АЛАРМАНТНО - Људи РОЂЕНИ између 1970. и 1984. ГОДИНЕ да буду посебно ОПРЕЗНИ, прети нам ЕПИДЕМИЈА малих богиња

Србији прети епидемија великих размера и то једног од најзаразнијих вируса које човечанство познаје - малих богиња или морбила. Једини начин да се заштитимо и то спречимо ширење болести јесте да се кроз вакцинацију подигне колективни имунитет који штити све нас.

Три категорије су посебно угрожене и до њих вирус може најбрже и најлакше да дође, а то су - бебе, сви они који су невакцинисани, а нису ни прележали мале богиње и читаве генерације рођене од 1970. до 1984. године, јер су оне примиле само једну дозу вакцине против морбила.

Од почетка године у Србији су потврђена два случаја малих богиња након 10 месеци - дечака из Београда стар 15 година и његова мајка. Дечак није вакцинисан из наводно медицинских разлога, и има најчешћу компликацију морбила - упалу плућа због чега је и хоспитализован. Његова мајка такође није вакцинисана и мада јој у картону пише да је прележала ову болест у детињству, то се не може са сигурношћу тврдити, јер је дијагноза тада постављена на основу клиничке слике, не и лабораторијским налазом.

А ко је најугроженији уколико дође до епидемије, што је сада већ прилично извесно, с обзиром на то да такву ситуацију већ имамо у окружењу - Румунији и делу БиХ, а да нам је обухват вакцинацијом испод минималних 95 одсто?

1. Невакцинисане бебе

Како су раније за „Блиц“ објаснили епидемиолози најугроженија су мала деца, бебе које још нису стасале за вакцину, а коју треба да приме у другој години живота, односно са навршених 12 месеци.

Бебе до прве вакцине чувају једино пасивно пренета антитела од мајке и то око пола године, некад то потраје до девет месеци, али након годину дана сигурно више немају имунитет. Због тога се прва доза даје већ са 12 месеци

Једино у случају да се у некој земљи прогласи епидемија, вакцина може да се да већ са навршених девет месеци од рођења. То се назива ванредна превремена вакцинација.

2. Сви који из медицинских разлога не могу да приме MMR вакцину

Од морбила међу најугроженијима су и сви који из здравствених разлога не могу да приме вакцину. Вакцина се не даје у следећим случајевима:

• тешка алергијска реакција на претходно примљену дозу
• стање нарушеног имунитета, односно, тешко имуно-компромитујуће стање
• ако неко прима високе дозе кортикостероида дуже од 14 дана, за време трајања те терапије не може да прими MMR вакцину
• ако неко има малигну болест
• ако неко прима хемиотерапију (након три месеца од хемиотерапије може да прими вакцину)
• у случају дуготрајне имуносуперсивној терапије
• деци која су рођена ХИВ позитивна, али искључиво која су тешко имуно компромитована, јер сама ХИВ позитивност није контраиндикација ако је болест под контролом

- То су веома ретке ситуације у пракси и углавном су привремене контраиндикације зато што дете има привремено неко обољење. Углавном ако неко има повишену температуру и акутну болест неће примити ниједну вакцину док не буде афербилан и док та болест не прође - објашњава епидемиолог др Небојша Бохуцки.

Управо због горе наведених група сви остали треба да приме MMR вакцину, јер је то довољно да се створи колективни имунитет, којим ће и те угрожене група да буду заштићене.

3. Непотпуно вакцинисане генерације рођене од 1970. до 1984. године

Имунизација против морбила у Србији је почела 1971. године, а ревакцијнација 1996. године. То значи да је, пошто је ревакцина била у 12. години живота, генерација рођена између 1970. до генерације 1984. вакцинисане су једном дозом, због чега су они сада у сада већем ризику да оболе. То су дакле сви они који сада имају између 40 и 54 година!

- Особе рођене од 1970. до 1984. године, уколико би сада оболеле, врло вероватно би добиле упалу плућа - каже др Бохуцки и додаје да ко је примио једну дозу вакцине он је 95 одсто заштићен, а са две дозе особа има око 99 одсто заштиту.

