Превише ЈЕДЕТЕ кад сте под СТРЕСОМ? Обавезно проверите КРВНУ СЛИКУ и овај параметар - докторка упозорава на ЕПИДЕМИЈУ савременог друштва
Повишени триглицериди представљају известан ризик и за настанак шећерне болести, али и метаболички синдром - епидемију савременог друштва.
Стрес преко аутономног нервног система и хипоталамусно-хипофизно-адреналне осовине утиче на имуни, метаболички и кардиоваскуларни систем и доводи до бројих поремећаја и болести. У стресу нам срца убрзано лупа, скаче крвни притисак, повећа се ниво шећера у крви.
Метаболички синдром је скуп кардиоваскуларних фактора ризика, чија удруженост повећава ризик за кардиоваскуларно обољење и дијабетес тип 2. Препознаје се у 1 од 5 особа, а учесталост се повећава са годинама живота.
Зар је важно ако имате метаболички синдром? Јесте! Он носи 5 пута већи ризик за дијабетес тип 2 и 2 пута већи ризик за настанак кардиоваскуларног обољења.
Вечерас ТАЧНО У 22:24 сата стиже судбински догађај - појединци да се спреме за озбиљну ДРАМУ и мењање живота из корена
Овај обичај важи за ПОГУБНИ ГРЕХ за СЛАВЕ које падају у време ПОСТА - једну ствар никако не смете да радите
Како можете да откријете да ли имате метаболички синдром?
Метаболички синдром постоји ако постоје било која 3 од 5 фактора ризика. Повећан обим струка не мора бити присутан.
Обим струка је мера абдоминалне гојазности.
Обим струка се мери преко најизбоченијег дела трбуха или на средини између ребарних лукова и горње ивице карличне кости. Мерење се врши на крају издисаја.
Нормалан обим струка за мушкарце је 94 цм, а за жене 80 цм.
- Ако се сагледају 5 компоненти метаболичког синдрома, људи најчешће имају повишене триглицериде. Ниво триглицерида се мења из дана у дан и зависи од унете хране. Повишени триглицериди доводе до упале панкреаса и могу да убијају бета ћелије панкреаса, “полако, али сигурно”. Тако, повишени триглицериди представљају известан ризик за настанак шећерне болести - пише професорка докторка Теодора Бељић Живковић.
Како хроничан стрес може да објасни појаву метаболичког синдрома?
- У хроничном стресу јавља се феномен “награде храном”.Акутни стрес је повезан са губитком апетита. Међутим, у хроничном стресу долази до претеране активације хипоталамусно-хипофизне осовине са лучењем кортизола. Кортизол смањује ситост и подстиче конзумирање високо калоричне хране. Чак и ван стреса, остаје исто стање. Човек се боље осећа ако једе. Кортизол даље доводи до стварање висцералног масног ткива. Из масног ткива се ослобађају слободне масне киселине које делују токсично на β ћелију и повећавају инсулинску резистенцију периферних ткива. Из масног ткива се ослобађају бројни хормони који повећавају кардиоваскуларни ризик. Хронични стрес, којим смо сви изложени, довео је до тога да је данас у Србији свака пета особа гојазна - рекла је проф. др Теодора Бељић Живковић.