ГРИП ЈЕ СТИГАО У СРБИЈУ! Да ли знате да га РАЗЛИКУЈЕТЕ од ПРЕХЛАДЕ, ево шта су јасни симптоми, а шта мере ПРЕВЕНЦИЈЕ

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" данас је саопштио да се појавио први случај инфекције вирусом грипа. Реч је о првом потврђеном случају инфекције вирусом групе типа А (Х3) у Србији током сезоне 2023/2024.

Инфлуенца односно грип је акутно вирусно обољење респираторног тракта (горњих и/или доњих респираторних путева), проузроковано инфлуенца вирусом, обично типом А или Б. Симптоми се јављају након 18 до 72 сата од инфекције.

Обољење је праћено високом телесном температуром, главобољом, боловима у грлу, мишићима, зглобовима и кашљем. Кашаљ је често тежак и продужен, а остале манифестације болести се саме повлаче и до оздрављења долази после 2-7 дана, према Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Који су симптоми?

Најчешће компликације које се могу јавити су бронхитис или секундарна бактеријска пнеумонија. Посебно је ризично за стара лица, хроничне болеснике и особе са слабим одбрамбеним системом. Грип може да буде праћен високом температуром која се креће од 39 до 40 степени, јаким болом, јаком главобољом и болом у очним јабучицама при померању очима као и малаксалошћу.

Која је разлика између грипа и прехладе?

Многи људи не разликују инфлуенцу од прехладе. Међутим, инфлуенца је много озбиљније обољење. Симптоми прехладе су краћи и компликације, као што је пнеумонија, су веома ретке. Симптоми прехладе кијавица, водњикаве очи и иритација грла. Ови симптоми су само од стране горњих респираторних путева и не укључују повишену телесну температуру и болове у мишићима.

Шта је превенција?

Најефикаснија мера превенције је вакцинација. У свим домовима здравља у Србији пре месец дана је званично почела вакцинација против сезонског грипа. Како наводе у Градском заводу за јавно здравље вакцину против сезонског грипа обавезно би требало да приме особе старије од 65 година, хронични болесници, са неуролошким и метаболичким поремећајима, малигним обољењима, имунодефицијенцијом, затим труднице и сви здравствени радници.

Опште мере превенције су држање одстојања од најмање један метар од других особа, хигијена дисајних путева (покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирнатом марамицом коју одмах након употребе треба бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном), хигијена руку и проветравање просторија. Особама са благим обликом болести препоручити изолацију и негу код куће до опоравка, уз максимално ограничавање свих кућних и других контаката.