fbpx
Skip to main content
Narodni muzej

Narodni muzej čuva blago Srbije: Digitalizacijom godinama spašavaju istorijsko nasleđe (VIDEO)

Foto: Narodni muzej
Po ugledu na svetske metropole i Beograd je krenuo na svoje dugo putovanje kroz digitalizaciju.

"Digitalni Beograd" budućnost je svih građana Srbije, a njegov preporod kroz puteve digitalizovanja sprovode mnogobrojni naučnici, umetnici, preduzetnici, ali i ustanove koje kroz svoj rad predstavljaju novo digitalno doba. 

Tom procesu doprinosi i naša najstarija muzejska ustanova u Srbiji, ponos cele nacije - Narodni muzej u Beogradu. 

Živi život u kom nema dublova: Dragoslav Bokan zbog ljubavi došao u Novi Sad, a otkriva i za čime još uvek traga! (VIDEO)

Živi život u kom nema dublova: Dragoslav Bokan zbog ljubavi došao u Novi Sad, a otkriva i za čime još uvek traga! (VIDEO)

HEROINA ĆE MOTRITI NA MESTO STRADANJA: Beograd spomenikom ODAJE POČAST Diani Budisavljević (VIDEO)

HEROINA ĆE MOTRITI NA MESTO STRADANJA: Beograd spomenikom ODAJE POČAST Diani Budisavljević (VIDEO)

Digitalno stvaralaštvo koje obuzima svet: Dušan Jovović svojim multimedijalnim čarolijama stvara novu budućnost umetnosti

Digitalno stvaralaštvo koje obuzima svet: Dušan Jovović svojim multimedijalnim čarolijama stvara novu budućnost umetnosti

Davne 1844. godine osnovan je Narodni muzej u Beogradu, a od svog osnivanja, uporedo sa prikupljanjem predmeta značajnih za istoriju i kulturu Balkana i Evrope, vođena je i dokumentacija o njima. 

Tako je zabeleženo da se već od 1848. godine formirala i prva inventarna knjiga Muzeja, “Spisak stvari Muzejumu srpskom prinadležući”, koja se i danas čuva u Odeljenju za arhivsku i dokumentarnu građu. Kako navode iz Muzeja, građa koja se čuva je veoma raznolika i predstavlja pravo bogatstvo Srbije.

-Fond Odeljenja za arhivsku i dokumentarnu građu Narodnog muzeja čini heterogena građa, koju, pored inventarnih knjiga, čine dokumenta koja su nastajala u periodu dužem od jednog veka, dokumetacija sa arheoloških iskopavanja, staklene ploče, negativi i fotografije sa terenskih istraživanja, dosijei izložbi i druga građa relevantna za razvoj Muzeja - navode iz Narodnog muzeja. 

Krajem 20. veka, tačnije 1994. godine, tada novi, a danas još uvek važeći Zakon o kulturnim dobrima, uveo je novu kategoriju u sistem dokumentovanja muzejske građe – digitalizaciju, a Narodni muzej je bio nosilac projekta razvoja.

-Narodni muzej, kao centralna muzejska ustanova, bio je nosilac projekta razvoja Jedinstvenog muzejskog informacionog sistema Srbije – MISS, koji se od 1995. realizovao uz podršku Ministarstva kulture. To je podrazumevalo i obavezu muzeja Srbije da podatke o predmetima iz svog fonda integrišu u jedinstvenu evidenciju Centralnog registra. Podaci muzeja Srbije koji su tada dostavljeni Narodnom muzeju, njih više od 220.000, importovani su u novu, moderniju bazu podataka, koja je puštena u rad 2011. godine. Ovakav način dokumentovanja, u prvom redu muzejskih predmeta, odnosno kulturnih dobara, za Narodni muzej nije bio novost, budući da se još od 1992. građa digitalizovala u programu Klio, koji je bio baza za razvoj MISS-a. Danas je Muzejski informacioni sistem Srbije na prekretnici - kažu u Narodnom muzeju.

Odeljenje za arhivsku i dokumentarnu građu Narodnog muzeja vredno radi na procesu digitalizacije i do sada imaju veoma zapažene rezultate u toj oblasti. Veoma se vodi računa o mnogobrojnoj arhivskoj i dokumentarnoj građi, a proces digitalizovanja omogućava da se takva građa u potpunosti sačuva, bezbedno skladišti i bude dostupnija široj publici.

- Što se tiče građe koja se čuva i obrađuje u Odeljenju za arhivsku i dokumentarnu građu Narodnog muzeja, do sada je digitalizovano više od 20.000 jedinica, od kojih je jedan deo dostupan i široj javnosti, preko sajta Muzeja, na stranicama posvećenim pojedinim zbirkama, od praistorije do novog veka, kao i kroz priče objavljene u rubrici Zanimljivosti, kao što je Dnevnik Mihaila Valtrovića. Osim toga, na sajtu Muzeja mogu se naći i digitalizovana izdanja – Zbornik Narodnog muzeja za arheologiju, Zbornik Narodnog muzeja za istoriju umetnosti i Numizmatičar. U planu je digitalizacija kompletne periodike i svih kataloga i monografija koje više nisu u prodaji, čime će se široj publici omogućiti uvid u veliki deo neiscrpnog kulturnog blaga koje baštini Srbija, a koje čuva Narodni muzej u Beogradu - rečeno je iz Muzeja. 

Narodni muzej u Beogradu prepoznao je značaj digitalizacije kulturnog nasleđa i potrebu za očuvanje nacionalnog identiteta, te se stoga procesom digitalizacije bavi na odgovoran, veoma profesionalan i uspešan način dugi niz godina.

OVAKVOG ''POBEDNIKA'' JOŠ NISTE VIDELI: Evo kako teče restauracija simbola Beograda! (VIDEO)

OVAKVOG ''POBEDNIKA'' JOŠ NISTE VIDELI: Evo kako teče restauracija simbola Beograda! (VIDEO)

Srpsko kulturno nasleđe u sigurnim rukama: Godinu dana digitalizacije u SANU spasilo 160.000 stranica istorije

Srpsko kulturno nasleđe u sigurnim rukama: Godinu dana digitalizacije u SANU spasilo 160.000 stranica istorije

NAJVEĆI KULTURNI PROJEKTI: Digitalizacija u Istorijskom arhivu Beograda (VIDEO)

NAJVEĆI KULTURNI PROJEKTI: Digitalizacija u Istorijskom arhivu Beograda (VIDEO)

Umetnički kolaž Andreja Alfirevića: Izložba "SVETLO" donela "digitalnu renesansu" Beograđanima! (FOTO)

Umetnički kolaž Andreja Alfirevića: Izložba "SVETLO" donela "digitalnu renesansu" Beograđanima! (FOTO)

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD beograd

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD društvo

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
7 Beograd