PRETI ESKALACIJA SUKOBA?! Hitno se oglasio Stoltenberg sa samita u Briselu: Šaljemo Ukrajini TEŠKO NAORUŽANJE
Na samitu u Briselu se očekuje dogovor o novom paketu pomoći
Ekstremno smo fokusirani na to da pojačamo podršku Kijevu, tvrdi gensek Alijanse. Na samitu u Briselu se očekuje dogovor o novom paketu pomoći.
Rat u Ukrajini, to jest nastavak pružanja pomoći vlastima u Kijevu, i proširenje Alijanse dve su glavne teme koje dominiraju na samitu NATO koji se danas završava u Briselu.
"ZEMLJE KOJE PODRŽAVAJU RUSIJU STAVLJAJU SE NA LOŠU STRANU ISTORIJE" Vašington komentarisao razgovor Putina i Đinpinga
Sastanku koji se održava na nivou ministara odbrane 30 zemalja članica predsedava Lojd Ostin, prvi čovek Pentagona.
Uoči početka sastanka, kako prenosi BBC, javnosti se obratio Jens Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse, koji je poručio da će NATO nastaviti da šalje Ukrajini teško naoružanje.
- Ukrajina je u kritičnoj situaciji, zbog čega joj je potrebna hitna pomoć. Nastavićemo da joj šaljemo teško naoružanje i sisteme sa dalekim dometom. Ekstremno smo fokusirani na to da pojačamo podršku Kijevu, rekao je Stoltenberg, najavivši novi paket vojne pomoći za ukrajinske vlasti.
Blokada će dugo trajati: Erdogan neće popustiti
Britanski Gardijan prenosi da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan neće popustiti i da je spreman da više od godinu dana blokira proširenje NATO i ulazak Švedske i Finske u Alijansu.
Erdogan mora da dobije garancije da će se vlasti u Stokholmu i Helsinkiju pozabaviti kurdskim grupama koje Turska smatra terorističkim organizacijama.
To je pitanje koje bi moglo da poremeti samit NATO u Madridu 29. juna, piše Gardijan.
Turska optužuje Švedsku i Finsku da skrivaju članove Radničke partije Kurdistana (PKK) i traži ukidanje odluka iz 2019. da Ankari zabrani uvoz oružja zbog turskih vojnih operacija u Siriji.
- Turska je druga najveća vojska u NATO i obezbeđuje dronove koji pomažu Ukrajini da se brani. Zaslužujemo veće poštovanje. Turska poštuje vlastite obaveze i odgovornost prema savezu. Šta će Švedska i Finska učiniti? Skrivali su terorističke organizacije koje ubijaju moj narod, ne poštuju moje granice, predstavljaju egzistencijalnu pretnju mojoj zemlji. Jedino što tražimo je da nema razlika. Teroristička organizacija je teroristička organizacija, rekao je Akif Čagataj Kilič iz vladajuće Stranke pravde i razvoja, koji je ujedno i predsednik parlamentarnog odbora za spoljne poslove.
- Ukrajina je u kritičnoj situaciji, zbog čega joj je potrebna hitna pomoć. Nastavićemo da joj šaljemo teško naoružanje i sisteme sa dalekim dometom. Ekstremno smo fokusirani na to da pojačamo podršku Kijevu, rekao je Stoltenberg, najavivši novi paket vojne pomoći za ukrajinske vlasti.
Bivši norveški premijer je istakao i da je Rusija napustila osnivački akt NATO-Rusija. Po uslovima osnivačkog sporazuma koji je potpisan u Parizu maja 1997. dve strane su se obavezale da "zajedno grade trajni i inkluzivni mir u evroatlantskom području".
- Prema sporazumu iz 1997, NATO nije ograničen na povećavanje svog prisustva u Istočnoj Evropi, naveo je Stoltenberg. Osnivački ugovor NATO sadrži član pet, kojim se napad na jednu zemlju članicu smatra napadom na sve države u sastavu Alijanse.
Baltik u opasnosti: Ako Rusija povuče odluku o priznanju!
Eventualna odluka Rusije da povuče priznanje nezavisnosti Letonije, Litvanije i Estonije prisiliće NATO da te zemlje isključi iz Alijanse, rekao je Jevgenij Fedorov, zamenik šefa Državne dume, prenosi Baltik tajms.
Fedorov tvrdi, mada bez utemeljenja u međunarodnom pravu, da bi rusko povlačenje odluke o priznanju nezavisnosti baltičkih država stvorilo pravni temelj koji bi prisilio NATO da se vrati na granice iz 1997.
Jens Stoltenberg se u utorak u Hagu sastao s liderima sedam zemalja članica i ovaj sastanak je bio uvod u samit NATO, koji će okupiti lidere svih 30 zemalja Alijanse.
Domaćin tog sastanka bio je Mark Rute, premijer Holandije.
- Što se tiče naoružanja, naš stav je jedinstven: Rusija mora da izgubi rat. S obzirom na to da ne možemo dovesti do direktne konfrontacije trupa NATO i Rusije, onda moramo da osiguramo to da Rusija može da nastavi borbu i da ima pristup svom neophodnom naoružanju, rekao je Rute.
Nesagledive posledice
Rat u Ukrajiniušao je u četvrti mesec i lideri zemalja NATO od početka tvrde da neće slati trupe u Ukrajinu jer bi to dovelo do direktnog sukoba s Rusijom, što može imati nesagledive posledice.
Takođe, NATO je iz istog razloga odbio i uspostavljanje zone zabranjenog leta.
Uprkos tome, NATO sa SAD na čelu podržava Ukrajinu slanjem naoružanja i vojne opreme. Rusija je u više navrata ponovila da su isporuke stranog oružja legitimna meta za njene krstareće rakete.