Дејан Милојевић ПРЕМИНУО од последица СРЧАНОГ УДАРА - Коронарна болест се развија у ТИШИНИ, битно је знати препознати РАНЕ СИМПТОМЕ!
Дејан Милојевић, српски тренер и бивши кошаркаш, преминуо је у Америци у 46. години од срчаног удара који је доживео током гостовања Голден Стејт Вориоса. Симптоми срчаног удара укључују притисак у грудима, мучнину, вртоглавицу и умор, а хитна реакција је кључна за лечење овог озбиљног здравственог стања. Атеросклероза, таложење масних наслага у артеријама, чест је узрок срчаних удара, а фактори ризика укључују пушење, хиперлипидемију, стрес и смањену физичку активност
Српски тренер Дејан Милојевић преминуо је у Америци од последица срчаног удара који је доживео у уторак, саопштио је његов бивши клуб Валенсија. Имао је 46 година.
Милојевић је био хитно оперисан у Солт Лејк Ситију, где му је позлило на гостовању Голден Стејт Вориоса, у којем је био помоћник. Био је играчка легенда српске и европске кошарке, ас ФМП Железника, Будућности, Партизана, освајач европске титуле са репрезентацијом СР Југославије и један од најдоминантнијих високих играча на континенту.
Након Кејт, и краљ Чарлс одлази на ОПЕРАЦИЈУ! Бенигно УВЕЋАЊЕ ПРОСТАТЕ многи открију када је већ КАСНО, ове СИМПТОМЕ не занемарујте!
Кејт Мидлтон ПОДВРГНУТА ХИТНОЈ ОПЕРАЦИЈИ СТОМАКА! АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА се примењује код ових ОЗБИЉНИХ СТАЊА
Каријеру је завршио 2009. године у "Партизану" и одмах се посветио тренерском позиву. Био је тренер са најдужим стажем "Меге", коју је тренирао од 2012. до 2020. године, а тамо је радио и са највећим именима спорта - Николом Јокићем, Василијем Мицићем и многим другима које је извео на пут успеха. Уз то је "Меги" донео и историјски трофеј "Купа Радивоја Кораћа" 2016. године у Нишу.
После растанка са овим клубом, нашао се на челу тима "Будућност" са којим је 2021. године освојио првенство и "Куп Црне Горе", а исте године се преселио у Америку. "Ја у НБА, син на колеџ", говорио је Милојевић и ту жељу је и остварио је, јер је на са "Голден Стејтом" постао и НБА шампион, са значајном улогом у тиму сарадника Стива Кера.
На жалост, његова успешна каријера је прекинута срчаним ударом. Дејан Миливојевић је премино од последица инфаркта.
Како долази до срчаног удара?
Акутни инфаркт миокарда (срчани удар) подразумева оштећење и изумирање ћелија срчаног мишића (миокарда) због поремећаја циркулације, тзв. исхемијске некрозе миокарда. Један је од најчешћих узрока смрти у развијеним земљама и земљама у развоју. У Србији око 10.000 људи годишње доживи инфаркт. Акутни инфаркт миокарда карактерише велика смртност. Умире око 30% болесника, а од тог процента више од половине пре него што стигне у болницу.
Најчешћи узрок срчаног удара јесте таложење масних наслага у зиду коронарних артерија (атеросклероза). Услед пуцања ових масних наслага може се формирати крвни угрушак који блокира даљи проток крви.
Срчани удар је озбиљно здравствено стање које захтева хитно лечење. У случају појаве симптома који указују на срчани удар, потребно је одмах позвати службу хитне медицинске помоћи.
Симптоми
Коронарна болест се постепено разија у тишини, а први симтоми долазе јако касно и зато се само у 3% случајева откривас у раним фазама. Када дође до инфаркта болест је већ у пуном јеку, али и тада не треба изгубити наду, већ се ухватити у коштац са њом.
Препознавањем симптома срчаног удара и хитним јављањем лекару можемо спасити живот себи или другој особи. Осим тога, благовремена реакција ће помоћи да последице срчаног удара буду мање, па samimm тим и опоравак лакши.
Најчешћи симптоми срчаног удара
- осећај притиска, стезања или тежине који се може ширити у руке (најчешће дуж леве руке), у врат, вилицу или леђа
- Мучнина, горушица или бол у стомаку
- Вртоглавица или изненадна несвестица
- Кратак дах
- Умор
Бол у грудима може бити различите јачине; код неких пацијената бол може бити веома јак, док други пацијенти могу осећати тек неку нелагодност у грудима. Дешава се да пацијенти уопште немају симптоме; ово је чешће ситуација код старијих особа и дијабетичара.
Срчани удар се чешће бележи у раним јутарњим сатима, као и након јаче физичке активности или неке стресне ситуације. Такође, инфаркту миокарда могу претходити тегобе које упозоравају на срчани удар. Тако се сатима, данима или недељама пре срчаног удара могу јављати понављани бол или осећај притиска у грудима. Супротно томе, инфаркт срца се може јавити и изненада, без икаквих упозоравајућих симптома.
Узроци настанка
За настанак акутног инфаркта срчаног мишића постоје предиспонирајући фактори ризика. Један од најзначајнијих јесте атеросклероза, која представља патолошки процес у којем долази до накупљања масних супстанци, холестерола, делова мртвих ћелија и калцијума у унутрашњи зид артерије. Процес атеросклерозе се сматра нормалним процесом старења крвних судова уколико се код људи верификује након 65.године живота. Атеросклероза пре 65.године живота изазива убрзано старење крвних судова и тада она значајно скраћује животни век. Узроци настанка атеросклерозе, а самим тим и предисонирајући фактори за настанак схемијске болести срца која обухвата и акутни инфаркт миокарда су хиперлипидемија(повећане масноће у крви) И сва стања која су удружена са истом (шећерна болест, гојазност, обољења штитасте жлезде), stress, пушење, смањена физичка активност, прекомеран унос алкохола.
Атеросклеротски плакови могу да нарасту довољно да знатно смањују проток крви кроз коронарне артерије. Главне компликације настају када је зид артерије толико истањен да може да дође до пуцања плака. Услед овог процеса, долази до излива саставних делова плака И постоји могућност стварања угрушака који могу да доведу до опструкције протока крви у коронарним артеријама.
Последице миокарда
Нису сви акутни инфаркти миокарда исти, као ни болесници који су их имали. До два месеца након акутног инфаркта миокарда треба избегавати веће физичке активности. Након тог периода постепено се може повећавати физичка активност, уз активни надзор лекара. Предлаже се аеробни облик вежби, тј. вежбе дужег трајања с благим степеном оптерећења (вожња бициклом, брзи ход). Уколико болесници немају тегобе (гушење, болови у грудима) може се поступно повећавати трајање и интензитет оптерећења. Код гојазних је потребна редукција телесне тежине. Због гојазности, срце које је ионако ослабљено инфарктом тешко извршава своје примарне задатке. У борби против вишка килограма помажу физичка активност, коју одређује лекар и нутрициониста који предлаже адекватни дијетски унос хранљивих материја.
Пушење је такође један од најснажнијих фактора ризика за настанак генерализоване атеросклерозе, па и атеросклерозе коронарних крвних судова.
Повратак послу након прележаног акутног инфаркта миокарда је неминован. И у овом случају је потребна консултација са лекаром кардиологом, можда и лекаром специјалистом медицине рада.