ТРЕБА НАМ 7 ДО 10 ГОДИНА ДА ПОСТАВИМО ДИЈАГНОЗУ! Ова болест може да доведе до неплодности, али проблем су симптоми

Уколико се не лечи адекватно и на време, може да доведе и до неплодности. О терапији, лечењу и разлозима због којих се дијагноза тешко успоставља, говорила је у емисији "150 минута" на Првој др Ивана Рудић Биљић Ерски, специјалиста гинекологије и акушерства.

"Ендометриоза је једно хронично прогресивно упално обољење које карактерише присуство ткива слузница материце изнад њене шупљине. Она може да захвати било који орган у телу жене. То су најчешће јајници, јајоводи, мишићни део материце, али може да захвати црева, мокраћну бешику, плућа, централни нервни систем и кожу. То је тренутно најконтроверзнија болест у гинекологији јер не знамо из ког разлога се јавља. Оно што знамо, то је да се јавља у репродуктивном периоду, између 18. и 45. године. У породицама где су мајке и сестре оболеле од ендометриозе, стопа је 6 до 9 пута већа да се јави у тој фамилији него у општем делу популације", истакла је др Рудић Биљић Ерски.

Како настаје ендометриоза?

"Годинама се протеже теорија како настаје ендометриоза. Она настаје као последица ретроградног враћања крви у току менструације кроз јајоводе. Онда се поставља питање зашто свака од нас не оболи. У последњих пар година студије су показале да ендометриоза, поред генетике и хормонске потпоре, има имунолошку страну. Утврђено је да жене које имају аутоимуна обољења, имају два до три пута већу шансу да добију ендометриозу у току живота. Фактор ризика за настанак ендометриозе јесте рана менструација, а под тиме мислимо на менструацију пре 12. године живота. Затим кратки менструални циклуси, испод 21 дана, обилне менструације, абнормалности материце, гојазност, прекомерна употреба кофеина", открила је докторка.

Симптоми ендометриозе

"Најчешћи симптоми који се јављају јесу болне менструације, болни односи, обилне менструације. Међутим, у последњих пар година јављају се симптоми који се поклапају са симптомима неких других органа, не само мале карлице. То су често дијареја, опстипација, надутост, уринарне сметње, бол у лумбалном делу кичме, анксиозност, депресија, главобоља, вртоглавица. Управо та широка симптоматологија доводи до тога да нам та болест остаје доста дуго испод рада. Те пацијенткиње нису на време препознате и зато нам је кашњење у дијагнози неких 7 до 10 година, што је дуг временски период", рекла је др Рудић Биљић Ерски и додала да је највећи проблем што многе жене немају симптоме.

"Око 10 до 12 одсто пацијенткиња нема никакве симптоме. Са свим овим симптомима јавља се око 110.000 до 150.000 жена у Србији. На редовном гинеколошком прегледу могу да се виде искључиво промене које су евидентне ултразвуком или магнетном резонанцом. То су најчешће тзв. чоколадне цисте, односно ендометриотичне цисте. Међутим, маса жена има промене које се не виде ултразвуком. Можемо да их дијагностикујемо само стандардном процедуром, а то је лапароскопија. Тада потврдимо шта смо видели на ултразвуку и магнету или видимо оно што пацијенткиња наводи, а то је дубока пелвична ендометриоза. То су мале ситне промене на површини материце, трбушне марамице које су од 0,5 до центиметар", објаснила је докторка.

Лечење

"Лечење може да буде медикаментозно, хируршко или комбиновано. Шта ћемо да употребимо, зависи од тога колико је пацијенткиња стара, да ли је рађала, који су јој симптоми и који је степен ендометриозе. Углавном се опредељујемо за медикаментозну терапију код пацијенткиња које су младе и код пацијенткиња за које знамо да ће да уђу у менопаузу", рекла је др Рудић Биљић Ерски.

Србија Данас/Мондо/Т.В./Пренела: Т.О.