"U RUSIJI ĆE DOĆI DO REVOLUCIJE" Kijev likuje, Kremlj besan na Ankaru, Vašington šalje zabranjeno oružje, situacija se drastično usijava

Na ukrajinskom frontu i dalje nema suštinskih promena. Kontraofanziva Kijeva ide dosta sporo, Rusija se uglavnom bavi svojim unutrašnjim problemima, izazvanim pobunom šefa Vagnera, Jevgenija Prigožina, a na diplomatskom planu teku aktivnosti vezane za snabdevanje Ukrajine zapadnim naoružanjem i prijem Kijeva u članstvo NATO. Sve to, kao i obično propraćeno je pretnjama i uvredama sa obe strane.

Početak nedelje obeležila je izjava ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog, da rat neće biti završen dokle god je okupiran Krim. On je istakao da ne odustaje od planova da povrati Krim, uprkos problemima sa ukrajinskom kontraofanzivom.

Iz Moskve je smesta stigao odgovor portparolke Ministarstva spoljnih poslova, Marije Zaharove, koja je izjavila da izjava Zelenskog, o potrebi da se bori za Krim, dokaz njegove "nacističke suštine".

- On je mnogo godina zamišljao Krim bez vode. A sada i bez Krimljana. Nacistička suština kijevskog Napoleončića - kazala je Zaharova.

Ovakav nedvosmislen i odlučan stav ukrajinskog lidera, podstaknut je oružanom pobunom plaćeničke grupe Vagner u Rusiji, što je navelo Zelenskog da zaključi kako ruski predsednik, Vladimir Putin, gubi kontrolu nad sopstvenim narodom.

- Prvo, vidimo da Putin ne kontroliše sve. Vagnerovo kretanje duboko u Rusiju i zauzimanje određenih regiona pokazuje koliko je to lako učiniti. Putin ne kontroliše situaciju u regionima - rekao je Zelenski.

Zelenski je naveo i da izveštaji ukrajinske obaveštajne službe pokazuju da Kremlj meri podršku Prigožinu i tvrdi da polovina Rusije podržava pobunu šefa Vagnera i paravojne grupe. Zelenski je rekao i da je Prigožinova pobuna "u velikoj meri uticala na rusku moć na bojnom polju" i da bi mogla biti od koristi za kontraofanzivu Ukrajine.

Ukrajinski predsednik je rekao da je primetno da se Putin više ne pojavljuje u javnosti od kada je plaćenička grupa počela, pa završila svoju haotičnu pobunu.

- Gde je Putin nestao posle svih ovih događaja? On retko izlazi na sunce, vidimo ga samo u kabinetu - dodao je Zelenski.

On je naglasio da bi u Rusiji moglo da dođe do nove pobune kao i da postoje ljudi koji će je podržati.

- Postoji znak da bi moglo da dođe do još jedne pobune u Rusiji, revolucije. Pored toga, postoji mnogo ljudi koji bi mogli da podrže takvu pobunu - rekao je Zelenski

Govoreći o toku ukrajinske kontraofanzive, Zelenski je kazao da ide sporijim tempom zbog toga što je počela kasnije i zbog toga što je Rusija učvrstila odbranu.   

U pojedinim delovima zemlje ukrajinska vojska ne može "ni da pomisli da započne" napade, jer nema odgovarajuće oružje, napomenuo je Zelenski, ponovivši apel zapadnim saveznicima za bržu isporuku naoružanja.

Kasnije, tokom nedelje, u intervjuu za ABC njuz, Zelenski nije negirao tvrdnje Vašington posta da su ukrajinski zvaničnici nedavno rekli direktoru CIA, Vilijamu Bernsu, da je cilj kontraofanzive da se vojska približi Krimu i potom da se Putin primora na razgovore.

- Apsolutno je jasno, logično retoričko pitanje da onog momenta kada Ukrajina stigne do administrativne granice sa privremeno okupiranim ukrajinskim poluostrvom, Krimom, vrlo je verovatno da će Putin biti primoran na dijalog sa civilizovanim svetom, nasuprot situaciji kakva je bila pre totalne invazije, jer će biti oslabljen - rekao je Zelenski.

Zelenski je tokom nedelje posetio Tursku gde se sastao sa svojim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom. Cilj posete bilo je osiguranje više zapadnog oružja i podrška ambiciji Kijeva da se pridruži NATO. Ipak, Vašington je gotovo istovremeno upozorio da Ukrajina neće postati članica NATO na Samitu Alijanse u Viljnusu.

