Ispovest vozača GSP koji vozi i po najvećoj vrućini: Kako bih izdržao, ujutru moram da obavim ovaj ritual

Visoke temperature mnoge od nas čine nervoznima, i retki su oni koji se obraduju kada po najvećoj vrućini treba da stignu sa jednog dela grada na drugi. A da li ste se ikada zapitali kako je na više od 35 stepeni onima koji ceo radni dan provode na točkovima, okruženi ne uvek prijatnim putnicima i suočeni sa odgovornošću za veliki broj života?

Kako se vozači osećaju tokom ove žege, za portal SrbijaDanas.com ispričao je vozač GSP-a Ljubiša Pokrajac.

- Ja radim po najvećoj vrućini, ali da mi smeta ne bih to radio. Imam noć da se odmorim i bitan mi je jutarnji ritual, da pročitam novine, popijem kafu, obilno doručkujem i da sam naspavam. Onda mi teži uslovi ne smetaju - rekao je Pokrajac.

Koncentracija mora biti jaka celu smenu

Većina vozila je nova, ali i dalje se desi da zbog gužvi moraju da se koriste i neka starija koja su u malo lošijem stanju nego druga, ali Ljubiši ni to ne predstavlja problem.

- Ja menjam, vozim i nova i stara vozila i tako mogu da osetim i dobre i loše strane ovog posla. Poptuno je uživanje da se vozi vozilo koje je novo i tiho a ima pritom i klimu. Činjenica je da smo mi kao u nekom terarijumu, i shodno tome u kabini ima više stepeni nego napolju. Kada nemamo klimu imamo prozor pred, koji olakšava vožnju – rekao je Ljubiša.

Dodao je i to da oni, ali i ostali učesnici u saobraćaju, moraju da vode računa u svim uslovima, a pogotovo ekstremnim.

- Za ljudski organizam je idealna temperatura oko 20 stepeni. Sve ima svoju težinu, po vrućini ljudi gube koncentraciju, kao i ostali učesnici u saobraćaju. A mi, kao profesionalci još više moramo da pazimo i na druge. U tome je razlika između običnog i profesionalnog vozača, da već imamo neko spremno rešenje za sve situacije u saobraćaju - rekao je Ljubiša.

Komentari putnika su raznorazni. Ima i lepih, pozitivnih, a naravno, postoje i oni koji nisu baš prijatni.

- Meni je simpatično to što kao da postoji neko opšte nepisano pravilo među ljudima da vozače treba tući. Ali treba i na to pozitivno gledati. Najsimpatičnije mi je na primer kada me bake zamole da im stanem izvan stajališta, a to nije dozvoljeno a ni bezbedno. Kada ih odbijem, često tako nežne i skrhkane prokomentarišu: "I treba da vas tuku!" - rekao je Ljubiša kroz smeh.

Ljubiša veoma voli svoj posao, ali ne voli monotoniju i zbog toga je uvek birao da nema stalnu maršutu, već da uvek vozi u drugi dao grada.

- Nemam neku stalnu liniju, i ne volim to. Monotono mi je. Volim da menjam linije jer mi na taj način bude zanimljivija vožnja. Drži mi koncentraciju to što menjam krajolike. Mada se dešavalo mi se da na raskrsnici pitam putnike "Na kojoj smo sada liniji?" pa onda oni misle da se šalim. Sada to ne može da mi se desi jer imamo nove validatore pa uvek mogu da pročitam – rekao je Ljubiša.

Što se tiče poštovanja između učesnika u saobraćaju, s obzirom na dugogodišnje iskustvo, kako mađunarodno, tako i kod nas, nije zadovoljan ponašanjem većine vozača, ali ima i nešto što ga prijatno iznenadi.

- Kod nas je ponašanje izuzetno agresivno, a i postoji veliko nepoštovanje. Dobar deo vozača ne želi da nas pusti iz stajališta koja su izdvojena iz trake. Prosto se iznenadim u Beogradu kada me vozač neki ispoštuje u saobraćaju i kada me pusti iako to ne mora -  rekao je Ljubiša za kraj.