fbpx
Skip to main content
krpelj

AKO IDETE U PRIRODU BUDITE POSEBNO OBAZRIVI GDE STAJETE: Ovo je 10 mesta u Beogradu gde ima najviše krpelja - neki su zarazni

Foto: Profimedia/ilustracija
Svi oni koji predstojeći vikend i slobodne dane požele da provedu u prirodi trebalo bi da, osim poštovanja epidemioloških mera, povedu računa i o dosadnim krvopijama iz trave - krpeljima.

Trenutno su, kako kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, najrasprostranjeniji u šumama i uz ivice šuma u okolini grada (Bojčinska, Lipovička i Manastirska, Zabran u Obrenovcu, Košutnjak, Topčider, Banjička šuma, Avala, Ada Ciganlija i Ada Huja). Među krpeljima ima i onih koji su zaraženi bakterijom borelija burgdorferi.

BEOGRAD JE PREŠAO 600.000 VAKCINISANIH: Prestonica nadomak cilja da se vakciniše polovina punoletnih stanovnika!

BEOGRAD JE PREŠAO 600.000 VAKCINISANIH: Prestonica nadomak cilja da se vakciniše polovina punoletnih stanovnika!

HAVARIJA U ŽARKOVU: Ulicama se slivali potoci, ali ne vode, već OVOGA (FOTO)

HAVARIJA U ŽARKOVU: Ulicama se slivali potoci, ali ne vode, već OVOGA (FOTO)

SKANDAL U BEOGRADU! Muškarci pokazivali simbole VELIKE ALBANIJE, policija hitno reagovala

SKANDAL U BEOGRADU! Muškarci pokazivali simbole VELIKE ALBANIJE, policija hitno reagovala

- Procenat krpelja zaraženih bakterijom koja izaziva lajmsku bolest varira od godine do godine, kao i između lokacija na kojima je uzet uzorak. Ovog proleća prosečna zaraženost je oko 20 odsto što je nešto manje nego proteklih nekoliko sezona - kažu u Zavodu i ističu da još od marta rade uzorkovanje krpelja i analizu na prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest.

Kako se zaštititi

Iz Zavoda preporučuju da se prilikom odlaska u prirodu nosi garderoba dugačkih rukava i nogavica svetlijih boja jer se tako krpelji mogu lakše uočiti, da se glava pokrije šeširom, kačketom, maramom... Nogavice pantalona uvuku u čarape.

Preporuka je i zatvorena obuća, da se ne hoda bos po neuređenim travnatim površinama i da se na njih ne odlaže odeća i ne leži na travi...

Preporučljivo je i koristiti i sredstva protiv krpelja, ali treba znati da ona ne pružaju stopostotnu zaštitu. Zbog toga je posle svakog dolaska iz prirode potrebno temeljno pregledati kožu, posebno delove koji su nežniji, gde krpelj lakše može da se "zakači".

Redovno kosite dvrorišta

Oni sugrađani koji imaju svoje dvorište trebalo bi redovno da ga kose i održavaju, a oni koji imaju ljubimce da ih redovno kontrolišu jer imaju veliku ulogu u rasejavanju krpelja. Zbog toga je potrebno i ljubimce zaštititi različitim repelentima u vidu ogrlica, tečnosti za kožu, šampona...

Odmah kod lekara

- Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti krpelj na telu, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi uklanjanja. Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata i narodnih saveta za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte, krema…) niti njegovo uvrtanje prilikom vađenja. Osim toga, potrebno je i pažljivo pratiti promene na mestu uboda. U slučaju pojave crvenila obavezno se javiti izabranom lekaru. Zbog toga što u mnogim slučajevima ubod krpelja i prvi znaci lajmske bolesti prođu neopaženo, potrebno je svakog izvađenog krpelja iz tela analizirati na prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Kao i prethodnih godina, i ove godine kod nas će biti moguća analiza donetih krpelja na prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Cena je 1.500 dinara za jednu analizu - kažu u Zavodu, koji se nalazi u Trebevićkoj ulici.

krpelj
Foto: Profimedia/ilustracija

Posle uklanjanja, krpelja bi trebalo sačuvati i odložiti u pogodnu posudu (kao što je ona za urin), u nju staviti vlažan komad vate i sve do odlaska u Zavod držati u frižideru. Uzorak krpelja može da se donese u Zavod za biocide i medicinsku ekologiju radnim danima od 9 do 15 časova.

S obzirom na to da se radi pi-si-ar analiza, nije neophodno da krpelj bude živ i stavljen u vodu, ali to olakšava pripremu krpelja za analizu. Izveštaj nakon analize mora potpisati i overiti specijalista mikrobiologije.

Projekat sa Ministarstvom zdravlja

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju od 2014. godine za Ministarstvo zdravlja sprovodi projekat „Detekcija izazivača lajmske bolesti, virusnog krpeljskog encefalitisa i humane granulocitne anaplazmoze na populaciji krpelja i teritorijalna distribucija na teritoriji Republike Srbije”. Uzorkovanje i analiza uhvaćenih krpelja na boreliju i druge izazivače bolesti ova ustanova radi u prestonici, ali i u nekoliko gradova u Srbiji.

Zavod u toku prolećnih meseci sprovodi i suzbijanje krpelja na travnatim površinama svih predškolskih ustanova na teritoriji Beograda.

Vremenska prognoza
Clear sky
23 Beograd