Turska podržava težnje Ukrajine za članstvom u NATO, rekao je Erdogan Zelenskom tokom sastanka u Istanbulu, ali je takođe pozvao na "povratak mirovnim naporima" kako bi se okončao sukob.

Erdogan je upozorio da su inicijative koje je Turska iznela u Istanbulu prošle godine za rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine, uključujući sporazum o žitu, naišle su na protivljenje lobista nastavka sukoba.

- Sporazumi o žitu, razmeni zarobljenika i drugi diplomatski napori koji su započeti Istanbulskim procesom, nažalost, naišli su na protivljenje ratnih lobista. Sa ovim lobiranjem se suočila i Turska. Da su istanbulske inicijative bile prihvaćene kao način da se okonča sukob, ne bi bilo toliko gubitaka i suza. Postali smo meta lobista rata zbog naše uravnotežene politike. Bili smo pod mnogo većim pritiskom onih kojima se to ne sviđa. Kao i uvek, koristili su opoziciju kao polugu pritiska - rekao je on.

Da je poseta Zelenskog Ankari urodila plodom, bar što se Ukrajine tiče, svedoče i pogoršani odnosi Turske i Rusije, nakon odluke Erdogana da odobri prebacivanje komandanata Azova iz Turske u Kijev, što je izazvalo bes Moskve.

- Događaji koji su se desili prošlih nedelja, nažalost, jasno pokazuju da Turska postepeno i sigurno prelazi iz neutralne zemlje u neprijateljsku - rekao je predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost, Saveta Ruske Federacije, Viktor Bondarev.

Prema njegovim rečima, razlozi za ovakav neprijateljski iskorak Turske su, s jedne strane, pritisak Alijanse, ali i faktički raskid sporazuma o žitu, sa druge.

- Ostanak vođa Azova u Turskoj bio je kamen temeljac sporazuma o razmeni zarobljenika između Rusije i Ukrajine. Redžep Tajip Erdogan koji ima mnogo lica i ranije je donosio glupe i impulsivne odluke: koketirao je sa Islamskom Državom, uticao na pad ruskih aviona, davao Ukrajini dronove", a ovakvo ponašanje i nije bilo moguće drugačije opisati nego kao nož u leđa, što je predsednik RF Vladimir Putin i uradio - naveo je Bondarev, dodajući da je Turska to namerno ignorisala, te da je još istupila za ubrzan ulazak Ukrajine u NATO i izgradnju fabrike za proizvodnju borbenih dronova u Ukrajini.

Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, razgovarao je telefonom sa turskim kolegom Hakanom Fidanom.

- Ankari je skrenuta pažnja na destruktivnost politike nastavka isporuka vojne tehnike kijevskom režimu. Odgovarajući koraci, kako je naglašeno, mogu dovesti samo do negativnih posledica - navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, reagujući na glasine da bi uskoro moglo doći do mirovnih pregovora Moskve i Kijeva, izjavio je da Moskva još ne vidi izglede za pregovore između Rusije i Ukrajine, ali i da ne zatvara vrata ovoj mogućnosti.

- Razgovarali smo na različitim nivoima, uključujući i najviši nivo, da ruska strana nikada nije zatvorila vrata pregovaračkom procesu, ali mi ne vidimo nikakve izglede za ovaj pregovarački proces za sada. Nama je važno da ostvarimo svoje ciljeve i oni se mogu postići različitim metodama. Međutim, političke i diplomatske metode su, nažalost, trenutno nedostupne, pre svega zato što kijevski režim odbija ovu priliku, a i zato što Vašington očigledno nije raspoložen za ovaj proces - rekao je portparol ruskog predsednika, komentarišući saopštenje beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da bi mirovni pregovori o Ukrajini mogli da počnu do jeseni.

Kako je naveo, Sjedinjene Američke Države vrše direktan uticaj na kijevski režim i direktno njime upravljaju.

Beloruski predsednik Lukašenko je ranije rekao da bi se situacija do jeseni mogla promeniti i da bi sukobljene strane mogle da počnu pregovore. Prema njegovom mišljenju, Evropa, pre svega Francuska, spremna je za razgovore, dok su Sjedinjene Američke Države uzdržane će biti otvorene za dijalog nakon neuspeha kontraofanzive ukrajinske vojske.

