SVE O UKRAJINSKOJ KONTRAOFANZIVI: Putin bi u ovom slučaju mogao da upotrebi nuklearno oružje?!

Ukrajinska vojska od kraja prošle godine govori o planovima za veliku kontraofanzivu. Dokumenti Pentagona, ako im je verovati, ukazivali su da je planirano da ofanziva počne 30. aprila. Međutim, krajem marta ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ukazao da ukrajinske oružane snage još nisu spremne za operacije velikih razmera, dok je premijer Denis Šmihal sredinom aprila nagovestio da se na leto može očekivati najavljivana kontraofanziva.

Kada će početi operacija?

Zapadni stručnjaci su skloniji premijerovom stanovištu: Kontraofanziva bi mogla da počne tokom jeseni, ili čak tokom leta.

- Oni žele dobre vremenske uslove kako bi mogli da izvode ofanzivne manevarske operacije - rekao je Robert Kalum, predavač studija odbrane na Kraljevskom koledžu u Londonu.

- Ukrajinci će pokušati da održe sopstvene snage, ali i da zaustave Rusiju da učvrsti svoju poziciju. I mislim da će imati priliku u narednih mesec do dva. Dakle, od aprila, maja do početka juna.

Ali čak i pre toga, nema sumnje da će Oružane snage Ukrajine sprovoditi izviđanje bojnog polja i operacije ograničenog obima kako bi identifikovale slabosti u odbrani Rusije.

Mogući planovi za Kijev

Ukrajinski političari i vojni zvaničnici kažu da bi krajnji cilj trebalo da bude oslobađanje celokupne ukrajinske teritorije, uključujući aneksirani Krim i teritoriju separatističkih republika na istoku zemlje. Ali malo je verovatno da je to moguće u bliskoj budućnosti.

Zaporožje

Najočigledniji cilj ukrajinske ofanzive, prema ekspertima, mogao bi da bude udar u pravcu Azovskog mora, u regionu Zaporožja, oko Melitopolja. Ovo bi moglo da podeli okupirane teritorije na dva dela, preseče kopnene puteve ka Krimu i Hersonskoj oblasti i omogući artiljeriji da bombarduje poluostrvo Krim, pomorsku bazu u Sevastopolju i Krimski most. Ovo je scenario o kojem najčešće raspravljaju političari, vojska i stručnjaci.

Problem za Kijev je što je ovaj pravac udara očigledan i za Moskvu, jer je više puta javljeno da ruske trupe ozbiljno jačaju svoje pozicije u regionu.

- Problem je i u dostupnosti snaga jer one tada imaju dva otvorena boka, jedan na zapadu prema Krimu, jedan na istoku prema Donbasu, i moraju da pokriju oba otvorena boka od ruskih kontranapada - rekao je Gustav Gresel, viši saradnik za politiku Evropskog saveta za spoljne odnose, prenosi Euronews.

- Dakle, što dublje idu, biće im potrebno više snaga da pokriju bokove i pokrenu ofanzivu napred, što bi ih moglo usporiti, ali bi moglo dovesti i do značajnog gubitka snaga.

Stručnjaci smatraju da bi realniji cilj za Kijev bio da napreduje 30 kilometara u oblasti Melitopolja, tako da ruske rute snabdevanja budu u dometu ukrajinske artiljerije.

Bokovi: Herson i Lugansk

Posetu Vladimira Putina okupiranim regionima Herson i Lugansk, koja je najavljena 18. aprila, mnogi stručnjaci takođe povezuju sa pripremom odbrane na ovim pravcima, bokovima ruske grupacije.

U slučaju ofanzive u ovim pravcima, Kijev će morati manje da brine o obezbeđenju svojih bokova, ali u svakom slučaju postoje nedostaci.

Oblasti: Lugansk, Kremen, Svatova, Severodonjeck i Lisičansk mogli bi da budu fokus ukrajinskih udara. Borbe na ovim područjima vode se sa promenljivim uspehom već duže vreme. Međutim, teren šumovit i krševit, pa bi tešku zapadnu opremu bilo naporno koristiti u ovim uslovima.

Ofanziva u Hersonskoj oblasti mogla bi da bude najkraći put do Krima za ukrajinske trupe. Ali da bi to uradili morali bi da pređu reku Dnjepar. Najteži aspekt, po mišljenju stručnjaka, neće biti sama formacija, već potreba za očuvanjem i držanjem prelaza i mostova – koji će nesumnjivo postati najvažniji cilj ruske avijacije i taktičkih raketa. Ruski udari mogli bi da preseku i izoluju ukrajinske grupacije.

Vazdušna i artiljerijska nadmoć

U teoriji, jedan važan faktor u uspešnoj ofanzivi bi trebalo da bude superiornost u vazduhu. Grupa koja napreduje i njeni vodovi za snabdevanje moraju biti zaštićeni iz vazduha tokom operacije.

