KAPITULACIJA, DRŽAVNI UDAR NA PUTINA ILI POTPUNI RAT SA NATO-M: Ovo je osam scenarija za kraj rata u Ukrajini

Šta se može desiti u Ukrajini u bliskoj budućnosti zavisi ne samo od razvoja događaja na bojnom polju. To zavisi od spoljne politike, spremnosti Zapada za dalju pomoć Ukrajini i otpora Rusiji, ali nažalost Ukrajina sve manje zavisi od sebe. Predstavljamo osam scenarija završetka rata sa Rusijom koji ove godine nisu nemogući.

Scenario broj 1 – Ukrajina pobeđuje i vraća svu svoju teritoriju

Najmanje verovatan scenario u ovom trenutku. Kao što smo videli na primeru tenkova, Zapad nije mogao da isporuči ni približan broj od traženih 300, radilo se o 60 glavnih borbenih tenkova novije generacije sa određenim brojem američkih Abramova koji su upravo prikazani u Ukrajini. Ne čini se verovatno da će biti bitno drugačije čak ni sa obećanim F-16, kojih bi Ukrajini trebalo stotinu za bilo kakvu šansu da kontroliše svoj vazdušni prostor.

Kada i ako ovi avioni stignu u bilo kom broju, biće potrebno znatno više vremena da se oni uvedu u ukrajinsku vojsku i efikasno koriste. Upravo na tenkovima vidimo da neka kratka obuka jednostavno nije dovoljna za borbu sa iskusnim ruskim posadama, posebno kada su u pitanju susreti sa tenkovima T-90.

Shodno tome, ruski piloti su sada sakupili ozbiljan broj borbenih letova na avionima koje dobro poznaju i koji su snažno integrisani sa snagama na zemlji. Takođe, PZO sistemi, punjenja za njih i još više artiljerijske municije trajni su problem ukrajinskih snaga, koji je eskalirao upravo u Avdijevki.

I tu je onda najveći problem, a to je ljudstvo, gde se pokušaj mobilizacije u Ukrajini istrajno daje polovične rezultate, dok Rusi nemaju te probleme, Putinov režim uspeva da motiviše prosečnog Rusa da ide u vojsku, u samoj Rusiji mobilizacije još nije bilo i vesti govore o tome da se rat tamo gotovo i ne oseća. Takođe ne treba sumnjati da će Vladimir Putin, ukoliko primeti da postoji mogućnost ozbiljnije ukrajinske ofanzive i uspeha, iskoristiti svaki resurs da to spreči. Malo je onih koji su verovali da Rusija može da izdrži sankcije, ali to se dogodilo baš kada je industrija praktično dovedena u režim ratne proizvodnje.

Scenario broj 2 – Ukrajina gubi rat i kapitulira

Do jeseni prošle godine ovo je bio najmanje verovatan scenario. Ni danas ne izgleda baš najbolje, ali više nije za potpuno odbacivanje. U trenutku kada ove analize, ruske snage imaju inicijativu praktično na celom frontu, čak i na onim pravcima gde je ukrajinska kontraofanziva imala retke uspehe, odnosno u zapadnom delu Zaporoške oblasti.

Rusi sada ne samo da prete da će vratiti delove teritorije izgubljene u jesen 2022. godine, već su u situaciji da prete nekim centrima kojima do pre nekoliko meseci nisu bili ni blizu, kao što je Časov Jara. Stvar je jasna, Ukrajina se poslednjih godinu dana koncentriše na kontraofanzivu, očigledno ignorišući mogućnost njenog neuspeha i ruskog kontranapada. A sada se otvaraju situacije za rusko napredovanje u dubinu da, na primer, posle pada Avdijevke bez većih problema ulaze u Lastočkino i prilaze Orlovki, koja sigurno nije utvrđena kao Avdijevka.

Pre nekoliko nedelja pojavila se informacija da je Rusija sada angažovala 617.000 ljudi u „specijalnoj vojnoj operaciji“, a nedavno da planira da uključi još, što ukazuje da su njene ambicije znatno šire od samo okupacije četiri istočnoukrajinska regiona. Navodno, u Zaporožju se okupilo 50.000 ljudi za moguću ofanzivu, a to nije nemoguće zbog čestih ukrajinskih napada na Krim.

