустиш да одустану од мене." Била је то последња порука коју је добила од свог брата близанца.

Ујутро 27. јула, Џонова породица примила је позив који нису желели. Умирао је, требало би одмах да се појаве у болници. Отрчали су у болницу, али Џон се стабилизовао до њиховог доласка. Особље им је рекло да иду кући и рекли да ће им се јавити ако буде промена.

Сви су плакали, био је млад и нису могли да га спасу

Отприлике сат времена касније, поновно су звали из болнице. Породица се нагурала у аутомобил и великом брзином кренула према болници. Сестре су стално звале, говориле им да пожуре. Одјурили су до јединице за интензивно лечење. Џени је могла да чује аларме у братовој соби. Кад су коначно навукли заштитну опрему, утрчали су у његову собу. Била је пуна особља, сви су били у сузама.

Џон је управо умро. Џенин очух се срушио на под. Њена мама је плакала.

"Сви су плакали. Лекар је плакао. Особље је плакало. Зато што је био тако млад. И нису могли да га спасу", рекла је Џени.

Зашто је физички здрав мушкарац умро од болести која обично погађа старије?
Како објаснити да је физички здрав 42-годишњи мушкарац умро од болести за коју се обично сматра да погађа старије људе или оне с тешким претходним стањима?

"Генетика има највише смисла као одговор", каже др Guillaume Бутлер-Лапорте, генетски епидемиолог са Универзитета McGill. Бутлер-Лапорте члан је глобалног истраживачког програма за анализу генома више од 100.000 људи с ковидом, у настојању да се схвати зашто су неки људи теже оболели од других.

Кад је у марту 2020. године започео своје истраживање, Бутлер-Лапорте није очекивао да ће пронаћи много.

"Мислили смо да ће ковид утицати на све, али да ће бити погубнији за старије, а не тако страшан за младе. Али како смо укључивали више пацијената, видели смо како се развија јасна слика. Било је изненађујуће".

Бутлер-Лапорте и његови колеге открили су да су људи с варијантама на до десетак места у људском геному изложени већем ризику од развоја тешког ковида ако се заразе корона вирусом.

Људи с варијантама само на подручју хромозома 3 имали су до два пута већу вероватност да ће развити тешки ковид од оних без те генетске мутације. Мутације хромозома 3 има око 10 одсто људи европског порекла, што значи да такви људи имају 10 одсто шансе да буду двоструко остељивији на тешку инфекцију ковидом.

"Нема сумње да за то постоји генетска подлога. Што се тиче тога да ли је генетика важнија од других фактора, попут доби, не бих желео да то коментаришем. Али јасно је да постоје и друге детерминанте тешке болести и генетика је једна од њих", каже Бутлер-Лапорте. Готово је сигуран да Џон одговара профилу некога с генетском варијацијом која га је учинила рањивијим на тежи облик ковида.

"Немогуће је тачно знати које је гене носио, али врло је вероватно да је носио ту генетску предиспозицију".

Џон није знао да ће његово тело максимално реаговати на ковид. Будући да је био довољно несрећан да удахне заражени ваздух који носи бесконачно мале честице вируса, његово тело поступно је слабило.

Да је био вакцинисан

- Да је био вакцинисан, можда би развио стерилизирајући имунитет, што значи да би вирус у његовим ноздрвама покупила антитела и никад не би изазвао инфекцију. Да је имао нижи ниво имунитета од вакцине, имао би нестерилизирајући имунитет, што значи да би вирус почео да инфицира станице, али би се његово тело борило против тога и било би у стању да очисти вирус пре него што би се стање погоршало - каже др. Том Лавтон, лекар на интезивној нези.

Али Џон није био вакцинисан. Вирус је заразио његове станице, реплицирајући се у његовом телу. На крају његово тело је успело да уклони вирус, али његов је имуни систем реаговао претерано. Прво су му захваћена плућа.

"Долази до стварања крвних угрушака, као и до задебљања мембране која одваја кисеоник и крв у његовим плућима", објашњава Лавтон. Као резултат тога, крв није могла да преноси довољно кисеоника у Џонове органе.

Његово тело било је без кисеоника и исцеђено, умро је

Лекари су га лечили стероидима, како би пригушили његов имуни одговор. Али ти имуносупресиви учинили су Џона рањивим на бактеријске и гљивичне инфекције. Развио је инфекције у плућима.

Његова јетра и бубрези почели су да отказују, због чега се отпадни производи накупљају у крви. Лекари су Џона ставили на дијализу како би очистили токсине, али до тог тренутка многи су му органи отказали и имао је неиздрживо ниске јединице кисеоника у крви. Уложио је огроман метаболички напор да би остао жив.

- Иако изгледа као да неко само лежи и спава, количина посла који обавља је стварно импресивна - каже Лавтон. Упоређује то с ходањем маратона сваког дана хоспитализације. На крају је Џон исцрпио своју физиолошку резерву. Његово тело било је без кисеоника и исцеђено. Срце је престало да ради и умро је.

Пре него што је умро, Џон је лекару рекао колико му је жао што није примио вакцину.

- Доктор је рекао да се кајао пре него што су га ставили на респиратор. Говорио је: 'Зашто се нисам вакцинисао? Зашто то нисам учинио? Зашто нисам слушао? - рекла је његова сестра Џени.

Управо је из тог разлога његова породица пристала да подели његову причу.

- Вероватно не би био мртав да је примио вакцину. Доено је лошу одлуку. Стално доносимо лоше одлуке. И платио је највећу цену за то - изјавила је Џени, нагласивши како само жели људима да пренесе поруку да се вакцинишу и да савете потраже код лекара, а не на интернету.