Водич специјалисте психијатрије: Људи који се ОВАКО понашају у ИЗОЛАЦИЈИ, најлакше је ПОДНОСЕ

- Ових дана смо суочени са разним изазовима. Свако од нас бије своју битку. Свака генерација се бори са специфичним препрекама, али сви трчимо исту трку. Пандемија нас је преко ноћи избацила из тзв, популарно назване, зоне комфора. Као и свака животна ситуација, и ова има своје мане и предности. Ко уме да се фокусира на предности, свакако ће лакше пребродити овај период, истиче др Александра Дамјановић, специјалиста психијатрије.

Коме је најтеже у изолацији?

Сви смо нешто изгубили и нешто добили. Што рационалније будемо сагледавали то што смо изгубили, то ће нам бити лакше да подносимо изолацију. Коме је најтеже? Неко ће рећи старијима, не могу да излазе из куће. Неко - деци, полудеће затворени. Мени делује да је мојој генерацији, која је разапета између родитеља и деце. Долазимо до закључка да је, као и увек, непримерено поредити људске бриге. Неко бије своју личну битку поред ове колективне. Многи ће се суочити са егзистенцијалним страховима финансијске природе. Матуранти и њихови родитељи имају своје бриге. Сви делимо забринутост поводом могућности да се заразимо вирусом Цорона, али тај страх може ићи од здраве забринутости до панике. 

Изолација као инспирација

Наравно, да много тога сада не можемо и чини ми се да су људи махом на то сконцентрисани. Да ли размишљамо шта све можемо. Ево коначно „оног времена“ које смо одувек чекали. То време су чекале наше непрочитане књиге, непрелистани часописи које уредно слажемо и бришемо прашину са њих, неодгледане серије и филмови, непрепаковани плакари, наши вољени хобији као и планови шта све започети „једног дана кад дође време“. То време је дошло. Прелистајте старе адресаре, неки бројеви можда нису промењени. Потражите старе пријатеље. Одржавајте комуникацију са рођацима и комшијама путем телефона.

Уколико користите компјутер, гледајте да време проведено на интернету буде конструктивно. Претражујте сајтове са садржајима који вас иначе занимају, невезано за пандемију. Сазнајте нешто ново. Продубите своја сазнања из одређене области. Упознајте се са биографијама својих омиљених писаца, сликара, глумаца. Нађите другове из средње школе на фејсбуку.

Ручни радови су изузетно корисни за ментално здравље: хеклање, штрикање, сликање, вез, бојење бојанки за одрасле, решавање укрштеница, судокуа, склапање танграма, гледање квизова, то је нешто што ће скренути мисли и што је умирујуће. Обиље телевизијских канала нуди програме са едукативним садржајима и умирујућом музиком.

- Ко воли да буде информисан о свему треба да води рачуна да узима редовно терапију јер превише информација може да буде врло узнемирујуће, наводи др Дамјановић. Вести на интернету су постављене тако да у сваком тренутку привуку нашу пажњу користећи природне одлике нашег мозга. Ако се сами не одупремо и не поставимо границу, лако се можемо наћи у ситуацији да смо већ сатима без паузе приљубљени уз телефон или компјутер. Како се осећамо? Напето, узнемирено, некад чак беспомоћно или безнадежно. Како нам то користи? Никако. У оваквим ситуацијама не треба гледати далеко у будућност. Важно је да живимо у садашњости. А шта је наша садашњост? Редовни оброци, редовна хигијена, јачање имунитета, брига о партнеру (имају среће они који су заједно), захвалност за помоћ коју добијате од деце, унука, комшија, волонтера и један до два „дневника“ дневно, ујутру и увече, чисто да не пропустите најважније.

Изолација и међуљудски односи

Не можете да виђате унуке уживо, али можете преко vibera. Можете да их чујете и учествујете у њиховом животу на тај начин. Можете телефоном да им помогнете око домаћих задатака. Ово је време када ће се многи зближити са својом децом и родитељима. Неке тишине ће заувек бити прекинуте. Не стидите се да потражите помоћ, ви сте подигли и одшколовали своју децу. Уколико немате своју децу или живе у иностранству, замолите неког из комшилука да вам помогне. Помагање другима лечи душу, учинићете му услугу. 

Уосталом, лично мислим да ће се генерација наших родитеља снаћи много боље и од нас и од наше деце. Они имају много већу толеранцију на фрустрацију, мање захтева, више искуства, много више дисциплине. Научени су да поштују правила. Нису можда најбоље савладали уживање у животу јер то није био захтев њихове генерације. Зато им је тешко да не раде ништа и да нису од користи. С друге стране ево прилике да видимо колико смо благословени ако имамо здраве и покретне родитеље који могу да брину о себи и још да и нама помогну око деце. 

С обзиром да припадам генерацији која је студирала кад смо били бомбардовани, и да смо једном колективно већ научили лекцију „ништа се не подразумева“, ево прилике да обновимо градиво на један другачији начин. Неки ће рећи тежи, неки лакши, ја бих остала при томе да је другачији. Оно што нас је одржало тада и што ће нас штитити сада то је људскост, солидарност и емпатија. Уосталом, степен развоја једног друштва видимо по томе како се односи према слабијима.

Савет специјалисте за добро расположење

- Наше ментално здравље (и нас и наших старијих) је сада такође на својеврсном испиту. Више него икад нам треба стрпљење, смиреност, ведар и оптимистичан дух – што у условима излоације јесте изазов! Добро расположење у оваквим данима није лако одржати, али је могуће. Као психијатар увек саветујем помоћ – да је затражите кад код је потребна и понудите кад сте у прилици. Помоћ може бити и додатак исхрани који ће допринети добром расположењу, јер нам некад и такав подстицај много значи! Када је потребно, увек препоручујем и неки благи природни антидепресив. Увек бирам оно што је нешкодљиво, а доказано делује. Моја препорука је зато комбинација витамина Б и аминокиселине САМе (има их у суплементу Тенсилен). Њихов удружен утицај на побољшање расположења и смањење напетости је значајан, као и сваки ваш допринос да ови дани прођу у што бољем стању и вас и ваших најближих, истиче др Александра Дамјановић, специјалиста психијатрије.