Peskov je odbacio kao "fikciju" izveštaj Financial Times (FT) o tome da je kineski predsednik, Si Đinping, lično upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina da ne koristi nuklearno oružje u Ukrajini.

FT je naveo, pozivajući se na ljude bliske Kremlju, da je Putin nezavisno odlučio da upotreba taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini ne bi Rusiji dala prednost. Nuklearni napad pretvorio bi verovatno područja koja je Putin zauzeo u ozračenu pustoš i ne bi puno pomogao napredovanju njegovih snaga, navodi list.

U međuvremenu, administracija Džoa Bajdena saopštila je da nije odobrila niti dala podršku za tajne sastanke bivših zvaničnika Službe nacionalne bezbednosti s ruskim ministrom spoljnih poslova, Sergejem Lavrovom, o mogućim pregovorima o prekidu rata u Ukrajini, što je izazvalo popriličan skandal.

- Bajdenova administracija nije odobrila te razgovore. A kao što smo već rekli, o Ukrajini nećemo razgovarati bez Ukrajine - rekao je portparol Stejt Departmenta, negiravši izveštaj NBC da su se bivši američki zvaničnici u aprilu sastali s Lavrovom u Njujorku, zajedno s bivšim američkim diplomatom i predsednikom Veća za spoljne odnose na odlasku Ričardom Hisom i dva bivša pomoćnika iz Bele kuće.

Međutim, iz Vašingtona je stila šokantna vest, da je predsednik Džozef Bajden, doneo odluku da se Ukrajini pošalju kasetne bombe.

- Bila je to veoma teška odluka sa moje strane. Razgovarao sam o tome sa našim saveznicima, razgovarao sam o tome sa našim prijateljima na Kapitol hilu - rekao je Bajden i dodao da "Ukrajincima ponestaje municije".

Bajden je rekao da se kasetna municija šalje kao "prelazni period" dok SAD ne budu u stanju da proizvedu više artiljerije kalibra 155 mm za američke haubice koje omogućile Ukrajini da povrati teritoriju tokom prošle godine.

Konvenciju, kojom je zabranjeno korišćenje kasetne municije, potpisalo je više od 100 zemalja sveta, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, dok SAD, Ukrajina i Rusija nisu potpisnice.

Povodom odluke Bele kuće oglasio se i Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, Džejk Saliven, koji je rekao da je Amerika svesna odluke o slanju ove vrste municije.

- Svesni smo da kasetna municija stvara rizik od povređivanja civila od neeksplodiranih ubojnih sredstava. Zato smo ovu odluku odlagali koliko god smo mogli. Međutim, postoji rizik od povređivanja civila čak i ako ruske trupe i tenkovi zauzmu ukrajinske položaje i pokore više ukrajinskih civila jer Ukrajina nema dovoljno artiljerije - rekao je Džejk Saliven.

Ističe da je takav razvoj situacije neprihvatljiv za Ameriku.

- Ukrajina ne bi koristila ovu municiju na teritoriji neke strane zemlje. Ovo je njihova država koju oni brane. Oni štite svoje građane i motivisani su da koriste bilo koji sistem naoružanja koji može da minimizira rizik za te građane - rekao je Bajdenov savetnik.

Sekretar Saveta bezbednosti Rusije, Nikolaj Patrušev, izjavio je da se vojne pretnje Rusiji od NATO intenziviraju.

- Izgradnja vojne infrastrukture NATO u blizini ruskih granica, intenziviranje obaveštajnih aktivnosti, prisustvo taktičkog nuklearnog oružja u Evropi povećavaju vojne pretnje Rusiji. Naši neprijatelji povremeno pokušavaju da sprovedu planove da unište Rusiju. Tako su 90-ih godina prošlog veka izazvali sukob na Severnom Kavkazu koristeći međunarodne terorističke organizacije. A sada smo ponovo prinuđeni da zaštitimo rusko stanovništvo, koje je završilo van granica Rusije i bilo podvrgnuto genocidu - rekao je Patrušev, dodavši da su planovi Zapada osuđeni na neuspeh.

S druge strane, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je da će preokrenuti "svaki kamen" kako bi ruski predsednik Vladimir Putin odgovarao za agresiju na Ukrajinu.

- Nećemo ostaviti nijedan kamen neokrenut sve dok Putin i njegove pristalice ne odgovaraju za zločine u Ukrajini - rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u izjavi povodom otvaranja centra za krivični progon zločina počinjenih u Ukrajini.