fbpx
Skip to main content
Marko Stojčić

Kuda ide razvoj prestonice? Glavni urbanista Stojčić otkriva sve tajne i planove za lepšu budućnost svih Beograđana!

FOTO: Privatna arhiva
Marko Stojčić srpski je arhitekta i glavni urbanista Grada Beograda. Autor je većeg broja objekata u Srbiji i inostranstvu, kao i većeg broja urbanističkih projekata.

Beograd, grad veoma burne istorije, jedan je od najstarijih u Evropi. Njegova istorija traje punih 7.000 godina. Kada govorimo o urbanističkim promenama grada Beograda posmatranim u rasponu jednoga stoleća, od Drugog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata, moramo reći da je grad doživeo potpun preobražaj.

 Od polurazrušene varoši sa svim odlikama orijentalnog urbanizma i arhitekture, postao je evropski grad, zapadnjački urbanizovan.

SPOMENIK STEFANU NEMANJI ĆE USKORO BITI PREDAT GRADU: Skulptura pokazuje da Srbija konačno poštuje svoju istoriju (FOTO)

SPOMENIK STEFANU NEMANJI ĆE USKORO BITI PREDAT GRADU: Skulptura pokazuje da Srbija konačno poštuje svoju istoriju (FOTO)

Posadi svoj hlad

Posadi svoj hlad

ODMOR ZA DUŠU! Beo zoo-vrt pravo mesto za zabavu ove zime: Životinje se uvek raduju posetiocima! (FOTO/VIDEO)

ODMOR ZA DUŠU! Beo zoo-vrt pravo mesto za zabavu ove zime: Životinje se uvek raduju posetiocima! (FOTO/VIDEO)

Na pitanje kako je grad Beograd izgledao u dugim i velikim razdobljima, najbolje govore sačuvani arheološki podaci. Jedna od njih je lokacija vinčanskog razdoblja i nije beogradska greda na ušću Save u Dunav, niti je rimski kastrum sa vojničkim strategijskim rešenjima nametnuo lik potonjim gradskim naseljima, a od srednjevekovnog Beograda ostala je mogućnost rekonstrukcije slika dvorca, tvrđave i zgrada uz tvrđavu iz vremena kada je Beograd postao prestonica srpske države.

To je klasična slika grada na brdu u čijem podnožju su velike reke. Nakon toga sledi slika gradskog naselja turskog Beograda sa fizionomijom živopisnog haosa, sa tornjevima džamija kao vertikalama, koje su štrčale kao simboli načina života tadašnjeg stanovništva. Kratkotrajna austrijska vlast u 17. i 18. veku donela je malo više reda u ritmu ulica i kuća Beograda.

Na dva hronološka ruba istorije modernog Beograda nalaze se Plan varoši u šancu Emilijana Josimovića iz 1867. godine i Generalni plan Beograda 2021. godine koji je usvojen 2003. godine. Veliko ostvarenje modernih urbanističkih koncepcija vezuje se za širenje Beograda preko Save, ali i za imena inženjera Đorđa Pavlovića Kovaljevskog i arhitekte Nikole Dobrovića. Veliku panoramu Beograda čine dve važne urbane komponente i obeležja, Prostorni kompleks Beogradske tvrđave, koji je podeljen na Gornji i Donji grad i park Kalemegdan i Zemunska kosa iznad starog dela grada, Gardoš sa ostacima tvrđave.

novogodišnja-rasveta
Foto: Privatna arhiva

Kratka mirna razdoblja, između velikih istorijskih potresanja koje je grad doživljavao u modernoj istoriji, ostavile su mnoge gradske celine nedovršenim, planski ili spontano izgrađena naselja u širokom području grada, železnicom okovane obale, stanovanje u soliterima na periferiji, večitu temu metro, ali i grad sa brojnim delima graditeljske prošlosti. Na kosi starog dela grada i na njenim padinama, a naročito duž reke Save, ona uporno traju, odolevajući vremenu i promenjivoj urbanoj volji, kao najvredniji deo lika grada, koji uprkos svemu dostojno nosi naziv - metropola.

