DVOGODIŠNJI PAKAO KOM SE NE NAZIRE KRAJ! Zapadni zvaničnik odbrane priznao: "Ovo je očajna situacija na za Ukrajince, daleko gora nego što oni to priznaju"
Druga godišnjica ruske invazije je pred vratima, a situacija za Ukrajinu počinje da izgleda sve sumornije.
Dok je prošlogodišnja ofanziva donela nade da će Ukrajina zaokružiti svoje uspehe iz 2022. i oterati Ruse sa okupiranih teritorija na svom jugu i istoku, nije došlo do željenog proboja a nad pomoći zapada nadvio se veliki znak pitanja. Ukrajinske trupe, u međuvremenu, trpe nestašice u ljudstvu i municiji, a postoje i problemi u vrhu – predsednik Volodimir Zelenski smenio je svog glavnog generala Valerija Zalužnog zbog navodnog neslaganja oko strategije i za novog komandanta ukrajinske vojske imenovao generala Oleksandra Sirskog.
RUSI SASULI SAV GNEV NA UKRAJINSKE GRADOVE! Gori sve od Dnjepra do Lavova, Kijev pod žestokim udarima (FOTO/VIDEO)
"BILI SMO PREVARENI" Putin udario na poštenje dva evropska moćnika: "Jedino za čim možemo da žalimo je što nismo napali ranije"
SLAVLJE U KIJEVU! Zadat snažan udarac Rusima?! Poručuju: "Slava Ukrajini" (VIDEO)
Ukrajina je ranije rekla da neće moći da se uspešno brani od Rusije bez pomoći Vašingtona. Američki Senat je u utorak usvojio paket pomoći vredan 95,34 milijarde dolara za Ukrajinu, ali i Izrael i Tajvan, što bi moglo da pomogne Kijevu. Ali, zakon sada ide u Predstavnički dom – oba doma Kongresa moraju da mu daju “zeleno svetlo” pre nego što predsednik Džo Bajden stavi svoj potpis na njega. A već se očekuje da će republikanci tražiti da se blokira, piše “Biznis insajder”.
Ukrajinske trupe u međuvremenu moraju da ograniče svoju upotrebu municije, a CNN piše da je oružje dobijeno od Amerike, poput haubica, utihnulo kod Bahmuta zbog nestašice granata.
Regrutovanje je bilo među ključnim tačkama neslaganja između Zelenskog i Zalužnog. Bivši šef vojske rekao je da je Ukrajini potrebno da masovno poveća broj regruta, dok je predsednik bio zabrinut zbog uticaja na nacionalni moral. Postoje takođe zabrinutosti da će smena Zalužnog biti “duboko nepopularna u redovima ukrajinske vojske”, kako je rekao Rajan Evans, izdavač analitičke platforme “Vor on roks”.
- Nisam siguran kako će imenovanje nekog novog rešiti bilo koje od ovih velikih pitanja o mobilizaciji i kakva bi ukrajinska strategija trebala da bude – rekao je on.
Komandant bataljona na istoku Ukrajine rekao je nedavno “Vašington postu” da je njegova jedinica imala 40 ljudi a trebalo je da ih ima 200. Takođe se navodi da su novi regruti često neiskusni i nedovoljno dobro obučeni.
Takvi izazovi često dovode do ozbiljnih posledica na frontu. Ukrajina se, prema izveštajima, muči da odbije ruske napade, posebno oko Avdijevke u Donjecku. Analitičar Majkl Kofman nedavno je rekao da postoji “dobra šansa” da Ukrajina izgubi taj grad.
I Rusija trpi velike gubitke, ali je razlika ta što se ona – sa svojom većom ekonomijom i populacijom – pozicionira tako da može da snosi te gubitke na duže staze. Moskva je postavila ekonomiju na ratnu osnovu, masovno povećavajući proizvodnju oružja i municije, dok iz Irana dobija dronove “šahed” a od Severne Koreje navodno i balističke projektile i municiju. Takođe je dopunila broj svojih vojnika, nudeći regrutima velike plate ili regrutacijom.
S druge strane, Ukrajina se muči da proizvede dovoljno municije i opreme da ispuni potrebe svoje vojske i nadoknadi manjak američke pomoći, dok evropski saveznici Kijeva nisu uspeli da proizvedu planiranih milion granata za ukrajinsku vojsku do januara. Jedan od odgovora Kijeva bio je da pojača domaću odbrambenu proizvodnju, posebno dronova.
- Ovo je izlaz – rekao je Zelenski AP-u u decembru.
Zamenik ukrajinskog premijera Mihajlo Fedorov rekao je Rojtersu da će Ukrajina u 2024. proizvesti hiljade dugodometnih dronova sposobnih da pogađaju mete duboko u Rusiji.
Do sada je ukrajinska upotreba dronova u Rusiji bila, kako je “Biznis insajderu” rekao vojni analitičar Patrik Beri, “više uznemiravanje nego pravi trošak za Ruse”.
- Ipak, to pokazuje šta mogu da urade ako razviju sopstvene dronove koji imaju duže vreme leta i veću nosivost – dodao je on.
Dok su vojno istraživanje i razvoj u procvatu – a nekoliko evropskih kompanija je navodno objavilo zajednička ulaganja u Ukrajini – sve to može da bude hladna uteha za liniju fronta na kojoj su Ukrajinci, suočeni sa zastojem američke pomoći, brojčano nadjačani.
To sve čini “veoma sumoran scenario”, kako je to za “Fajnenšel tajms” opisao jedan neimenovani zapadni zvaničnik odbrane.
- Ovo je očajna situacija na liniji fronta za Ukrajince, daleko gora nego što oni to priznaju – rekao je listu viši diplomata NATO.
Ukrajina se muči na kopnu, ali zato niže uspehe na vodi. Uništeno je oko 20 odsto ruske Crnomorske flote, kako je u decembru rekao britanski ministar odbrane Grant Šaps, a to nije malo postignuće za zemlju bez sopstvene funkcionalne mornarice. Te akcije su imale svoje koristi.
Ukrajinske luke su mogle da nastave sa isporukom žitarica, dovoljno da obezbede vitalni ekonomski podsticaj. Drugo, Krim postaje “sve ranjiviji”, kako je rekao Bejzil Germond, stručnjak pomorske bezbednosti Univerziteta Lankaster, posebno nakon udara na štab Crnomorske flote u Sevastopolju prošle godine.
Iako to nije rešenje za ukrajinsku kopnenu ofanzivu, Kofman je ukazao da je to “veoma velika sjajna tačka u priči za prošlu godinu, koja je inače bila godina propuštenih prilika”.
Kako piše “Biznis insajder”, ostaje nada da će američka pomoć ponovo poteći, uprkos opoziciji bivšeg predsednika Donalda Trampa i nekih republikanaca.
Predsednik Rusije je takođe dobio moralni podstrek nakon intervjua sa bivšim voditeljem "Foks njuza" Takerom Karlsonom, koji je prema mnogima omogućio Vladimiru Putinu da širi rusku propaganda o invaziji na Ukrajinu.
Imajući u vidu da bi Tramp ponovo mogao da osvoji Belu kuću na izborima u novembru, Putin “sedi na lepom mestu”, kako je rekao Beri, dodajući da šanse da SAD potpuno isključe pomoć Kijevu sada nude Putinu “put do pobede tamo gde ga nije bilo dugo vremena”.
Izvor: Srbija Danas/Blic/Milijana Milikšić