НИШТА БЕЗ МАЈЧИНОГ МЛЕКА! Докторка открива: "Кравље млеко није адекватна замена, само је имитација!"
Докторка педијатрије Татјана Николић дала је неколико корисних савета и информација за младе мајке и оне које увек имају недоумицу око тога колико је мајчино млеко неопходно за развој бебе, као и да ли постоје разлике у потребама када су у питању девојчице и дечаци.
Докторка Татјана Николић педијатар и неонатолог са Клинике за гинекологију и акушерство ГАК у Вишеградској, одговарала је на питања у оквиру Педијатријског научног симпозијума који је организовао Пробиотиц Excellence Центер.
Питања у вези којих имају недоумице све младе мајке, је колико је и мајчино млеко хранљиво, да ли се његов састав мења и који су то фактори утицаја. Докторка Николић је за портал Србија Данас одговорила на нека од тих питања.
ЈЕЛО ИЗ ТИГАЊА - Све се припрема за пар минута, са пуно здравог поврћа и преукусно је (ВИДЕО)
КОД СРБА ова крвна група је најређа: Људи који су ОТПОРНИ на ИНФЕКЦИЈЕ, имају изузетан имунитет, али и НАРАВ
Мајчино млеко се стално мења и прилагођава потребама бебе. На његов састав утичу генетски фактори, али и бројни други фактори који потичу од мајке, окружења, па и саме бебе. Не само да се млеко мења са узрастом и сазревањем бебе, већ се мења и током дана, па чак и током самог подоја. С обзиром да бројни фактори утичу на састав мајчиног млека, тешко је издвојити и проценити значај сваког појединачног фактора.
Иако се током продукције млека, од мајке "црпе“ састојци потребни беби, истраживања указују да она ипак својом исхраном и начином живота може да утиче на састав млека. Из тог разлога се дојиљама препоручује избалансирана исхрана и избегавање токсичних материја.
Утицај окружења није довољно испитан, али постоје наговештаји да је и састав млека прилагођен како климатским, тако и социоекономским условима у којима беба живи. Један од фактора који привлачи пажњу истраживача је и утицај пола бебе на састав мајчиног млека. Познато је да мушки пол са собом носи већи ризик развоја инфекције, анемије, респираторних, неуролошких и метаболичких обољења, па и смртног исхода у раној животној доби.
Новије студије указују да постоје разлике и у нутритивним потребама мушких и женских беба. Иако је број до сада спроведених истраживања млека у том смислу мали, досадашњи резултати потврђују хипотезу да се мајчино млеко својим саставом прилагођава разликама у нутритивним потребама дечака и девојчица.
Имајући у виду не само нутритивни састав мајчиног млека, већ и присуство стотина биолошких састојака који подстичу развој детета, исхрану мајчиним млеком сматрамо оптималном и називамо је „златним стандардом“ исхране беба.
Кравље млеко није адекватна замена за мајчино млеко, стога се различитим процесима оно модификује и тако настају различите адаптиране млечне формуле. Међутим, оне су увек само имитација, никад оригинал, због чега педијатри инсистирају на мајчином млеку када год је то могуће.
Још увек није сасвим разјашњен узрок такозваних „инафантилних колика“ код беба. Грчеви најчешће настају крајем првог месеца и нестају до краја четвртог месеца живота. Врста исхране у том узрасту се разматра као један од могућих узрока имајући у виду да се грчеви чешће јављају код одојчади храњеној млечном формулом.
Сматра се да основа може бити алергијска реакција на протеине крављег млека и стога се, као једно од терапијских приступа, бебама храњеним млечном формулом саветује хипоаларгена формула, а мајкама које доје да избацее млеко и друи алергене из своје исхране. Последњих година се, као значајан узрок, све више разматра и дисбиоза (мање пробиотских бактерија) која је такође чешћа код беба храњених млечном формулом у поређењу са дојеним бебама.