Хиперсомнија: Најчешћи поремећаји сна

Спавање / Извор: Профимедиа

Дневна поспаност.

Поремећаји сна погађају много више људи него што се мисли - према неким подацима око 20% наших суграђана болује од неког поремећаја спавања. Многи људи уопште не увиђају да пате од поремећаја сна. Такви могу у току дана осећати слаби умор, дезоријентацију и немогућност да се покрену.

Овакви поремећаји узроковани лишавањем сна утичу на посао, вожњу и социјалне активности. Као најчешћи поремећаји сна помињу се несаница, слип апнеа (прекид дисања доком сна), поспаност током дана, синдром немирних ногу и нарколепсија.

РЕШИТЕ СЕ УПОРНЕ ХЕЛИКОБАКТЕРИЈЕ! За овај НАРОДНИ ЛЕК потребна су вам само ДВА састојка!

Регулише упале и холестерол: Моћни напитак од трешања

НЕ САСВИМ ОБИЧНА ГЛАВОБОЉА: Ових ОСАМ САВЕТА никада НЕ ТРЕБА да дајете особама које пате од МИГРЕНЕ

Зашто нам је потребан сан?

Иако истраживачи још увек покушавају да сазнају зашто је тачно људима неопходан сан, истраживања на животињама показују да је сан неопходан за преживљавање. Нпр, док обични пацов обично живи од две до три године, они који су лишени РЕМ фазе у просеку живе свега пет недеља, док они који су лишени свих фаза спавања живе отприлике три недеље.

Пацови којима је ускраћен сан такође развијају неуобичајено високу телесну температуру са појавом рана на репу и шапама. Ране се могу појавити јер им се погоршава стање имуног система. Поједине студије показују да лишавање сна штетно утиче на имуни систем.

Испоставља се да је сан неопходан нашем нервном систему како би правилно функционисао. Премало сна чини нас поспаним и онемогућује концентрацију током дана. Исто тако негативно утиче на памћење и физички учинак и смањује могућност извођења математичких операција.

Уколико се лишавање сна продужи, могу уследити халуцинације и промене расположења. Поједини стручњаци сматрају да су неурони које користимо док смо будни током сна у прилици да се ,,угасе“ и обнове. Уколико не спавамо, неурони се могу толико енергетски испразнити или загадити нуспроизводима уобичајених ћелијских активности да почињу лоше да функционишу.

Спавање / Извор: Профимедиа

Сан може такође омогућити мозгу да вежба значајне неуронске склопове који у супротном могу закржљати због недостатка активности.

Током дубоког сна се код деце и младих људи дешава и ослобађање хормона раста, док се код многих телесних ћелија уочава и увећано стварање протеина и њихово смањено разлагање. С обзиром да су протеини градивни блокови неопходни за раст ћелија, као и за опорављање од штете нанете стресом или ултравиолетним зрацима, дубок сан заиста може бити и ,,пресудан за лепоту“.

Активности у деловима мозга које контролишу емоције, процесе доношења одлука и социјалне интеракције драстично се смањују током дубоког сна, што указује да оваква врста сна може помоћи људима да у будном стању одрже оптимално емотивно и социјално функционисање.

Истраживање на пацовима такође је показало да су се одређени обрасци нервних рефлекса које су пацови стварали током дана, понављали и током дубоког сна. Ово понављање образаца може помоћи у кодирању памћења и побољшању учења.

ОТКРИВЕН ЈОШ ЈЕДАН НЕОЧЕКИВАН УЗРОК ALCHAJMEROVE БОЛЕСТИ: Ове навике представљају фактор ризика!