NOVI TREND U RATOVIMA DANAŠNJICE: Čovek ima sve manju, a bespilotne letelice sve veću ulogu - dronovi zamenili tenkove!
Rat u Ukrajini je najbolji primer za to
Šta su ratovi u Libiji, Siriji, Nagorno Karabahu i Ukrajini doneli čovečanstvu? Ništa osim saznanja da je stasala nova generacija ratovanja koja više ceni dronove od tenkova i u kojoj ljudstvo ima sve manju, ali ne i beznačajnu ulogu. Vojni analitičar Vlade Radulović otkriva da poseban iskorak u današnje vreme predstavlja upotreba bespilotnih izviđačkih ili borbenih letelica, dronova i zemaljskih besposadnih platformi.
RUSIJA ĆE U OVOM SLUČAJU UPOTREBITI NUKLEARNO ORUŽJE! Reči Medvedeva teraju strah u kosti: To će biti direktan RAZLOG
BLIŽI SE DAN OD KOJEG UKRAJINA STREPI: Hoće li Amerika "zavrnuti slavinu" iz koje novac ide put KIjeva?
OSNIVAČ VAGNERA ŠOKIRAO IZJAVOM: "Zelenski je snažan, samouveren, pragmatičan i fin momak"
Početak rata u Ukrajini obeležile su i kilometarski konvoj ruskih tenkova koji su danima pretili da će ući u Kijev što se evo već osam meseci nije dogodilo. Ti tenkovi ne samo da nisu ušli u ukrajinsku prestonicu nego su se ubrzo vratili odakle su krenuli. U međuvremenu, rat u Ukrajini se podjednako vodi i na kopnu i u vazduhu gde dominiraju dronovi. S jedne strane, pretpostavlja se da Rusija koristi takozvane "kamikaza" dronove iranske proizvodnje "šahed-136" i "muhadžir-6", a s druge Ukrajina odgovara domaćim samoubilačkim dronovima "ram II" i američke bespilotne letelice "svičblejd". Sve to nameće pitanje novih tendencija u savremenom ratovanja u kome dronovi polako postaju značajniji od tenkova?
Vojni analitičar Vlade Radulović ističe da je savremeno ratovanje donelo sa sobom jednu novu dimenziju koja je "bila uslovljena informatičkom erom i ubrzanim razvojem IT sektora, komunikacija i savremenih tehnologija".
- Produkt toga nije samo mrežnocentrično ratovanje i brza razmena obaveštajnih i kontraobaveštajnih podataka, već i nove forme rata kao što su asimetrično i hibridno ratovanje. U segment ratne tehnike pak, osnovna razlika ogleda se u ekspanziji primene stelt tehnologija, kompozitnih materijala, legura i vlakana, razvoju hipersoničnog naoružanja, korekcije i povećanja preciznosti vođenih ubojnih sredstava, uključujući i ona u segment artiljerije, te i razvoj i primena sistema i sredstava za (protiv)elektronsku borbu - naglašava Radulović.
Nova generacija ratovanja
Kako kaže, poseban iskorak, najkonkretnije vidljiv na terenu, čini se da predstavlja upotreba bespilotnih izviđačkih ili borbenih letelica, dronova i zemaljskih besposadnih platformi koje su danas sve prisutnije na bojištu.
- Posmatrajući aktuelnu sukob u Ukrajini, sve više pažnje usmerava se i na segment takozvane lojtering munijice odnosno kako je u široj javnosti prihvaćeno, upotrebu dronova-kamikaza, što je čini se u jednom segmentu direktno doprinelo i primeni novih taktika na bojištu. Kako onih koji napadaju, tako i onih koji se brane. Dakle, ako je prva generacija rata odražavala francuski "taktiku linije i kolone", druga britansku masovnu upotrebu artiljerije i "baražnu vatru", a treća nemački "blickrig", onda bih bio slobodan da kažem, da je sve ovo što sam naveo na neki način karakteristika nove generacije ratovanja - podvlači Radulović.
Ipak, Radulović apostrofira da tenkovi nisu rekli poslednju reč.
- Sve do početka ruske agresije na Ukrajinu činilo se da tenkovi polako ali sigurno "padaju u zaborav" i gube svoju svrhu na terenu i da primat preuzimaju dronovi i bespilotne letelice. Tome su u velikoj meri doprineli i sukobi u Siriji, Libiji i Nagorno Karabahu koji su postavili jednu novu jednačinu u borbi. Naime, sa relativno jeftinim sredstvima, od kojih neka koštaju svega par hiljada do par desetina hiljada evra, uništavali su se sistemi vredni više stotina hiljada pa i miliona evra - podseća Radulović.