Zaista, tvrdnje Džoa Bajdena da je Ukrajina možda udaljena samo meseci od hitne zapadne pomoći možda uopšte nisu bez osnova. Tako se nameće zaključak da zapadni saveznici moraju krajnje ozbiljno da shvate ovu mogućnost i angažuju sve resurse da do toga ne dođe, jer bi to otvorilo ozbiljne geopolitičke mogućnosti Rusiji da, čak i bez upotrebe vojne sile, potpuno destabilizuje Centralnu i Istočnu Evropu. Jer, u tako ekstremnom slučaju Rusija dolazi do granica Moldavije, gde je gotovo izvesno da će otcepljenje Pridnjestrovlja biti finalizovano.

U Bugarskoj više od 40 odsto stanovništva Rusiju i dalje vidi kao prijateljsku zemlju i pravog saveznika. Mađarska sa Orbanom ima izuzetno dobre odnose sa Putinom, a Slovačka je promenila politiku sa Robertom Ficom. Srbiju verovatno ne treba ni spominjati. Rusiju kao opasnost samo Rumunija, posebno Poljska, ali je za širu destabilizaciju neophodna destabilizacija jedne od navedenih zemalja.

Scenario broj 3 – Rusija zauzima četiri istočna ukrajinska regiona i približava se pregovorima

Često se zaboravlja da je Vladimir Putin zauzimanje Hersonske, Zaporoške, Donjecke i Luganske oblasti istakao kao cilj tek kada je „specijalna vojna operacija“ propala. Što znači da je to minimalistički cilj.

Zapadni mediji vole da ističu optimizam da je Putinu dosta rata i da će u jednom trenutku doći do pregovora. Međutim, retorika ruskih zvaničnika poput Sergeja Lavrova i Dmitrija Peskova to ne potvrđuje, naprotiv, oni neprestano optužuju Ukrajinu da ne želi pregovore, pravdajući nastavak borbenih dejstava.

Osim toga, kako smo ranije naveli, Rusija je svoju industriju praktično postavila kao da radi u ratnim uslovima, što ukazuje da Moskva još ne razmišlja o završetku rata. Mogućnost da Rusija okupira četiri oblasti i ne okonča rat sporazumom sa Ukrajinom postoji, ali teško da je održiva na duži rok jer je malo verovatno da bi sukobi ovako prestali, a za nas je malo verovatno da bi Rusija bila zadovoljan tim oblastima.

Scenario broj 4 – Zapad uslovljava izbore Zelenskog

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je mogućnost redovnih izbora. Može se pretpostaviti da bi mu Valerij Zalužni, donedavni glavnokomandujući ukrajinske vojske, bio glavni protivnik, pa je moguće da je to jedan od razloga zašto je smenjen. Ako bi Zelenski pristao na izbore i pobedio na njima, to bi verovatno značilo dalju borbu. Ako bi izgubio, onda bi se otvorila mogućnost da Ukrajina pristane na pregovore, što bi verovatno značilo predaju okupirane teritorije od Rusije. Sa Zelenskim je to teško moguće, ali nema znakova da bi do izbora moglo doći.

Scenario broj 5 – Ukrajina pristaje da preda okupirane teritorije u zamenu za mir

Po mišljenju aktuelne ukrajinske vlasti, to bi bilo ravno kapitulaciji, gde bi bilo veoma teško objasniti zašto je toliko ubijeno i uništeno ako na frontu nije bilo stvarne promene gotovo godinu dana. A na jesen će biti godinu dana od neuspele kontraofanzive.

Ipak, bilo je takvih glasova sa Zapada, mada ne u poslednje vreme, što opet ne znači da tiha diplomatija ne funkcioniše u tom pravcu. Imajući u vidu dešavanja na Bliskom istoku, nejasna dešavanja u Severnoj Koreji, alarmantnu slabost zapadnih armija koje su preostale sa malo ili nimalo resursa, može se zaključiti da bi zapadni saveznici trebalo da postignu neku vrstu mira sa Rusijom.

