Beograd ima efekat TOPLOTNOG OSTRVA: Temperature se u različitim delovima grada razlikuju i DO 10 STEPENI
Temperatura izmerena u različitim delovima Beograda može da odudara i po nekoliko stepeni zbog mikroklimatskih karakteristika, a takve razlike najbolje se vide kada je vedro i bez vetra. Primera radi, danas popodne je na Dorćolu je izmereno dva stepena ispod nule, u Surčinu je temperatura bila tačno na nuli, u Novom Beogradu minus osam, a u Mladenovcu minus devet.
- Najniže temprature su u nižim delovima grada, dok je u višim delovima manje hladno. Pored toga, Beograd je specifičan zato što postoji takozavni efekat toplotnog ostrva, što znači da je u centralnim delovima grada, zbog izraženije urbanizacije i gusto naseljenih delova prestonice, kao i zbog grejanja više kuća i stanova, temperatura različita u odnosu na perfirene delove grada. Pored toga, toplije je uz Dunav i Savu na obali nego na mestima udaljenijim od reka. Voda greje prizemni vazduh i ne dozvoljava da se ohladi više nego onaj vazduh iznad polja - objašnjava meteorolog Nedeljko Todorović.
Grad podeljen u pet zona
Danas oko 16 sati je na Dorćolu i u Mirijevu izmereno -2 stepena, na Trgu republike je bilo -3, koliko i na Banovom brdu, dok je na Novom Beogradu bilo -8, a u Mladenovcu -9. Zanimljivo je da je u Surčinu izmereno čak tri stepena više nego u centru: živa je bila na nuli. Zanimljivo, jer je ovaj deo grada u ekološkom atlasu Gradskog zavoda za javno zdravlje iz 2002. smešten u hladnije krajeve prestonice.
U tom atlasu prestonica je podeljena u pet topoklimatskih zona. Prva je Surčinski plato, a ona je, između ostalog obuhvatila Surčin, Zemun, ali i Makiš ka Obrenovcu. Druga je Krnjača, odnosno kompletna leva obala Dunava, treća Novi Beograd, četvrta Brdovito zaleđe (Mirijevo, Banjica, Banovo brdo, Miljakovac, Rakovica...) i peta zona – centar grada.
Doduše, u tom atlasu izražene su i ruže vetrova, a velike temperaturne razlike osećaju se kada je vreme vedro i nije vetrovito. Todorović kaže da se pri "efektu vetra" razlike u temperaturi smanjuju jer vetar izjednačava prizemne temperature.
A Novi Beograd predstavlja takozvano "hladno ostrvo".
- U januaru i februaru, posebno ako je vreme mirno i ima snežnog pokrivača, na Novom Beogradu se stvara svojevrsno jezero hladnog vazduha i formira se prizemna magla. Tada se dešava da temperatura u ovom delu grada bude -10, kada je u centru grada -5, a na Košutnjaku još dva-tri stepena viša – objašnjavaju stručnjaci.
Meteorolog Đorđe Đurić kaže da je razlika između centralnih i perifernih delova grada najviše primetna kada na našim prostorima preovlada anticiklon polje visokog vazdušnog pritiska.
- Pri takvim uslovima primećuje se nekad i veća razlika između periferije i centra grada. Ona može biti tri do četiri stepena, a u ekstremnim situacijama i do 10 stepeni. Često tokom leta biva slučaj da u centru Beograda bude 22 ili 23 stepena, a na periferiji bude prijatnije, sa oko 14, 15 stepeni - kaže Đurić.
U Srbiji aktiviran NARANDŽASTI METEOALARM: Vremenske prilike veoma OPASNE za bezbednost ljudi
U centru -15, u Batajnici -26
Međutim, podaci iz 2012. jasno ilustruju da tako nešto može da se dogodi i zimi. Te zime, koja je bila ekstremno hladna, početkom februara je u centru Beograda izmereno -15 stepeni, na aerodromu u Surčinu -24, a na aerodromu u Batajnici čak -26, što u istom gradu daje razliku u temperaturi od čak 11 stepeni!