Više o samom urbanističkom razvoju grada Beograda, novim planovima, novim ulaganjima, investicijama i šta se dešava sa čuvenim metroom objasnio je glavni gradski urbanista Marko Stojčić.

Marko Stojčić srpski je arhitekta i glavni urbanista Grada Beograda. Autor je većeg broja objekata u Srbiji i inostranstvu, kao i većeg broja urbanističkih projekata.

Marko Stojčić
FOTO: Privatna arhiva

Među najznačajnijim su: kompleks u Sportskom centru "Košutnjak", u okviru kog se realizuje i Nacionalni trening centar, omladinski sportski kamp "Karataš", objekat novog naučnog centra Instituta za fiziku Srbije, stambeni objekat na Voždovcu, stambeni objekat na Starom gradu, komercijalni objekat u Surčinu, Komercijalni objekat "Agroform" u Cirihu, stambeni objekat u ulici Ljutice Bogdana, hotelski objekat KAP u Podgorici, javne parkovske površine u Vršcu na 4 lokacije, projekti izgradnje oko 250 dečjih igrališta u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Kada su prvi planovi gradskog urbaniste Marka Stojčića u pitanju, urbanista navodi da je bilo mnogo ideja, pa je tako istovremeno krenuo u više aktivnosti, a kao jednu od najvažnijih izdvaja, što ujedno predstavlja i glavni posao gradskog urbaniste, jeste planska dokumentacija.

- Naša ambicija koju uspešno ostvarujemo jeste da po prvi put u istoriji ceo grad Beograd bude pod planskom dokumentacijom, planovima detaljne regulacije, što u principu znači da svaki stanovnik grada Beograda koji ima neku imovinu, u smislu parcela, da tačno zna gde i šta može da gradi i da zna kada može doći do te realizacije. Nažalost, pre šest do sedam godina, imali smo svega jednu trećinu teritorije grada koja je bila pokrivena planskom dokumentacijom, a sada smo već na 70 odsto, tako da uspešno obavljamo tu prvu moju ambiciju - objašnjava Stojčić.

Kao drugu ambiciju, ali ne i manje značajnu, urbanista navodi i pokušaj da se grad potpuno transformiše u smislu hijerarhije u saobraćaju.

- Svesni smo da danas u Beogradu funkcioniše, odnosno da je u upotrebi gotovo 650.000 automobila i da je to jako veliki broj automobila za grad ove veličine. Automobili su zaposeli sve slobodne površine, pa je naš cilj da uspostavimo novu hijerarhiju koja glasi da pešak bude najvažniji učesnik u saobraćaju, biciklista na drugom mestu, gradski prevoz na trećem mestu i da se tek na četvrtom mestu nađu putnički automobili - objašnjava Marko Stojčić i dodaje:

- Idemo i ka tom cilju, proširujemo pešačke zone, povezujemo logične celine grada sa pešačkim i biciklističkim zonama i na taj način postižemo da grad Beograd bude kvalitetnije mesto za život u smislu kvaliteta vazduha, prostora za rekreaciju i sve ono što prati takav razvoj grada, biće mnogo više prostora za ono što je lepo u jednom gradu.

Kao treću stvar, Marko Stojčić izdvaja izgradnju metro sistema kao jedan od najvažnijih projekata koji se trenutno realizuje.

- Gotovo pola veka razgovaramo o tome, razmišlja se, rade se neki planovi i sada smo po prvi put, ne na korak do početka, već smo započeli taj postupak i nema povratka u smislu tehničke dokumentacije, u smislu izvođenja - rekao je Marko Stojčić i dodao da će već sledeće godine, na kraju godine, na Makiškom polju, ako sve bude kao po planu, krenuti sa radom gradilište koje označava početak izgradnje metroa.

Glavni gradski urbanista dodaje da će se odmah naredne, 2022. godine krenuti u građevinske radove na izgradnji tunelskog sistema metroa koji ide plitko ispod površine zemlje, a kasnije ulazi u zemlju.

