RUSIJA DONOSI ISTORIJSKU ODLUKU Azovsko more postaje unutrašnje more Rusije: "Ukrajinu treba odseći od obale..." (FOTO/VIDEO)
Moskva u potpunosti određuje pravni status Azovskog mora, prisustvo stranih brodova, pravni status morskih luka, a takođe i pravila za ribolov, ekonomske aktivnosti, kao što je polaganje cevovoda i slično.
Azovsko more je status ruskog unutrašnjeg mora, posle tri decenije, ponovo steklo nakon što je Kijev tokom ruske specijalne operacije u Ukrajini izgubio pristup tim vodama, odnosno nakon ulaska novih regiona u sastav Rusije, što omogućava Moskvi potpunu kontrolu nad akvatorijom tog mora.
RUSI IZVRŠILI SNAŽAN NAPAD NA STRATEŠKI GRAD: Ima mrtvih i ranjenih, krajem novembra izvršena evakuacija civila
VELIKA POBEDA RUSKE VOJSKE: Deo ukrajinske jedinice likvidiran, ostali se razbežali, zauzeto važno UPORIŠTE
BUGARI ŠALJU OKLOPNJAKE UKRAJINI! Propao VETO predsednika Radeva
Zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov izradu novog nacrta zakona smatra neophodnošću.
- U principu, ništa se ne menja, dugo se Azovsko more smatralo unutrašnjim morem Rusije. Ovo je bio apsolutno neophodan korak. Setimo se koliko je kijevski režim pokušavao da izazove sukobe u Kerčkom moreuzu, koji vodi ka Azovskom moru. Setite se provokacije u kojoj su učestvovala tri ukrajinska broda dok je na vlasti bio još Petro Porošenko. Neophodno je da se na zakonodavnom nivou zvanično utvrdi da je Azovsko more je unutrašnje more Rusije, kako bi Ukrajinci konačno zaboravili da je nekada ovo more delimično pripadalo njima. Izvinite, uništili su sve što su dobili od Sovjetskog Saveza, pogazili su čitavu istoriju naših odnosa - naglasio je Džabarov.
Unutrašnje more je more koje je sa svih strana okruženo obalama jedne zemlje, a Rusija je definitivno postala takva država nakon zvaničnog ulaska Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Rusije. Shodno tome, Moskva u potpunosti određuje pravni status ovog mora, prisustvo stranih brodova, pravni status morskih luka, a takođe i pravila za ribolov, ekonomske aktivnosti, kao što je polaganje cevovoda i slično.
Samim tim, Azovsko more se može smatrati unutrašnjim morem Rusije još od 2022. godine nakon prisajedinjenja novih regiona, iako je tek sada i formalno u rusku Državnu dumu unet nacrt zakona koji ima za cilj da Azovskom moru obezbedi status „isključivo unutrašnjeg mora Rusije“, što će značiti da ono više ne podleže akcijama i principima međunarodnog zakonodavstva. U tom kontekstu, Ukrajina je u ovom slučaju izgubila status primorske države.
Azovsko more je bilo rusko unutrašnje more dva veka, a pre samo 30 godina - nakon raspada Sovjetskog Saveza to more su kontrolisale dve države: Rusija i Ukrajina.
Azovsko more – najpliće na svetu
Azovsko more povezano je sa Crnim morem uskim - oko četiri kilometara - Kerčkim moreuzom, a smatra se i severnim produžetkom Crnog mora. Don i Kuban su glavne reke koje se ulivaju u njega.
Sa dubinom do 15 metara, to je najpliće more na svetu, a ukupne površine je 39 hiljada kvadratnih kilometara.
U postsovjetskom dobu, nakon otcepljenja Ukrajine, pitanje statusa Azovskog mora i Kerčkog moreuza postalo je sporno u rusko-ukrajinskim odnosima, ali je ruskom specijalnom operacijom to pitanje zauvek rešeno.
Danas od četiri nova regiona, samo Luganska narodna republika nema izlaz na more.
Kijev i Zapad su Krim zauvek izgubili
Rusija i Ukrajina su 2003. godine potpisale sporazum o saradnji u korišćenju Azovskog mora i Kerčkog moreuza, u kojem nije bilo reči o državnoj granici. Ruska strana je predlagala da se linija državne granice povuče po dnu mora, ostavljajući vodenu površinu i resurse za zajedničku upotrebu, dok je Ukrajina insistirala na uspostavljanju granične linije duž vodene površine.
Pretpostavljalo se da će, ako bude potrebno, zemlje zaključiti poseban sporazum kojim bi se fiksiralo razgraničenje vodnog područja državnom granicom, ali je nakon oslobađanja niza teritorija DNR, Zaporoške i Hersonske oblasti tokom ruske specijalne vojne operacije, Ukrajina zapravo izgubila kontrolu nad tim morem, a samim tim propali su i planovi Kijeva da, uz podršku Amerike, tu stvori pomorsku vojnu bazu.
S druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je letos zakon o otkazivanju sporazuma sa Ukrajinom o saradnji u korišćenju Azovskog mora i Kerčkog moreuza iz 2003. i sada će situacija u tom moru ponovo postati kontrolisana i pojaviće se jasna pravila igre. Sa stanovišta zakona, druge države nemaju pravo da se na bilo koji način mešaju u to kako će stvari u Azovskom moru biti regulisane.
Po mišljenju senatora Džabarova odsecanje Ukrajine od Azovskog mora nije dovoljno.
- Mislim da ovaj korak nije dovoljan. Možda ću reći teške reči, ali treba da odsečemo Ukrajinu od obale Crnog mora i onda će dronovi prestati da doleću. Napadi na Krim, na Azovsko more se ponavljaju. Ti dronovi će prestati da budu pretnja i donose smrt našim građanima. Mislim da će ovo pitanje, pre ili kasnije, biti rešeno tokom specijalne vojne operacije - istakao je Džabarov.
U Crnom moru situacija je daleko teža, pošto su aktivnosti NATO-a intezivirane - lete izviđački avioni i dronovi, britanski i američki. Na to more izlaze i tri članice NATO-a: Turska, Bugarska i Rumunija, a tu je bazirana i ruska Crnomorska flota.
- Ova agresija Ukrajine na Rusiju je, u stvari, antiruski projekat zbog činjenice da su zemlje NATO-a, pre svega, Sjedinjene Države imale ogroman interes za Krim. Upravo je gubitak Krima za njih postao velika tragedija, veliki gubitak, jer je Krim nepotopivi nosač aviona. Ko poseduje Krim, poseduje i kontroliše Crno more. Oni to savršeno dobro znaju. Krim je za njih zauvek izgubljen - mi smo sigurni u to, ali oni se nadaju da to nije slučaj i nastaviće sa stalnim provokacijama - ističe Džabarov.
On podseća da je i do sada bilo mnogo pokušaja izvršenja raznih terorističkih akata i provokacija, uključujući i napad na Krimski most.