Без јода штитна жлезда НЕ ФУКНЦИОНИШЕ - Ево у којој храни га има НАЈВИШЕ
Штитна жлезда је заслужна за правилно функционисање метаболизма.
- Проблеми са штитном жлездом пет до осам пута чешће погађају жене него мушкарце. Међутим, свака особа, без обзира на пол или старост, може бити погођена проблемима са штитном жлездом - упозорава др Ручи Габа са Медицинског факултета ''Baylor'' у Хјустону.
Штитна жлезда је мала жлезда у облику лептира која се налази ниско на предњем делу врата и одговорна је за регулисање метаболизма у телу. Штитна жлезда производи хормоне Т3 тријодтиронин и Т4 тироксин, који утичу на регулацију телесне температуре, метаболизам, рад срца и функционисање нервног система, а код жена и на репродуктивну способност.
Ако нема довољно јода - не производи се довољно хормона штитне жезде и читав организам не функционише.
У Србији расте број МАЛОЛЕТНИЧКИХ ТРУДНОЋА - Лекар открива за СД који су РИЗИЦИ и да ли су девојчице спремне да буду МАЈКЕ
Њихова љубав је доказ да СУДБИНА ПОСТОЈИ - Ражнатовићи добили другог сина, а ево КО ИХ ЈЕ СПОЈИО!
Јод је основни градивни елемент хормона штитне жлезде и неопходан је за нормалан раст и развој свих ћелија и ткива. Када нема довољно јода на располагању, штитна жлезда се прогресивно повећава (расте струма или гуша) јер покушава да прати потражњу за производњом тироидних хормона. Унутар струме се могу развити чворови. Пацијенти са великом струмом могу имати симптоме гушења, посебно када леже, тешкоцће при гутању и дисању.
Јод има велику улогу у синтези хормона штитне жлезде,али и у здрављу мозга, имуног система. Обзиром да јод узимамо из хране и из јодиране соли, његов мањак, теоретски гледано, у данашње време, не би требало да осећамо. Међутим, догађа се управо супротно, јер се занемарује учинак халогених елемената на апсорпцију јода. Уколико истовремено уносимо јод, хлор, флуор и бром, они се надмећу за исте рецепторе у ћелијама, а када заузму те рецепторе, истискују један другог. Онај којег је више и јачи је, тај побеђује.
Нажалост, јода је најчешће премало. Иако јод уносимо храном, нема га довољно на располагању. Др Гери Ворен истиче да је кључно повећати унос јода који је одговоран за функционисање нашег организма у целости. Пошто га организам не производи, јод морамо свакодневно уносити .
На овај начин можемо да заштитимо себе и то мора бити основна активност. То је врло лако, треба повећати дневни унос јода на 30мцг / кг - сигурна горња граница коју је одредила Светска здравствена организација.
Најбољи извори јода су алге и морска риба.