ЧУВАЈТЕ МОЗАК: Велики је потрошач енергије, а ова ХРАНА се сматра НАЈЗДРАВИЈОМ за њега
Не регенерише се током година.
Врло често размишљамо о томе како да детоксикујемо организам, избацимо вишак воде и здравије се хранимо како бисмо олакшали и рад унутрашњим органима, попут јетре и бубрега, а мало људи размишља о храни и рутини која је битна за рад мозга.
Мозак је највећи потрошач кисеоника и енергије зато је веома битно какво му гориво дајемо. Такође, за разлику од осталих органа, мозак се не регенерише током времена, зато и не чуди што су памћење и концентрација слабији са годинама.
Здраве животне навике попут редовне физичке активности, боравак на чистом ваздуху и здрава исхрана сигурно могу помоћи у томе, а ево које су намирнице познате и као "храна за мозак".
"НЕ КОРИСТИМ WC ПАПИР, а ДОЊИ ВЕШ НИСАМ КУПИЛА од 1998. године!" Исповест шокирала многе...
ЗАМАГЉЕН ТИ ЈЕ ВИД? Три разлога зашто НЕ СМЕШ да одлажеш посету офталмологу
Боровнице и рибизле
садрже веома важне фитонутријенте који побољшавају способност памћења и смањују ефекте хроничних дегенеративних процеса попут Alchajmerove болести или деменције. Боровница је воће које су богате снажним антиоксидансима. Истраживањима је потрврђено да особе које конзумирају боровнице у својој исхрани поправљају како менталну страну, тако и моторичке способности тако да се могу поредити са особама млађим од себе. Довољно је дневно појести једну шољу боровница или рибизли, небитно да ли су замрзнуте кад у њиховом укусу можете уживати и у зиму, као сада или свеже.
Лосос, харинга и пастрмка
Нутритивно вредне рибе попут лососа су богате омега-3 масним киселинама, које су неопходне за све мождане антивности. Омега-3 делује и против-упано дакле, подиже и имунитет. Довољно је да унесете 100-120 г рибе, два до три пута недељно. Као алтернативу можете јести и сардине, које су такође богате са омега-3 масним киселинама.
Орашасти плодови и семенке
Језграсто воће или орашасти плодови (као што су бадем, орах, лешник, бразилски орах, кикирики) и семенке (сунцокрета, сусама, лана), као и производи на природној (органској) основи од њих (тахини/таан, кикирики путер, путер од семенки бундеве, бадема, итд) су одличан извор витамина Е, који је задужен за интелектуалне способности. Плодове и семенке можете јести пресне или печене, али ако имате проблем са хипертензијом, избегавајте их ако су сољени. Цинк је важан минерал којима су ове намирнице богате, а утиче на побољшање когнитивних способности. Витамин Е чува ментално здравље и пожељно га је уности у довољној мери да нас као старе неби називали “излапетисима”. Поред тога добри извори витамина Е су и маслиново уље и зелено поврће.
Интегралне житарице
Све интегралне житарице, јечам, пшеница, раж, овас, па и интегрални пириначсмањују ризик од кардиоваскуларних болести. Сваки орган у нашем телу зависи од дотока крви до и од њега, па ако промовишете храну која штити васкуларни систем, штитите и мозак који је највећи “корисник” тих ресурса. Шта је ту битно? Влакна, затим витамин Е и нешто мало омега-3 масних киселина. Можете их јести као инегралну кашу од клица, као пахуљице, мусли или као интегрална пецива. Довољно је пола шоље пахуљица или 2 кашике интегралних пшеничних (ражаних или неких других) клица или неколико комада интегралног хлеба / пецива дневно.
Кељ, спанаћ и броколи. Ово поврће је најбогатије витамином К који такође појачава мождане функције и поправља способност памћења. То чини спречавањем оксидативних процеса нервних ћелија, дакле чува ћелије од оксидације, иако сам витамин К није антиоксиданс. Витамин К поред тога утиче на нормалну коагулацију крви, штити и јача кости, спречава калцификацију артерија. Поред набројаних, витамином К су богати и целер и купус, зелена салата.
Махунарке су јефтине, пуне минерала, влакана и витамина и обезбеђују сталан ниво шећера у крви. Пошто мозак захтева константан прилив енергије, ово је добро за њега. Стога, добро је и за нас. Једите сочиво, пасуљ, грашак, соју (али никако ГМО). То су најбољи природни извори биљних беланчевина.
Нар и цитнусно воће
Дивне сласне витаминске бомбе су и бомбе за мозак, у позитивном смислу. Зна се колико је нар богат антиоксидансима, који штете мозак од погубних слободних радикала. Највероватније ниједне друге ћелије нису толико осетљиве на дејство слободних радикала као неурони (у мозгу). Једите нар али и цитрусе, што шареније, то боље. Поморанже, лимун, мандарине, сво то воће је сјајна храна за мозак. Сад кад знате каква ужина вам је најздравија, оставите чипс и загризите витамине.
Парадајз
Постоје докази да ликопен, црвени пигмент из парадајза, који је снажан антиоксиданс, чува мождане ћелије од слободних радикала. Значи у сезони, која се сваке године, по свему судећи, продужава, пожељно је јести парадајз свакодневно, било у облику салата, било као део оброка.
Чај
Баш тако – и чај је храна за мозак. Најбољи су они природни, не-ароматизовани биљни чајеви који попред скромног садржаја кофеина, имају и битне фитонутријенте који стимулишу бољи проток крви кроз мозак. Бољи проток значи боља концентрација, боље памћење.
Црна чоколада
Шта, знали сте? Најбоље је да списак закључим са неком здравом посластицом, а црна чоколада је и више од тога. Она садржи снажне антиоксидансе и природне стимулансе (кофеин) који појачавају концентрацију и стимулишу производњу ендорфина, што значи – осећаја радости. Не претерујте, 25 грама црне чоколаде је и више него довољно на дан. Умереност је код црне чоколаде – врлина.