Heroj sa linije 31 kojeg jedan devetogodišnjak nikada neće zaboraviti: Dalibor je postao legenda grada (VIDEO)

Godina koja je na izmaku zasigurno će biti upamćena i po herojskom delu jednog vozača gradskog autobusa. Gest Dalibora Miljkovića pravo je herojsko delo i jedan devetogodišnji dečak pamtiće ga celoga života, ali i njegovi roditelji.

Vozača sa linije 31, Dalibora Miljkovića, ova porodica će pamtiti po tome što je dečaka spasio jedne večeri u Beogradu. Devetogodišnji dečak se te večeri izgubio u gradu i lutao je sve dok oko ponoći nije ušao u autobus koji je vozio baš Dalibor. 

Ovaj vozač je na svom displeju uveče video poruku koja je poslata iz Operativno-kontrolnog centra Sekretarijata za javni prevoz, da se u gradu traži mališan. Dok je vozio, kako kaže, proradila je ljudskost i psiha te je svako malo razmišljao samo o dečaku, dok su se istovremeno u gradskim službama, ali i na društvenim mrežama, i u policiji usijali telefoni. Svi su delili sliku i vest o tome kako je u toku potraga za devetogodišnjim dečakom koji se u jednom momentu pojavio na vratima u autobusu, na liniji 31, baš u smeni Dalibora Miljkovića. Odjednom je ugledao uplašenog mališana kako ulazi na stanici Terazije i odmah počeo da postupa po dobro poznatoj i tačno određenoj proceduri kako bi zbrinuo dečaka za kojim je u tom trenuku tragao čitav grad.

- Dobili smo oko pola devet uveče poruku da se izgubio dečak sa detaljnim opisom. Kakvu jaknu ima na sebi, kakve pantalone, kakvu torbu. Sve i da neću, kada vidim takve poruke počinjem da skrećem pogledom po autobusu ne bih li našao osobu koja se traži. Tako sam i video dečaka, oko ponoći, to je bio zadnji polazak na liniji 31. On je ušao na Terazijama. Primetio sam ga po opisu koji su nam poslali, samo sam ga pogledao, on je ušao i seo na mesto iza vozača. U tom momentu sam ponovo otvorio poruku koju smo dobili o njegovom nestanku, pogledao opis i video da se dečak potpuno uklapa u obaveštenje koje smo dobili - objašnjava Dalibor i nastavlja:

- Odmah na sledećoj stanici, kod Beograđanke, stao sam i upalio sva četiri žmigavca, izašao iz svoje kabine, otišao do dečaka i upitao kako se zove. On mi je rekao ime, ime se poklapalo. Pitao sam ga za prezime i prezime se poklapalo - to je bio momenat kada sam shvatio da sam pronašao dečaka za kojim se tragalo već par sati. Pitao sam ga gde je pošao, rekao mi je da ide na Konjarnik, odmah potom upitao sam ga šta će tamo na šta je on samo pognuo ramenima. Tada sam shvatio da je jako uplašen pa nisam hteo da ga maltretiram sa pitanjima, samo sam mu rekao "da li znaš da su čiki javili da si se izgubio, čika je dobio poruku kojom je obavešten da si se ti izgubio" na šta je on opet pognuo ramenima. Tada sam ga uzeo za ruku i smestio ga kod mene u vozački prostor. On je stajao pored mene dok sam ja vozio, a u toku vožnje kontaktirao sam dispečerski centar koji je dalje kontaktirao policiju, a oni mene - objašnjava Dalibor proceduru prijave nestanka i dodaje da je tada policajcima rekao da ga sačekaju na okretnici linije 31, na poslednjoj stanici.

Dalibor je policiji objasnio da je dečak živ, zdrav, nema nikakvih povreda i da je samo uplašen. Kada je stigao na okretnicu, policija ga je već čekala.

- Dečak je bio jako uplašen. Kada smo izašli iz autobusa, držao me je za ruku, a dok smo se kretali prema poslednjoj stanici, trudio sam se da mu skrenem misli i smirim strah. Postavljao sam mu pitanja poput onih, kako je u školi, za koga navija... Čisto kako bih ga smirio - priča ovaj heroj kroz osmeh i dodaje da ga je dečak u jednom momentu pitao "da li moji roditelji brinu za mene". 

- Tada sam mu rekao da su mu roditelji zabrinuti, ali da sam ja javio njegovoj mami i tati da je on sa mnom, na sigurnom i da nema nikakvih problema. Da će ga roditelji sačekati na poslednjoj stanici. Došle su tri policijske patrole, pa sam ih ja, pošto je dečak bio uplašen, zamolio da sklone dve, da ih bude što manje - objašnjava Dalibor. 

Vozač GSP-a na liniji 31 i heroj Beograda kaže da se nakon ovog događaja čuo sa dečakovim ocem koji je želeo da mu se zahvali na ovom humanom činu. Dalibor je iskoristio tada priliku i da svog novog malog druga pozove da mu se nekada javi i dođe da se sa njim vozi autobusom na liniji 31 i da zajedno sa njim upozna taj deo grada koji Dalibor pokriva u okviru gradskog prevoza.

Daliborove kolege, a i on sam, kada krenu na posao, nikada ne znaju sa kakvim će se sve situacijama susresti u toku radnog vremena. Ima i onih dobrih, i onih loših, ali ovaj Daliborov gest zasigurno će ostati upamćen kao herojski.

- Bude raznih situacija. Radim stalno večernje polaske, od pet posle podne, pa do dvanaest sati uveče, bude raznih situacija, ali ja na njih gledam uvek pozitivno. Uvek sam nasmejan i trudim se da svaku brigu i nervozu ostavim kod kuće i da nastavim dalje sa poslom - govori Dalibor u našem razgovoru,  a otkriva i da ga često putnici pitaju kako je uvek tako pozitivan, a on odgovara da prosto želi da se samo smeje i na sve gleda pozitivno.

Kako ističe, radi sa ljudima pa ima raznih situacija za ispričati, ali shodno tome da uglavnom radi večernje polaske, uglavnom je sa omladinom tako da mu nikada nije dosadno. Dalibor kaže i da je sada omiljen među kolegama. Kako ističe, nazivaju ga herojem, hvale ga, diče se i ponose njime nakon ovog događaja, a mnogi Beograđani su sigurno saglasni sa tim pohvalama.