- Код ове генерације осим упале плућа као најчешће компликације, услед обољевања од малих богиња може да дође и до тешке дијареје, запаљења средњег уха и запаљења мозга, услед чега може да наступи и смрт – упозорава др Бохуцки.

Да ли ова генерација сада треба да се вакцинише

Проф. др Зоран Радовановић, епидемиолог у пензији, напомиње да не можемо знати ко је добио једну дозу, а затим се у међувремену заразио 70-тих и 80-тих година прошлог века, јер када је уведена друга доза, ишло се постепено за вакцинацијом, није одмах отишло на 100 одсто обухват.

- То су одрасли људи, средовечни, за које су мале богиње ипак мање опасне, тако да нема потребе да се вакцинишу. Али, могу да обрате пажњу ако добију температуру, гушобољу, ако им се појаве оспе, треба одмах да посумњају на мале богиње и да пазе да вирус не пренесу даље – каже проф. др Радовановић.

4. Старије особе

Међу најугроженијима су и старије особе, које су иначе слабијег здравственог стања, односно често имају и хроничне болести.

Овде је проблем што многи од наших бака и дека не знају да ли су вакцинисани, нити могу да буду сигурни да су мале богиње прележали, а немају кога тако нешто да питају. Код њих такође може да дође до најтежих компликација, као и смрти, на жалост.

- Изгубили смо имунитет, који би требало да буде преко 95 одсто. Имунитет је важан, јер штити оне мале пацијенте који из оправданих разлога не могу да приме вакцину. Поготово су угрожене старе особе, баке, деке, који заправо и не знају да ли су прележали морбиле, немају кога да питају. Ако њих ухвати та инфекција, то можда буде опасно и наравно бебе, код којих је свака инфекција изузетно опасна - рекао је недавно др Саша Милићевић, педијатар.

Како да сазнате да ли сте вакцинисани

Да ли сте примили две дозе или једну можете проверити у свом здравственом картону. По закону, здравствени картони грађана Србије се чувају 90 година и слободан увид имате са навршеном 15. годином. До тада, захтев да погледа здравствени картон свог детета може тражити родитељ, старатељ или на захтев суда.

Најпоузданији начин да то проверите је да урадите тест на антитела, прецизније, серолошком детекцијом IgG антитела на морбиле.

Они који се одлуче на тест треба да знају да је процедура веома једноставна и кратко траје, а антитела се мере узимањем крви из вене. Тестом се утврђује постојање антитела на антигене вируса морбила, а уколико постоје антитела у крви, то се уједно сматра потврдом да је особа стекла имунитет - или тако што је прележала болест или примила вакцину. У оба случаја, особа може бити сигурна да неће оболети уколико дође у контакт са неким ко је заражен.

Симптоми малих богиња (морбила)

После инкубације (период од момента уласка вируса малих богиња у организам до манифестације обољења, односно појаве тегоба) од 7 до 18 дана, долази до:

• појаве повишене телесне температуре
• секреције из носа
• кашља
• конјунктивитиса (водњикаве, црвене очи, отечени капци).

Набројани симптоми малих богиња трају 2 до 4 дана, после чега долази до:

• скока телесне температуре (преко 40°Ц)
• појаве макулопапулозне оспе прво на лицу, иза ушију и на врату
• оспе се потом шире на труп и екстремитете

Оболела особа је заразна последњег дана инкубације (када је још увек без тегоба), 4 дана пре избијања оспе и 4 дана након избијања оспе, објашњавају из Градског завода за јавно здравље.

Управо је то најопасније, јер особа шири вирус а да тога није ни свесна!

Које су компликације

Компликације су чешће код деце млађе од 5 година и одраслих особа старијих од 20 година. То су:

• запаљење плућа (пнеумонија)
• запаљење средњег уха
• дијареја
• запаљење мозга
• губитак вида

Алармантни подаци!

Запаљење плућа се јавља код сваке 20. оболеле особе и око 60% случајева смртних исхода настаје управо због ове компликације! Сваки хиљадити болесник добија запаљење мозга, док на 1.000 оболелих са наведеном комликацијом долази до смртног исхода.

Србија Данас/Блиц/Б.В