"TRAŽE SE RUSKE NAJSLABIJE TAČKE" Ukrajina spremna za kontraofanzivu, moguća dva pravca napada, jedna stvar kvari računicu
Putin namerava da u narednih nekoliko meseci mobiliše još oko 300.000 do 400.000 vojnika
Očekuje se da bi u drugoj polovini aprila Ukrajina mogla da počne svoju dugo očekivanu i pripremanu kontraofanzivu. Stigli su prvi britanski tenkovi Čelendžer i nemački Leopard 2, a ukrajinski tenkovi su prošli ubrzani kurs "voženja".
PUTIN SPREMIO PAKAO UKRAJINI! Isplivali snimci sa Krima - Rusi zadaju završni udarac (FOTO)
NATO OPREMA NA ULAZU U PREDVORJE PAKLA: Ovako izgleda "put smrti" ka Bahmutu! (VIDEO)
"SUKOB JE U ĆORSOKAKU!" General otkrio - OVO je cilj putovanja Zelenskog u Poljsku
Prema izvorima američkog The Wall Street Journal, "ukrajinska kontraofanziva će odrediti dalji tok rata i uticati na moguće mirovne pregovore".
Međutim, niko se još ne usuđuje da predvidi na kom delu bojišta, koje se prostire na više od hiljada kilometara, ukrajinska vojska će krenuti u kontranapad, jer će se, po rečima Džona Spensera, vojnog analitičara Madison Policy Forum, "tražiti najslabije tačke ruske odbrane" celom dužinom bojišta.
Naime, ruska ofanziva, koja je prema Putinovoj zamisli trebalo da se završi osvajanjem čitavog područja Donbasa do početka aprila, doživela je neuspeh, čak i krah, jer Rusi nisu uspeli ni da zauzmu grad Bahmut, iako borbe za njega vode od jula 2022. godine, niti su postigli neki veći teritorijalni uspeh i u tim bitkama, prema obaveštajnim podacima, izgubili pet do sedam puta više vojnika dnevno u proseku od ukrajinske strane.
Ukrajinci imaju "dva pravca", piše kijevska Evropska pravda, na kojima se može očekivati kontranapad – istočni, oko Harkova i prema Donjecku, i južni, od Zaporožja do Melitopolja i dalje do luke Berdjansk na Azovsko more.
Prema rečima Filipsa O'Brajena, profesora sa škotskog univerziteta Saint Andrews, južni pravac je važan za Ukrajince. Naime, time bi se prekinula "kopnena veza" Rusije sa Krimom i ponovo izbila na Azovsko more, koje trenutno u potpunosti kontroliše ruska vojska, a time bi Ukrajina stvorila uslove za moguću operaciju oslobađanja Krima, koja je najdelikatnija stvar u celoj ovoj situaciji.
S obzirom na to da Rusija smatra Krim svojom teritorijom (oni su to poluostrvo pripojili još 2014. godine) i da bi napad bio tretiran kao "pretnja Rusiji", Dmitrij Medvedev je rekao i da se čak ni upotreba nuklearnog oružja u tom slučaju neće presuđivati. To, naravno, može biti u domenu pretnji i upozorenja, ali čak i pojedini ruski analitičari smatraju da Putin ni pod kakvim uslovima neće odreći Krima, još pre bi se odrekao Donjecka.
Upravo na tom području Rusija, od napuštanja Hersona sredinom prošle godine, gradi moćne barijere, neku vrstu "Mažinove linije", koja bi sprečila ovu ukrajinsku nameru, jer Rusi očekuju i glavni udar u tom pravcu. Uspeh ukrajinske kontraofanzive zavisiće pre svega od sposobnosti koordinacije različitih rodova vojske koji će biti uključeni – artiljerije, tenkova i pešadije, jer, kao i u dosadašnjem ratu, "vazdušni dueli" se ne očekuju. Neki analitičari smatraju da je zakleta meta Ukrajine luka Berđansk, čije bi oslobađanje dovelo rat do prekretnice.
Međutim, Rusi svojim najavama o razmeštanju strateškog nuklearnog naoružanja u Belorusiji i ponovljenim spekulacijama o mogućoj umešanosti beloruske vojske ili napadima na zapadnu Ukrajinu i Kijev iz tog pravca, žele da spreče i "otupljuju" te ukrajinske ambicije. Inače, deo ratnohuškačke javnosti i generala već duže vreme zagovara ruski udar na zapadnu Ukrajinu, kako bi se prekinuo dotok zapadne vojne i druge pomoći koja stiže uglavnom preko Poljske i Slovačke.
Putin zato namerava da u narednih nekoliko meseci mobiliše još oko 300.000 do 400.000 vojnika, ali, kako piše nezavisni portal Meduza, uz izvesnu dozu opreza, kako mu to ne bi izazvalo eventualno nezadovoljstvo, pa čak i proteste u državi. Doduše, mnogi ruski analitičari smatraju da se rusko društvo polako ali sigurno sprema da će rat trajati dugo i da "nauči da živi sa njim". To je jedna od aktuelnih važnih strategija Kremlja.