РАДИ ОВО ШТО ЧЕШЋЕ: Стручњаци ОТКРИЛИ НАЈБОЉИ механизам ОДБРАНЕ ОРГАНИЗМА за време КОРОНЕ

Сви знамо за пословице да је смех лек, да треба ударити бригу на весеље, да…, али нека су времена када нам баш и није много до смеха, зар не? Па ипак, смејемо се и у доба короне. Чему, због чега, како нам је, ипак, понекад до смеха?

Постоје многи начини да се људи заштите и одбране од неких непријатних осећања. Таквих осећања има у животу сваког од нас, а овај период заиста је њима бременит. Напети смо, уплашени, нервозни, некад љути, неизвесност вреба, постоје личне и колективне бриге, егзистенцијална забринутост, осећање осујећења због ограничености кретања свуда у свету, па и код нас, жеља и потреба да нам се врате наши животи.

Механизми одбране

Непријатне ситуације мобилишу начине на које се од њих бранимо. У науци која се бави душом, ти начини се зову механизми одбране. Они су у неком смислу универзални, али свако од нас има неке, специфичне, баш за своју личност. Неки механизми означавају се као једноставни, неки као сложенији. Смех спада у ону врсту одбрана коју ипак често срећемо. Постоје тешке ситуације у којима нас нешто готово тера да се смејемо. На пример, када вас обузме смех, а на гробљу сте? То је једна од ситуација када се смехом бранимо од страха од смрти. Непримерено, слажем се, али у том моменту чува душу да се не уруши.

Корона нам је одузела много тога, а донела страхове различите врсте. Наравно, страх од болести је присутан и не баш без разлога. Већина се придржава препорука, али истини за вољу, по нечему смо слични другим људима широм света. Осим тамо где су казне драстичне, остали, у складу са поимањем опасности, раде оно што им је мање или више прихватљиво.

Друштвене мреже усијане су од размене различитих порука, клипова, линкова. Међу њима има критичних, критизерских, бесних, огорчених, лепих, пријатељских, уметничких, али и заиста баш духовитих. Онако, да се до суза насмејете.

Смејали смо се, у почетку, шалама на рачун ковида. Смејући се, покушавали смо да се расплашимо. Нисмо успели да отерамо страх, иако смо се баш смејали. Потом, ето смеха на рачун прогноза светских и наших стручњака о томе како да се понашамо и колико ће ова невоља да траје, али тај смех је кратко трајао. Постајало је све озбиљније и озбиљније. Онда смо се смејали шалама на рачун различитих старосних група. Увесељавали су нас клипови са дечицом која су увек неодољива, али и шале на рачун старијих које су заиста биле урнебесно смешне. Нарочито када сте у тој старосној групи и препознајете истинитост тога што ту пише. Како су пензионери били нека врста заштићених „белих медведа”, а у ствари, на њихов ужас, потпуно изоловани, смех је био лек да се то премости.

Шале на рачун (не)подношљивости партнерског живота у изолацији биле су неодољиве, али и помало застрашујуће.

Горак смех

Партнерски односи били су међу хитовима, шале на рачун (не)подношљивости партнерског живота у изолацији биле су уједно неодољиве, али и помало застрашујуће. Стигле су на ред и животиње с карактеристикама толико сличним нашим. Смејали смо се клиповим из старих филмова или позоришних представа, који су направљени као да су снимани сада, у овом тренутку. Било је смеха на рачун изолације и превазилажења или надмудривања овакве ситуације. Било је и горког смеха у односу на нешто што би се звало црни хумор.

Приметили сте, вероватно, да су се неке шале преводиле са страних језика на наш и обрнуто. Смех је постао универзални лек за стање у коме смо се сви, без наше воље, нашли. Невероватно је колико су се људи шалили на свој рачун, од тога колико једу за време изолације, колико им недостају кафане, друштво, неки ближи контакти. Било је и шала на рачун оних који су сами и који своју самоћу испуњавају путем друштвених мрежа. Шалили смо се, укратко, на свој и туђ рачун, шалама којима смо се смејали, али и онима које су терале на размишљање. Вероватно се и вама умножио списак оних којима сте одмах прослеђивали поруке и клипове који су вам стизали. Одједном је ту била читава армија људи са којима иначе нисте у контакту, али су некако искрснули из неког мрака вашег мобилног телефона или компјутера и постали саставни део вашег живота.

Смех нам је помогао да депресивност држимо под контролом, да дамо неки смисао бесмислу у коме се нашла планета, да разбијемо страх, унесемо ведрину, поново успоставимо контакте са људима са којима смо се некада дружили. То што се заједно смејемо чува нас у неком невидљивом загрљају са свима онима којима је исто као нама. Дакле, ми смо на тај начин део заједнице са истом муком. Тако се мука лакше подноси.

Остатак текста прочитајте на tosamja.media.