- Gradimo prvi deo prve linije, a odmah nakon toga ide se u izgradnju druge linje, pripremamo trasu treće linije tako da će taj budući sistem činiti te tri linije - dodaje Marko Stojičić i dodaje da bi četvrta stvar, po njegovom planu izrade bila izrada generalnog urbanističkog plana koja bi po prvi put trebalo da bude ne samo strateški dokument za urbanističko delovanje, već i strateški dokument u svim razvojnim oblastima grada, aktivnostima i delatnostima i koji bi trebalo biti drugačiji u smislu izgleda planske dokumentacije koji će biti potpuno oslobođen grafike, i nečim što je namenjeno samo arhitektama, urbanistima ili onima koji se bave i izgradnjom infrastrukture, već da obuhvata nešto što služi za sve građane Beograda, da mogu da razumeju kakvi su pravci razvoja grada, gde ćemo se baviti poljoprivredom, kako će izgledati saobraćaj, gde ćemo imati rekreativne površine, gde ćemo stanovati, kako će nam izgledati ekološka slika.

- Ovakav plan oročen je do 2041. godine kada bi trebalo da imamo presek i vidimo kako funkcionišu pravci razvoja - dodaje gradski urbanista.

Kada je reč o razvitku Beograda kroz istoriju, i koliki uspeh je postigao, kao jednu od najzanačajnijih preseka i poređenja gradski urbanista navodi samu spoljnu granicu grada. 

- Situacija je sada dosta zrelija, sa velikom sigurnošću možemo da kažemo koliki je naš grad i koliki će biti. Neka demografska predviđenja su da će grad Beograd imati nekoliko hiljada ljudi manje 2041. godine, na sreću, što znači da se mi rukovodimo podatkom da imamo isti broj stanovnika narednih 20 godina što predstavlja znak da mi ne treba da se baziramo na nove teritorije već na poboljšanje kvaliteta života u okviru prirodnih granica Beograda koje imamo danas - navodi Stojčić.

Kada je reč o turističkoj posećenosti Beograda kroz dolaske stranih turista i koliki udeo u tome ima urbanistički razvoj grada, Stojčić odgovara: 

Marko Stojčić
FOTO: Privatna arhiva

- Sve ovo što radimo, prva ideja su nam građani Beograda, odnosno njegovi stanovnici, pa kao pozitivna nus pojava javlja se i poseta turista koji treba da uživaju u svemu onome što grad Beograd ima danas kao kulturno nasleđe, odnosno sve ono što će imati u budućnosti kroz sve ove projekte kada ih realizujemo - navodi gradski urbanista. 

Kao još jedan od glavnih projekata koji će se realizovati u Beogradu, koji je od izuzetnog značaja za građane glavnog grada zasigurno jeste most preko Ade Huje koji treba da poveže levu i desnu obalu Dunava koji je nastavak spoljne magistralne tangente, zatim Savski most pored Beograda na vodi koji će doprineti boljoj povezanosti Novog Beograda i starog dela grada.

Marko Stojčić
FOTO: Privatna arhiva

- Ako se trudim da izdvojim jedan od najznačajnijih projekata, uvek navodim Linijski park, sada već najznačajniji projekat kada je reč o uređenju javnih površina. On treba da zameni prostor nekadašnje železničke pruge koji je od Brankovog do Pančevačkog mosta blokirao komunikaciju između urbanog dela grada i Save, odnosno Dunava, pa ćemo tim parkom u dužini od 4.6 km dobiti jedan od najznačajnijih novih otvorenih prostora, kao nešto značajno za rekreaciju, za sportske i kulturne aktivnosti koji će se tu nalaziti i ne samo to, već će povezivati nekada presečene delove tom železničkom prugom koja je bila velika barijera - rekao je Stojčić.

- Imamo još puno projekata kao što je Savski trg, koji gotovo da je završen, za nekoliko nedelja će biti u upotrebi. On formira posebnu tačku koja označava novi centar grada zbog velikih sadržaja Beograda na vodi i izmeštanja same stanice, tu ćemo imati ukrštanje prve i druge linije metroa, tako da se tu dosta sadržaja gradi i menja, ima mnogo inicijative i na taj način pravimo bar desetak lokacija koje možemo nazvati centrom grada - navodi glavni urbanista Grada Beograda za kraj.

SD beograd

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
22 Beograd