ДУГО СЕ ВЕРОВАЛО ДА ЈЕ СЛЕПО ЦРЕВО БЕСКОРИСНО: Научници су сада дошли до НОВИХ ОТКРИЋА која мењају све
Већ дуго слепо црево важи за орган који људима у суштини није потребан. Међутим, нова медицинска открића донела су и нов став по овом питању.
Поједини експерти сада верују да слепо црево игра веома важну улогу у нашем имуном систему. Има и оних који верују да слепо црево има мрачну улогу, пише bigthink.com.
Дуго су лекари веровали да слепо црево припада групи органа које смо еволуцијом превазишли. Неки од тих "еволутивних репова" су, рецимо, и јежење коже које је некада служило нашим прецима да делују страшније противницима, док нам данас не игра никакву улогу. Слично томе, веровало се и да је слепо црево "превазиђено". Чарлс Дарвин је тако имао хипотезу да су људи некада имали велико слепо црево које је у себи садржало посебне бактерије које су нам помагале да разложимо влакна некадашњих биљака. Како су наши преци постепено прелазили на лакше сварљиву храну, попут воћа, и наше слепо црево почело је да се смањује док на крају није постало непотребно.
Данас, слепу цреву се не придаје никаква посебно важна улога све док не дође до запаљења услед некакве блокаде или инфекције. Решење за то увек је одстрањивање слепог црева, међутим, поједине нове студије се са тим приступом не слажу. Постоје разлози "за" и "против", а ово је пар нових студија које су унеле забуну код научника.
Студија објављена ове јесени у часопису Сциенце Транслатионал Медицине пратила је здравствене картоне скоро 1,7 милиона Швеђана у протекле 52 године. Испоставило се да су Швеђани који су имали одстрањено слепо црево у мањем ризику од обољевања од Паркинсонове болести, и то за око 20 одсто у односу на остатак популације. Кривац за ову повезаност органа и болести није само слепо црево, већ Левијево тело, агрегат протеина који је смештен у слепом цреву. Када се ови протеини нагомилају у неуронима, утичу на биохемијске процесе мозга и доводе до неуродегенеративних болести попут Паркинсонове.
Ипак, то није дефинитиван доказ да слепо црево треба одстранити. Студија о којој је реч бавила се само слепим цревом па није јасно да ли је било још неких фактора који би утицали на овај резултат. Уз то, постоји и студија спроведена на Midwestern универзитету која је доказала да је слепо црево еволуирало код неколико сисара поред људи у скоро 30 различитих облика и кроз разна времена, а да скоро никада није потпуно нестало. То је, кажу научници, доказ да слепо црево сигурно има неку улогу. То би могло да буде чување добрих бактерија - макар судећи по студији објављеној у часопису Јоурнал оф Theoretical Biology која каже да ћелије имуног система у слепом цреву штите добре бактерије у нашем систему за варење.
Гастроинтестинални тракт не може да разликује добре и лоше бактерије када, па када дође до појава попут повраћања или дијареје, избацују се све бактерије. У тим ситуацијама, слепо црево чува добре бактерије. Када је повраћање или дијареја готово, слепо црево испушта добре бактерије које ће поново населити наш гастроинтестинални тракт.
Ипак, та улога није пресудна у људском животу - бројни људи сасвим добро живе и без слепог црева па је питање да ли слепо црево треба превентивно одстрањивати и даље тема бројних расправа.