KRITIČNO PO KIJEV?! Ukrajinska kontraofanziva propada, ali Zelenski ima daleko veći problem od toga!

Jedna od najvećih tragedija Ukrajine dok sprovodi ofanzivu kojom dosad nije uspela da ispuni sopstvena i zapadna očekivanja jeste to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini, piše CNN.

Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi o velikom dotoku američkog i zapadnog naoružanja. I ruski predsednik Vladimir Putin, takođe će imati veliki uticaj na to hoće li i kada taj rat da se završi. Dakle, dok žrtvovanje na bojnom polju bude odlučivalo koliko će otete teritorije Ukrajina vratiti, ishod rata takođe će oblikovati spoljni činioci, uključujući promene političkih snaga u SAD-u, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

Zaustavljena ofanziva i zimski zastoj, na primjer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Američkim Državama jer bi to moglo da pojača pitanja oko američke podrške ratu koja će se pojaviti u izbornoj godini.

Amerikanci su spremni za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadni savez i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, NATO skeptika koji se divi Putinu i obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno po Putinovim uslovima. Čak i ako Tramp ne bude kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, smanjenje javne podrške ratu moglo bi da našteti Bajdenu, piše Index.hr.

Zbog političkih, ali i strateških razloga postoji veliki pritisak na ukrajinsku dugo očekivanu protivofanzivu da proizvede značajne prodore na bojnom polju. Ali zasad je prodor više parola nego blickrig, što povećava mogućnost da bi rat mogao da potraje najmanje do kasno sledeće godine.

Ako je tako, elastična jednačina koja podupire celi sukob - uključujući sposobnost Ukrajine da se bori, spremnost Amerikanaca da šalju pakete pomoći vredne više milijardi dolara i Putinovu toleranciju prema užasnim žrtvama - biće još napetija.

Izveštaj Džima Skjuta iz CNN-a u utorak sažima kritičnu prirodu sposobnosti Ukrajine da pokaže zamah u uticaju na politiku rata u spoljnom svetu.

Visoki američki i zapadni zvaničnici govorili su o sve više "otrežnjujućim" procenama o sposobnosti ukrajinskih snaga da zauzmu značajne teritorije. Jedan viši zapadni diplomata turobno je rekao kako postoji prilika da Ukrajina postigne napredak, ali je "to veoma malo verovatno" da će to promeniti ravnotežu sukoba u nadolazećim nedeljama. Zvaničnici unutar i van Ukrajine sada priznaju da napredak u ofanzivi ide sporije nego što su se nadali.

Ukrajinske poteškoće i teški borbeni gubici delimično proizlaze iz ukorenjenih, slojevitih odbrambenih položaja, rovova i minskih polja koje je Rusija gradila mesecima kao i realnosti bojnog polja da napadačkoj sili treba brojčana prednost nad dobro ukopanim trupama. Dok su ruske snage u svojoj početnoj invaziji i neuspešnom napadu na Kijev bile izložene i ranjive, rat je sada ušao u težu fazu za Ukrajinu.

Zbog važnosti spoljnih percepcija o ukrajinskom ratu, Zelenski je osetljiv na bilo kakvu ideju da je protivofanziva ispala razočaranje, iako karakteristično naglašava da mu treba više vrhunskog zapadnog oružja, piše Index.hr.

- Protivofanziva je teška. Ide verovatno sporije nego što neki ljudi to žele ili mogu da vide - rekao je Zelenski na sastanku s latinoameričkim medijima u utorak. Ali pozivajući saveznike na strpljenje obećao je da će njegove snage trijumfovati nad demoralisanim Rusima: "U našim očima je umor, ali u njihovim očima postoji strah. A to su dve vrlo različite stvari."

Prerano je reći da ukrajinskoj ofanzivi ističe vreme, uprkos dolasku jeseni koja bi mogla da oteža glavne manevre.

Penzionisani američki general-pukovnik Mark Hertling, na primer, istakao je u utorak da "mnogi analitičari nisu verovali da Ukrajina može da zaustavi Rusiju na početku ovog rata" i da su ukrajinske snage dokazale da nisu u pravu. Rekao je da Ukrajina vodi opsežnu ofanzivu na području jednakom udaljenosti između Vašingtona i Bostona i da joj treba vremena.

- Mnogo je oštrih komentara o tome što se trenutno događa, ali ono što Ukrajina radi je najteža od svih misija i trajaće dugo - rekao je Hertling za CNN. Ali ima li Zapad dovoljno strpljenja da da Ukrajini potrebno vreme? Nedostatak velikih prodora protiv Rusije u nadolazećim nedeljama ostaviće zapadnim političarima malo izbora da razmotre širi politički kontekst rata, čak i ako mu se ne nazire kraj.

Uprkos međunarodnoj konferenciji na visokom nivou održanoj tokom vikenda u Saudijskoj Arabiji za istraživanje potencijalnih mirovnih rešenja, zasad nema jasnog puta čak ni do prekida vatre. Ukrajina nema mnogo apetita za popuštanjem jer traži povratak na svoje granice iz 1991. godine, što bi zahtevalo proterivanje ruskih snaga s anektiranog Krima i zasad izgleda malo verovatno, piše Index.hr.