Dugoročno, ovo je nepovoljan scenario jer bi ohrabrio režim Kremlja, koji bi u tom slučaju mogao da proglasi pobedu i pripremi se za novu rundu sukoba.

Scenario broj 6 – NATO ulazi u direktan sukob sa Rusijom u Ukrajini

Ništa nije nemoguće, pa ni ovakav razvoj. Iako su šanse za direktnu konfrontaciju male, Rusija možda priželjkuje upravo to. Jer bi to potvrdilo glavne karakteristike njene ratne propagande, a to je da ona ne ratuje protiv Ukrajinaca, već zapravo protiv SAD i NATO-a.

Zatim, ruska vojska na terenu je sada iskusna, savladana, još nedovoljno efikasna za brze prodore, i suočila bi se sa vojskama Zapada, koje su, osim američke i uglavnom francuske, loše opremljene, bez dovoljno ljudstva i bez jedinstvene komande. A u pitanju je i odanost tako zajedničkom cilju.

Razvoj u ovom pravcu bi trajao nekoliko godina, za opremu pet-šest prema rečima nekih zapadnih ministara odbrane, tako da na to ne treba računati u skorije vreme.

Scenario broj 7 – Donald Tramp pobeđuje na izborima u SAD

Razgovarajući o ovoj mogućnosti nećemo otkrivati ništa novo jer je to već nekoliko puta izneo i sam Tramp. On ne pokazuje preveliku nameru da nastavi da pomaže Ukrajini u ratu protiv Rusije, što automatski znači verovatno najgori scenario za tu zemlju.

Kao što smo već videli u novijoj istoriji, sve verovatniji budući predsednik SAD veruje da sa bilo kim može da pregovara o bilo čemu, što se nije pokazalo tačnim bar u slučaju Kim Džong Una. Nema razloga da verujemo da bi sa Putinom bilo drugačije, jer bi u slučaju takve američke odluke on, kako smo pisali, dobio novu energiju, verovatno sebe video kao pobednika ne samo nad Ukrajinom već i nad Zapadom kao takvim, a takođe bi ojačao svoju poziciju u odnosu na Kinu, ponovo promovisao Rusiju kao svetski faktor i sl.

Međutim, Donalda Trampa nikada nije previše zanimala spoljna politika mimo trgovinskih odnosa, pa je za verovanje da bi lako doneo takvu odluku za koju bi imao dovoljnu podršku u redovima svoje Republikanske partije. Dakle, ako se ove godine ne dogodi nijedan od opisanih scenarija, Ukrajina i dalje sa nestrpljenjem čeka kraj godine.

Scenario broj 8 – u Kremlju se dešava državni udar i Putin pada sa vlasti. Ili gubi izbore

Dobro, ovo je scenario sa najmanje mogućnosti, mada s obzirom na rusku istoriju nije nemoguće, budimo malo stereotipni.

Spolja se ne čini da Vladimir Putin ima bilo kakvu koherentnu opoziciju koja bi mu na bilo koji način mogla naškoditi. Ili će izgubiti izbore ili će biti fizički zbačen sa vlasti. Razloge smo videli prošle nedelje kada je Aleksej Navaljni preminuo u zatvoru, a zatim i prošle godine kada se srušio avion Jevgenija Prigožina uz sumnju da je operaciju izveo Putinov najbliži saradnik Nikolaj Patrušev, koji je sekretar Saveta bezbednosti Rusije.

Najopasnija opozicija jednostavno nestaje, a čini se da Putin ima dovoljno podrške u Rusiji da to ne stvori ni malo veći protest. Prema ovome, njegova vladavina je čak jača od one Aleksandra Lukašenka u susednoj Belorusiji, koji je ipak morao da se nosi sa velikim protestima u Minsku neposredno pre rata. U Rusiji od toga nema ni traga.

Takođe, niko ne može biti siguran da ruska politika ne bi bila još agresivnija da Putin padne ili siđe sa vlasti. Sa Rusima se samo nikad ne zna, opet je Zapad to naučio.

Izvor: Srbija Danas/Večernji list/Zoran Vitas/Prenela: T.M.