Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЈЕДНОСТАВНО ЈЕ: Да бисте спречили гомилу болести потребно вам је САМО ОВО!

08.09.2021. 12:07
Пише:
Промо
Antioksidansi
Антиоксиданси / Извор: Shutterstock

Када причамо о антиоксидантима, углавном спомињемо у којој храни се налазе, али не и шта они тачно раде у нашем телу и зашто су толико важни за наше целокупно здравље.

Једна од првих ствари на коју помислимо када се покрене прича о антиоксидантима јеста да нас чувају од слободних радикала. Али то не значи да су слободни радикали штетни и да никако не треба да буду присутни у нашем телу.

Наше тело нормално производи слободне радикале. И оно по чему су они карактеристични јесте да садрже кисеоник, учествују у поцесима оксидације и имају непаран број електрона. Наше имуне ћелије користе слободне радикале у борби против патогена, и управо због тога, они треба да буду присутни у нашем телу, али у одређеном броју.  Тачније, њихов број мора да буде у равнотежи са количином антиоксиданата.

Када постоји равнотежа, антиоксиданти, који имају вишак електрона, „позајме“ недостајући електрон слободним радикалима и стабилизују их.  Међутим, када антиоксиданата нема довољно у телу, равнотежа се наруши, слободни радикали су у вишку, и једноставно, не могу да буду стабилизовани антиоксидантима.

Тада настаје оксидативни стрес

Замислите да је један леп парадајз наша ћелија када су слободни радикали и антиоксиданти у равнотежи. Како се та равнотежа мења, и лагано расте број слободних радикала, наш лепи парадајз почиње полако да трули, док не иструли у потпуности. Односно, ако се пребацимо на ћелије, док ћелија не умре.

У тој ситуацији количина слободних радикала је до те мере увећана, да они почињу да нападају масно ткиво, протеине у нашим ћелијама, и наследни материјал, односно ДНК. Што резултује настанком болести модерног доба: шећерне болести, повишеног крвног притиска, срчаних болести, атеросклерозе, неуродегенеративних болести, попут Паркинсонове и Alchajmerove болести,  старења ћелија и настанка одређених типова карцинома.

Окидачи за настанак оксидативног стреса, могу да буду разни: загађење ваздуха, цигарете и алкохол, недовољно физичке активности, али и неадекватна исхрана и суплементација.

Шта је то што свако од нас може да уради да смањи количину слободних радикала и врати их у равнотежу са антиоксидантима?

Одговор је једноставан: да повећа количину антиоксиданата у нашем телу, синергијом адекватне исхране, и суплементације. Уравнотежена, здрава исхрана је предуслов здравља. Нажалост, живимо у времену када не успевамо, храном да унесемо све оно што нам је потребно. Зато је у данашње време, комбинација суплементације и адекватне хране најбољи начин да се заштитимо од оксидативног стреса и свих болести до којих он доводи.

Један од најмоћнијих антиоксиданата је витамин Ц. Али у адекватној дози, а то је доза до 1000 мг дневно. Још бољи избор је витамин Ц обогаћен екстрактом плода ацерола, где је антиоксидативно дејство додатно појачано. Поред витамина Ц, неопходни су и минерали, селен и цинк.

Селен учествују у метаболичким реакцијама у јетри, и неопходан је за адекватну функцију антиоксидативних ензима у јетри, док је цинк присутан у преко 300 ензимских реакција у организму. Поред тога што учествују у ензимским реакцијама, селен и цинк имају протективно и репаративно дејство.

Они поправљају дефекте на нивоу наследног материјала ДНК, настале услед оксидативног стреса, и имају протективно дејство у настанку одређених облика карцинома. Све више студија усмерава своја испитивања управо ка утицају суплементације селеном и цинком у одбрани од оксидативног стреса и њиховом анти-канцерогеном деловању.