Годишњица МАСАКРА у РИБНИКАРУ, а психолог УПОЗОРАВА - У Србији родитељи и наставници ГУБЕ АУТОРИТЕТ над децом?
Претерана слобода и недостатак граница могу имати нежељене последице, тврди психолог. А ево који је став да ли су наставници и родитељи у потпуности изгубили ауторитет над омладином у Србији.
Годину дана је прошло од стравичног масовног убиства када је дечак стар 13 година убио деветоро деце и чувара школе у Основној школи "Владислав Рибникар".
А Анђела Абрамовић Нешић, специјалиста медицинске психологије, МА клиничке психологије и породични психотерапеут под супервизијом, истиче да превише права деци може бити "мач са две оштрице'.
- Сведоци смо да деца имају све више права, али превише права може бити “мач са две оштрице” за дете. У смислу да деца нека од њих могу и злоупотребљавати, као и да родитељи и наставници губе део свог ауторитета, што никако није добро. Иако права и јесу ту да заштите децу, могу бити “медвеђа услуга” за њих. Недостатак граница и ограничења, претерана слобода, могу имати нежељене последице. Правила и поштовање су блиско повезани и једно не може постојати без другог. Родитељи који не спроводе одређена ограничења не успевају да науче своју децу да поштују себе и друге, што може негативно утицати на начин на који они комуницирају са наставницима, вршњацима и другим ауторитативним личностима - рекла је на самом почетку Анђела Абрамовић Нешић, специјалиста медицинске психологије, МА клиничке психологије и породични психотерапеут под супервизијом.
Слобода се не поставља изнад одговорности
- Без одговарајућих граница, деца су препуштена сама себи и могу приступити одређеним ситуацијама без страха или опреза, што може повећати њихове шансе да се упусте у ризично и неадекватно понашање.
Деца опонашају понашања одраслих - Будите узор!
- Деца којој је дозвољено да раде шта хоће верују да овакву врсту понашања могу примењивати и ван куће. То доводи до многих проблема у односима са другим људима, јер су оваква деца често саможива, импулсивна и насилна.
Деца опонашају понашања одраслих, нарочито родитеља- Будите узор свом детету и подстичите и друге у својој околини да то чине.
Преиспитајте своје понашање. Радите то често. Да ли сте доследни у постављању ограничења и правила? Шта радите када и сами не урадите оно што је договорено, када не испуните обећање? Или када сте узнемирени, љути, бесни? Како дете доживљава ваше евентуалне оштрије реакције, повишен тон, мимику и гестикулацију које иду уз то? Можда дете реагује на ваша нејасна очекивања и комуникацију који га збуњују? Ако је то случај, промена вашег понашања вероватно је најбржи пут до промене у дететовом понашању - додаје она.
И даље имамо децу која трпе насиље, а да то нико не зна
- Иако се већ дуже време ради на превентиви насиља у школама и да се инсистира на превентивним мерама, нисам сигурна колико је то функционално у пракси. И даље имамо децу која трпе насиље а да о томе нико не зна. Мислим да су деца свесна да имају могућност коришћења те “услуге”, али оно што по мом мишљењу недостаје јесте њихово охрабривање да то и користе. Дакле, охрабривање и нормализација коришћења тих услуга - закључила је Анђела Абрамовић Нешић.
Србија Данас/Ј.Шипчић