ТИХИ УБИЦА: Ова болест се све ЧЕШЋЕ ЈАВЉА, касно се открива, а симптоме НИКАКО немојте игнорисати!
Није на одмет знати...
Дијабетес је једна од најчешћих хроничних болести у Србији од којег болује око 710.000 људи, док је пети водећи узрок смрти. Због тако великог броја пацијената за дијабетес се често каже да поприма размере епидемије и да је "тихи убица", јер се најчешће открива тек у каснијим стадијумима.
Поводом Светског дана борбе против дијабетеса који се обележава 14. новембра, ендокринолог др Верица Лазаревић открила је за "Мондо" како настаје ова болест, зашто су корона и дијабетес опасна комбинација, због чега све више деце школског узраста има овај здравствени проблем и који су то неприметни симптоми који могу да укажу на то.
КАРФИОЛ НИКАД НИЈЕ БИО УКУСНИЈИ: Запеците га с ОВИМ СЛАСНИМ преливом и уживајте у сваком залогају! (ВИДЕО)
ЉУБАВ НИЈЕ НАКЛОЊЕНА: Данашњи хороскоп не обећава добре односе, али ево КОМЕ се смеши пословни УСПЕХ!
ЗАБОРАВЉЕНИ НАРОДНИ ЛЕК: Облогама од КУПУСА наше баке су лечиле многе бољке - ево како их најбоље искористити!
ЗАШТО ДОЛАЗИ ДО ДИЈАБЕТЕСА?
Дијабетес или шећерна болест је поремећај метаболизма и настаје када панкреас више не лучи довољно инсулина или не може да искористи постојећи инсулин.То доводи до повишеног нивоа глукозе у крви и озбиљних компликација.
"Дијабетес тип 1 је изазван аутоимуним процесом, настаје у ранијем узрасту, најчешће у детињству и адолесценцији и неопходно је да се до краја живота узима терапија инсулином. Дијабетес тип 2 је много чешћи, има га 90 досто оболелих и настаје због смањеног дејства инсулина и поремећаја у његовом лучењу", каже др Лазаревић.
СИМПТОМИ ЧЕСТО НЕПРИМЕТНИ
Дијабетесом називамо стање када је количина шећера у крви већа од 7.0 mmol/L, будући да је референтна вредност јутарње гликемије на празан стомак од 3,6 до 6,1 mmol/L. Ипак, пре него што добију резултате анализа крви, пацијенти треба да обрате пажњу на симптоме.
- Дешава се да пацијенти са дијабетесом имају изражену жеђ, буде се ноћу како би пили воду, док истовремено имају и учестало и ноћно мокрење. То су најчешћи симптоми, док се може појавити и губитак килаже, појачан апетит, замарање, малаксалост, замућен вид, мучнина. Дешава се да постоје и сиптоми који нису карактеристични за дијабетес, као што је свраб на кожи и јака потреба за шећером. Нажалост, већина пацијената не обраћа пажњу на ове тегобе и шећерна болест је као 'tihi убица', јер тек касније дође до компликација - каже ендокринолог.
КО НАЈЧЕШЋЕ ОБОЛЕВА?
Дијабетес тип 1 најчешће се јавља у детињству, код мршавих особа и настаје као аутоимуна болест. Више од половине особа са дијабетесом тип 2 чини радно способно становништво од 30 до 50 година, али забрињавајуће је што међу оболелима има све више деце.
- Разлог је све већи број деце која се нездраво хране, конзумирају брзу храну и слаткише, као и седење током већег дела дана. Гојазна су, не баве се спортом и генерално имају екстремно нездрав начин живота. Због тога често видимо да дијабетес тип 2 имају у деца у основној школи, што је раније било незамисливо. Код одраслих, разлог за добијање болести је такође нездрава исхрана, мањак активности и стрес - каже докторка Лазаревић за "Мондо".
ДИЈАБЕТЕС И КОРОНА
Дијабетичари се од почетка пандемиеј короне убрајају у ризичну групу када се ради о оболевању од корона вируса.
- Епидемија корона вируса додатно погоршава здравствено стање пацијената. У случају када се дијабетичари заразе корона вирусом, може да дође до бубережних и срчаних компликација. Због тога је неопходна редовна контрола шећера у крви, примена терапије и стално регулисање нивоа шећера - објашњава докторка.
КОМПЛИКАЦИЈЕ СЕ МОРАЈУ ИЗБЕЋИ
Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и зато трећина пацијената већ има компликације у тренутку постављања дијагнозе.
- Око 30 до 50 одсто оболелих има компликације и то је разлог што 3.000 људи годишње у Србији умре од ове болести. Она може да буде узрок слепила и апутације екстремитета. Такође, сматра се да сваки други пацијент са дијабетесом има и неку срчану болест. Због свега тога је важно да се здраве и младе особе редовно контролишу и проверавају шећер у крви, а да старије то раде још чешће - каже докторка Лазаревић.