Kijev je više puta govorio o nedostatku borbenih i protivvazdušnih aviona. Ako je verovati istim dokumentima Pentagona koji su se pojavili na internetu, Ukrajini će do maja ponestati raketa za "sovjetske" sisteme PVO dugog i srednjeg dometa, ako ih koriste sadašnjim tempom, čak i bez uzimanja u obzir moguće ofanzive.

Ali ovde se radi o zaštiti od ruskih udara na gradove. Za front, po mišljenju stručnjaka, to nije tako ozbiljan problem.

- Da, oni nemaju vazdušnu nadmoć, što, naravno, nije idealno. Ali, sa druge strane, većinu njihovog izviđanja ne obavljaju avioni - rekao je Gustav Gresel - I takođe većinu njihovih udarnih misija ne obavljaju avioni kao što se to radi u NATO-u. To se radi artiljerijom, kao u ruskoj vojsci.

- Rat je bio veoma artiljerijski intenzivan - rekao je Robert Kalum.

- Obe strane su koristile artiljeriju i artiljerijsku municiju u ogromnim količinama, kako u napadu, tako i u odbrani. Dakle, još jedan problem koji moraju da prevaziđu je snabdevanje artiljerijskom municijom, koja je ključni faktor vojnog uspeha u ovom ratu.

Ipak, nedostatak sredstava protivvazdušne odbrane na "prvoj liniji" moglo bi značajno da smanji šanse AFU ukoliko ruska armija u velikoj meri koristi avione za suprotstavljanje ukrajinskoj ofanzivi, a tu Zapad neće moći da pruži značajniju podršku.

Što se tiče obaveštajne službe, Kijev ima prednost zbog pristupa američkim i NATO informacijama, ali i zbog informacija gerilaca na okupiranim teritorijama.

Curenje informacija iz Pentagona

Međutim, curenje tajnih dokumenata iz Pentagona moglo bi da bude mana za Kijev.

- Američka tačka gledišta je da Rusi sada znaju koliko duboko i sa kojim sredstvima američke obaveštajne službe mogu da prouče rusko planiranje i rusku komandnu i kontrolnu strukturu, i mogu da spreče to - rekao je Gustav Gresel.

- Ako se to dogodi, i ako zapadni obaveštajci u vreme kontraofanzive budu manje precizni nego što su bili, to bi bila loša stvar za Ukrajince.

Kako Rusija može da se suprotstavi ukrajinskoj kontraofanzivi?

Prema zapadnim obaveštajnim podacima, Rusija utvrđuje skoro celu liniju fronta na ukrajinskoj teritoriji, dugu oko 800 km. Ove trake, prema pisanju medija, sastoje se od nekoliko linija protivtenkovskih rovova, rovova, bodljikave žice, prepreka i svih vrsta utvrđenih vatrenih tačaka.

Kvalitet ovih barijera doveden je u pitanje od strane zapadnih stručnjaka. Ipak, i u ovom obliku će predstavljati ozbiljnu prepreku za napadače ako nemaju dovoljnu artiljerijsku podršku.

Kao što je gore navedeno, Kijevu će biti potrebno mnogo snaga da podrži svoje bokove da bi napravio dublje proboje, ove snage će neminovno biti preraspoređene iz drugih pravaca, što ruska vojska može iskoristiti za pokretanje kontraudara u oslabljenim oblastima.

Nuklearna odbrana

Kremlj je poslednjih meseci sve više pribegavao nuklearnoj retorici, a krajem marta doneta je odluka o razmeštanju ruskog nuklearnog oružja na teritoriji Belorusije. Eksperti sumnjaju da bi Rusija pribegla nuklearnom udaru ako se ukrajinski pritisak pokaže uspešnim.

Da li će Kremlj odlučiti da upotrebi nuklearno oružje ako ukrajinska ofanziva bude uspešna?

"Putin će sigurno razmisliti dva ili tri puta", rekao je Gistav Gresel. "Iskren da budem, ne verujem da će to učiniti ni za jedan region, možda osim za Krim, jer je cena veoma visoka, a recept za uspeh sumnjiv".

Hoće li kontraofanziva doneti odlučujući rezultat?

Ukrajinski političari povremeno tvrde da bi odlučna kontraofanziva u proleće i leto mogla da okonča rat pre kraja godine. Zapadni stručnjaci su veoma oprezni u vezi sa tim, odajući priznanje visokom moralu Ukrajinaca.

- Ako bi postigli značajan uspeh, a mislim da će ga biti, biće u poziciji da primoraju Ruse da sednu za sto i možda izvuku neku vrstu ustupaka, posebno ako Krim bude ugrožen - rekao je Robert Kalum.

- Putin zaista neće želeti da izgubi Krim jer je to simbol njegovog uspeha. Ako Ukrajinci ne postignu mnogo uspeha, onda mislim da će se suočiti sa mnogo većim pritiskom svojih saveznika. I tako će se Ukrajina verovatno suočiti sa mnogo većim pritiskom da pronađe neku vrstu primirja.