Putin tek treba da postigne uspehe koji bi mu omogućili da proglasi verziju pobede koja bi mogla da bude ključna za učvršćivanje njegove vladavine kod kuće. Naposletku, sposobnost i Rusije i Ukrajine da podnose teške gubitke na bojnom polju biće ključna u odlučivanju o tački u kojoj bi bilo koja strana mogla da bude otvorena za nagodbu - kada bi cena nastavka borbe mogla da bude nadmašena nagradom njenog okončanja.

Ovaj trenutak mogao bi da ima mnogo veze s postojanošću ili dugoročnom krhkošću američke podrške, koja je ključna ne samo za naoružavanje Ukrajine nego i za održavanje jedinstva NATO-a i evropske odlučnosti.

Bez obzira na to hoće li osvojiti drugi mandat, Bajdenovim nasleđem dominiraće njegova uloga u odgovoru na rusku invaziju, u najznačajnijoj predstavi vodstva Zapada od strane jednog američkog predsednika barem od Džordža H.V. Buša na kraju Hladnog rata.

Bajden već radi na novom zakonu o dodatnom finansiranju koji će verovatno biti spreman za razmatranje u Kongresu do kraja godine. Ova mera biće dosad najvažniji test spremnosti republikanske većine u Predstavničkom domu da nastavi sa trošenjem milijardi dolara na rat, uprkos dubokom skepticizmu među mnogim republikancima. Svaka sugestija da je ukrajinska ofanziva zapela produbiće taj skepticizam u vezi s produženom američkom obvezom.

Iako je spoljna politika retko odlučujući činioc na predsedničkim izborima, a rat u Ukrajini nije dominantno pitanje na predizborima unutar Republikanske stranke, neke stranačke pristaše u saveznim državama u kojima se prvo glasa, poput Ajove i Nju Hempšira, pokreću to pitanje i dovode u pitanje velikodušnost SAD-a nakon meseci visoke inflacije, što je doprinelo sumornim pogledima na američku ekonomiju.

Nova anketa CNN-a odražava političke složenosti u SAD-u oko rata. Oko 55% birača sada smatra da Kongres ne bi trebao da odobri dodatna sredstva za podršku Ukrajini. Nekih 51% reklo je da su SAD već učinile dovoljno da pomognu, dok 48% kaže da bi trebalo da učine više. Odmah nakon početka rata u februaru 2022. godine, 62% je reklo da bi SAD trebale da učine više kako bi podržale Ukrajinu.

Kao i gotovo sve ostalo u SAD-u, podrška ratnim naporima je duboko polarizovana. Anketa CNN-a pokazala je da 71% republikanaca smatra da Kongres ne bi trebao da odobri novo finansiranje, dok 62% demokrata kaže da bi trebalo. Anketa ukazuje da bi mogla da se ostvari dovoljna podrška republikanaca i demokrata za novo finansiranje, piše Index.hr.

Ali pitanje je hoće li predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti, koji ima neznatnu većinu i deluje na zadovoljstvo republikanaca koji najviše podržavaju Trampa, biti voljan ili sposoban da usvoji veliki zakon o pomoći na dvostranačkoj osnovi.

Politička dinamika u Predstavničkom domu predstavlja prilično nesiguran temelj za vitalnu američku podršku Ukrajini, naglašavajući zašto bi zaustavljena ofanziva mogla da znači političku katastrofu za Zelenskog u SAD-u, kao i strateški gubitak za Ukrajinu kod kuće.

Bela kuća umanjuje značaj ideje da Ukrajina gubi zamah i zasad ima vremena za promene. Džon Kirbi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije, rekao je u utorak da Ukrajina ostvaruje određeni napredak i nagovestio je da bi novi paket pomoći, koji potencijalno uključuje opremu za čišćenje mina i artiljerijske komplete HIMARS, mogao da stigne ove nedelje.

Ipak, s obzirom na opadanje američke javne podrške ratu, Bajden bi mogao da se suoči s komplikovanim zadatkom objašnjavanja produbljene američke podrške Ukrajini tokom još jednog krvavog leta dok se utrkuje za reizbor sledeće godine.

Američka vojska ne učestvuje u ratu, a predsednik se dugo protivio američkom uplitanju u prekomorske sukobe. On je kao središnji deo svoje strategije postavio izbegavanje otvorenog sukoba SAD-a s Rusijom, ali Tramp ipak vidi priliku.

Uprkos njegovoj političkoj ranjivosti zbog njegovog popuštanja Putinu, bivši američki predsednik Tramp je glasno upozoravao da bi Bajdenov stav o Ukrajini mogao da dovede do Trećeg svetskog rata i nuklearnog sukoba. Čak iako on ne postane predsednički kandidat Republikanske stranke, najglasnije pristalice Ukrajine među republikancima - uključujući bivšeg guvernera Nju Džersija Krisa Kristijea, koji je prošle nedelje posetio Kijev, bivšu guvernerku Južne Karoline Niki Hejli i bivšeg potpredsednika Majka Pensa - nisu među vodećim kandidatima uoči republikanskih predizbora.

Dakle, kada američki birači budu odlučivali o svojoj budućnosti u novembru 2024. godine, postoji dobra šansa da će igrati veliku ulogu i u odlučivanju o sudbini Ukrajine, piše Index.hr.

Vesti iz Ukrajine čitajte OVDE.