Dronovi postali noćna mora za PVO
Vojni analitičar primećuje još nešto na savremenim bojištima.
- Sporoleteći, malogabaritni objekti u vazduhu, poput dronova, postali su noćna mora za stranu koja se brani jer sistemi PVO u jednoj značajnijoj meri ne samo da nisu mogli da uspešno eliminišu pretnje iz vazduha, već su i sami bivali mete napada. Sistemi PVO Pancir i Osa najbolji su svedok toga - otkriva Radulović.
S druge strane, kako kaže, da tenkovi više nisu toliko značajni, ne bi se nastavio njihov razvoj, koji itekako postoji.
- Međutim, kada je reč o tenkovima, kroz moje razgovore sa brojnim svetskim inženjerima, shvatio sam da će zapravo sve tri osnovne karakteristike pretrpeti promene kako bi tenk i dalje ostao respektabilno sredstvo na bojištu. Dakle, mora se drastično povećati mobilnost i manevarske sposobnosti, potrebna je i veća vatrena moć, odnosno novi top i sistem upravljanja vatrom, a na sve to potrebno je dodatno pojačati zaštitu tenka i posade koja se nalazi unutar njega - ocenjuje Radulović.
Ko je efikasniji na ratištu?
Radulović smatra da će na kraju biti potrebno dodati i produkt savremenog doba i tehnologiju koja će ovim platformama "omogućiti bolju situacionu svest u složenim vremenskim uslovima i sposobnost izviđanja i umrežavanja".
- Dakle, čini mi se da pravo pitanje glasi "ko je zapravo učinkovitiji na bojištu?" Dronovi-kamikaze vam omogućavaju da dejstvujete u dubini protivničke teritorije, po kritičnoj infrastrukturi daleko iza linija fronta, dok tenkovi tome ne služe. Dronovi-kamikaze će uspešno zameniti i veoma skupe krstareće rakete jer bojeva glava teška svega nekoliko desetina kilograma, koja se nalazi unutar platforme, može naneti izuzetno veliku štetu protivniku, njegovim skupim raketnim sistemima, komandnim mestima, skladištima naoružanja i vojne opreme u pozadini, dok tenk postiže neke druge ciljeve na frontu - kaže Radulović.
Zbog toga, kako tvrdi, "ne treba odvajati nijednu komponentu oružanih snaga kao najvažniju jer pitanje je sa kakvom se pretnjom suočavate, kakvi su kapaciteti, resursi i taktika protivnika".
- Pa čak i u samom segmentu RV i PVO stava sam da podjednako morate jačati i ratno vazduhoplovstvo savremenim avionima i protivvazduhoplovnu odbranu savremenim sistemima na različitim dometima. Takođe, važno je i vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje, dakle savremeni radarski sistemi, umreženost i brza razmena informacija. Na to dodajte dobro uvežbane posade i ljudstvo u jedinicama. Dakle, rekao bih da je “zaokružen sistem” zapravo najvažniji, a u njemu će svaka komponenta naći svoju ulogu - apostrofira Radulović.
Čovek će imati sve manju ulogu u ratovima
Vojni analitičar predviđa da će u narednim ratovanjima ćovek imati sve manju ulogu.
- Kada je reč o budućem razvoju naoružanja, nakon mojih poseta brojnim svetskim sajmovima, mogu slobodno reći da u stručnoj javnosti već sada postoji konsenzus oko toga da će u budućnosti većina složenih borbenih sistema i platformi kako onih kopnenih, tako i vazdušnih beležiti sve manje prisustvo ljudi u samim sredstvima. U prilog tome već sada govori razvoj bezposadnih tenkova i borbenih vozila pešadije, višenamenskih borbenih aviona, pa čak podmornica kao što je slučaj sa američko klasom "Orka" - otkriva Radulović.
On ipak, negira da ljudstvo više neće biti prisutno na bojištu.
- Tim sredstvima će svakako neko morati da upravlja, moraće da postoji i operator naoružanja... Dakle, suštinski se uloge neće zameniti ali će umesto u borbi, posade sedeti u svojim komandnim centrima, zaštićeni i sigurni, daleko u pozadini fronta. Pitanje koje se pak postavlja jeste da li i ko može zameniti pešadiju na samom bojištu. U konačnici, mnogi će reći da će to biti roboti, što verovatno i nije greška. Ipak, za mene lično, ovo pitanje je još uvek prilično daleko, tako da će i pored sve tehnike i senzora čovek na frontu još dugo biti nezamenjiv, budući da na kraju neko ipak mora da kontroliše teritoriju - zaključuje Radulović.
Vesti iz Ukrajine čitajte OVDE.